Početkom godine, kad se ćerka tadašnjeg njujorškog guvernera Endrjua Komoa Majkela Kenedi-Kuomo deklarisala kao „demiseksualka", dočekala ju je osuda javnosti.
Mnogi su se podsmevali njenoj demiseksualnosti - odsustvu osećanja seksualne privlačnosti bez snažne emotivne veze.
Malo njih je uopšte prihvatalo „demiseksualnost" kao nešto „stvarno".
Ali iako demiseksualnost nije naširoko poznata, to je seksualna orijentacija kao i sve druge, koja se može pronaći kod ljudi širom sveta.
Demiseksualnost, koja se nalazi na spektru aseksualnosti, razlikuje se od proste želje da sačekate da se veza učvrsti pre nego što se upustite u seks sa nekim; umesto toga, ona mnogo više liči na iskustvo aseksualnosti sve dok se ne formira takva veza, u kom trenutku seksualna privlačnost počinje da važi samo za tu osobu.
- Žena koja je pronikla u sve tajne orgazma
- Međupol: Kako će osmaci u Srbiji učiti o interseksu
- Zašto se više žena nego muškaraca identifikuje kao seksualno fluidno
Za aloseksualce, s druge strane (ljude koji nisu na aseksualnom spektru), čekanje na seks dok se ne ostvari duboka veza više je nešto što sami biraju, a manje potreba za nastankom seksualne želje.
Objava Kenedi-Kuomo jeste imala pozitivne posledice, tvrdi Kejla Kašica, demiseksualna koautorka podkasta Zvuči fejk ali okej, u kom ona i njena aseksualna, aromantična kovoditeljka Sara Kostelo razgovaraju o ljubavi, vezama i seksualnosti na aseksualnom spektru.
U nekim slučajevima, Kašica kaže da je izjava Kenedi-Kuomo podigla vidljivost demiseksualnosti, pokrenuvši „više razgovora o njoj".
S druge strane, šira rasprava dovela je i do pojave kritičara i širenja dezinformacija.
„Mislim da je reč demiseksualnost sada definitivno u češćoj upotrebi i poznatija, ali je prava definicija možda još mnogim ljudima nejasna", kaže dvadesetčetovorogodišnja Kašica.
Na primer, mnogi još uvek odbacuju demiseksualnost, insistirajući da je „normalno" ne osećati seksualnu privlačnost prema nekome dok ne ostvarite dublju, emotivnu vezu sa tom osobom.
„Neko bi mogao da vam kaže: 'Pa zar nisu svi takvi?'".
I zato, kaže Kašica, „morate da rušite mitove."
Ljudi koji se identifikuju kao demiseksualci, kao što je Kašica i drugi koji dele sadržaje povezane sa svojom orijentacijom, aktivno rade na razjašnjavanju ove definicije.
To je posebno težak zadatak kad se razgovara o orijentaciji koja dugo nije imala ime i čija definicija često zbunjuje ljude.
Ali njihov rad ostavlja traga, a tokom poslednjih nekoliko godina, rasprave o demiseksualnosti raširile su se po Fejsbuk grupama, Instagram objavama i serverima Diskorda, kao i među organizatorima posvećenim aseksualnom spektru širom planete.
Možda će vas zanimati i ova priča:
„Još dugo posle nisam mogla to da prihvatim"
Ljudi često vezuju poreklo pojma demiseksualac za objavu iz 2006. godine na forumu Mreže za vidljivost i edukaciju aseksualnosti (Aven).
„Mislim da je to reč koja je prevashodno potekla sa Avenovog sajta i od zagovornika aseksualnosti, ne nužno iz akademskih krugova", kaže Entoni Bogart, istraživač seksualnosti ljudi i profesor sa Univerziteta Brok u Ontariju, u Kanadi, koji je uradio više studija o aseksualnosti.
U to vreme su ljudi sa Avenovog sajta počinjali da shvataju koliko raznovrstan aseksualni spektar ume da bude - počeli su da se pojavljuju novi pojmovi nakon što su ljudi koji su se prethodno identifikovali kao aseksualni krenuli da primećuju jedinstvene okolnosti u kojima ipak mogu da iskuse seksualnu privlačnost.
„Postoji tradicija dopuštanja ljudima sa različitim vrstama identifikacija i raznim promenljivima da dođu na Avenov sajt", kaže Bogart.
Ti ljudi su pomogli da se pokrene rasprava o aseksualnosti identifikacijom različitih aspekata aseksualnog spektra.
Učinivši to, oni su ponudili informaciju koja nije bila dostupna bilo gde drugde na internetu.
Međutim, o aseksualnost se nekada - i još uvek - mnogo više razgovara nego o demiseksualnosti.
To je delimično zato