Ako svet želi da izbegne najgore posledice klimatskih promena, emisije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte moraju da se približe nuli pre 2050. godine - što znači da ćemo ukloniti onoliko ugljenika iz atmosfere koliko smo u nju uneli.
Ovo tvrde vodeći naučnici Ujedinjenih nacija, koji upozoravaju da smo trenutno na dobrom putu da premašimo predviđeni svetski rast temperature od dva stepena Celzijusa.
Zbog toga će život biti težak na mnogim mestima na planeti.
Oni tvrde da će rešenja koja obuhvataju prirodu - kao što je sađenje drveća - i tehnologija poput hvatanja i skladištenja ugljenika, biti ključna za izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena.
Ali za neke stručnjake koji se bave zaštitom životne sredine, to nije pravi put.
- Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene
- Pet stvari koje smo saznali iz nove studije o klimatskim promenama
- Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo - izveštaj UN
Kako funkcioniše hvatanje i skladištenje ugljenika?
Od sađenja drveća do unošenja promena u zemljoradničke prakse kojima se ugljenik unosi u zemlju, rešenja za izvlačenje ugljen-dioksida iz atmosfere zasnovana na prirodi često se predstavljaju kao prosti i jeftini načini za kontrolisanje ugljen-dioksida.
Još od sedamdesetih godine, pojavljuju se novi, brži tehnološki putevi, kao što je tehnologija Hvatanja i skladištenja ugljenika, iliti CCS.
„Postoje razne opcije, a najčešća je hvatanje ugljen-dioksida iz industrijskih izvora koji rade na fosilno gorivo - potom ga prevezete kroz gasovod ili brodovima", kaže Samanta Mekalah, koja predvodi jedinicu za Hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) pri Međunarodnoj agenciji za energetiku.
Ovaj postupak podrazumeva ubrizgavanje emisija u takozvani upijač koji sadrži rastvarač.
Ugljen-dioksid se skuplja, dok se drugi gasovi ispuštaju.
Za razdvajanje rastvarača od ugljen-dioksida, naučnici koriste toplotu.
Rastvarač se potom reciklira, a pročišćeni ugljen-dioksid se skladišti duboko u zemlji u stenovitom tlu.
„Drugi način hvatanja ugljen-dioksida je njegovo uklanjanje iz atmosfere direktno iz vazduha.
„U svakom slučaju, vi ga pohranjujete u dubokim geološkim formacijama da biste ga izvukli iz ugljeničnog ciklusa koji doprinosi zagrevanju planete", dodaje ona.
Kakva je uloga ugljen-dioksida u klimatskim promenama:
Dozvola za 'izvlačenje više nafte'
Ali neki stručnjaci koji se bave zaštitom životne sredine su skeptični.
Oni se brinu da postupak hvatanja ugljenika skreće pažnju onih koji emituju fosilna goriva na brzo rešenje umesto na smanjenje emisija.
Međunarodna klimatska organizacija Global vitnes je 2021. godine sprovela istraživanje kako bi procenila da li ova tehnologija može da pomogne ostvarenju cilja da rast temperature ostane ispod 1,5 stepeni Celzijusa.
Njihov zaključak bio je da se „na nju ne može osloniti da na vreme postigne smanjenje globalne emisije, ali se istovremeno koristi za izvlačenje više nafte", kaže Dominik Iglton iz Global vitnesa.
Prema njegovom mišljenju, „najbolji način za zaustavljanje emisija je zaustavljanje sagorevanja fosilnih goriva".
„Neki ekolozi takođe veruju da bi novac koji se troši na proširenje operacije hvatanja ugljenika trebalo da se potroši na ubrzavanje korišćenja čistih energija", kaže Pijera Patricio, naučna saradnica za klimu sa Imperijalnog koledža u Londonu.
„Ali imajući u vidu vremenski okvir koji imamo na raspolaganju, uklanjanje ugljenika je neizbežno, a stav da nam ne treba CCS je nerealan", dodaje ona, „
'Neizbežno rešenje' na putu do nulte emisije
Naučnici tvrde da sve dok dobijanje energije iz obnovljivih izvora ne bude širih razmera, CCS ostaje važan elemenat u prelasku na svet lišen fosilnih goriva.
Oni ovaj argument potkrepljuju pozivajući se na najnoviji dokument Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) objavljen početkom ovog meseca.
„Prvi put u aprilu, IPCC je predložio upotrebu tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida", kaže Patricio.
Drugi tvrde da je uklanjanje ugljen-dioksida zapravo jedno od nekoliko rešenja za smanjenje emisija u teškim industrijama, poput onih u kojima se koriste čelik, cement i hemikalije - gde smanjenje emisija može da se postigne samo revolucionarnim novim tehnologijama kao što je CCS.
„Ovi procesi često zahtevaju visoke temperature.
„Takođe, oko jedne četvrtine industrijskih emisija potiče od hemijskih reakcija i stoga ne može da se izbegne prebacivanjem na alternativna goriva", kaže Samanta Mekalah iz Međunarodne agencije za energetiku.
Sađenje novih šuma ili obnavljanje starih obično je prihvaćenije zato što se doživljava kao manje štetno po životnu sredinu.
„Ali to nije delotvorno na duge staze.
„Sposobnost drveta da izoluje ugljenik samo je privremena, jer kad ono dostigne zrelost, isto tako prestaje da uklanja ugljenik ukoliko ne održavate čitavu šumu", objašnjava ona.
Dodaje da tehnički načini uklanjanja ugljen-dioksida nemaju ovaj problem.
„Uz pomoć CSS-a, ugljen-dioksid se trajno skladišti u geološke lokacije namenjene za to", navodi,
- Četiri načina kako možete da pomognete u borbi protiv klimatskih promena
- Šest neočekivanih načina za spas planete od klimatskih promena
- „Ovo je naš doprinos“ Ljudi koji su promenili živote zbog klimatskih promena
Zagovornici CCS-a takođe objašnjavaju da u nekim zemljama uslovi za ulaganje u sve tipove čiste energije nisu dostupni.
A u onima sa visokim emisijama fosilnih goriva, CSS bi mogao da bude nužnost.
Tu su i takozvane oblasti mešanih emisija.
„Imamo prostore na kojima se nalaze veliki izvori emisija iz širokog dijapazona sektora, bilo da su to rafinerije, železare, cement ili energija.
„U takvim oblastima visokih emisija, možete da razvijete traženu infrastrukturu za skladištenje što više ugljen-dioksida, a to se pokazuje kao uspešan model", kaže Mekalah.
Mlada i skupa tehnologija
„Ali to je još uvek mlada tehnologija", kaže Kristof Botler, osnivač Klajmvorksa, prvog komercijalnog pogona za izvlačenje ugljen-dioksida direktno iz vazduha.
„Naš posao je da napravimo ventilatore koji će ukloniti ugljenik iz atmosfere i trajno ga pohraniti u zemlji", objašnjava on.
Za razliku od pogona koji su direktno povezani sa izvorima fosilnih goriva, Klajmvorks pročišćava vazduh oko pogona.
„Sedište nam je na Islandu, ali ono što mi radimo utiče na nivoe ugljen-dioksida svuda.
„CCS hvata emisije pre nego što uđu u atmosferu. Mi hvatamo ono što je već na nebu", dodaje Botler.
Direktno hvatanje iz vazduha, iliti DAC, doživljava se kao manje kontroverzno jer nije direktno povezano sa zagađivačima.
U slučaju Klajmvorksa, pogon radi na obnovljivu energiju, što predstavlja održivo rešenje za hvatanje ugljenika.
Ali kao i u slučaju svake tehnologije u povoju, sve dok ne počne da se primenjuje na širem planu, nije najjasnije koliko je tačno korisna.
Za sada je podložna spekulacijama i nema odgovora na pitanja o njenom potencijalu i proširenju.
„Glavni izazov kod hvatanja ugljenika je cena.
„Ono zahteva pozamašna ulaganja, ne samo u pogone za hvatanje, već i planiranje i ulaganje u infrastrukturu prevoza i skladištenja ugljen-dioksida.
„Uverili smo se u napredak, ali smo još uvek u ranoj fazi", kaže Samanta Mekalah.
Ambiciozni put
Pristalice CCS-a kažu da čak i ako uspemo da obnovimo naše energetske sisteme i smanjimo nove emisije do 2030. ili 2040. godine, stari ugljen-dioksid i dalje ostaje u atmosferi.
Na to misle stručnjaci kad kažu da istorijski ugljenik mora da se ukloni.
Raspravlja se i o prioritetima.
Da li da se kratkoročno usredsredimo na obnovljivu energiju ili da prvo uložimo više u hvatanje ugljenika? Neki veruju da oba treba da se rade paralelno.
„Zar CCS ionako ne čini našu planetu zelenijom? Predstavljanje onih koji podržavaju njegovu upotrebu nepažljivim prema biodiverzitetu nije istinito.
„Mi zapravo veoma vodimo računa", kaže Patricio sa Imperijalnog koledža u Londonu.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Klimatske promene u sedam tačaka: Gde smo, gde idemo i koliko je loše
Najnovija analiza o hvatanju ugljenika Međunarodne agencije za energetiku stavlja prioritet na pristup koji u obzir uzima „čitav dijapazon opcija, sve zajedno upotrebljene istovremeno", objašnjava Mekalah.
Ona dodaje i da moramo da imamo ambicioznu transformaciju onoga kako koristimo, prevozimo i proizvodimo energiju da bismo se našli na putu do nulte emisije pre 2050. godine.
„Za to je svetu potreban čitav paket rešenja.
On obuhvata obnovljivu energiju, energetsku efikasnost, veću primenu tehnologije koja se koristi vodonikom, a u svemu tome hvatanje ugljenika igra veliku ulogu", navodi.
Stare navike za rešavanje modernih problema
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
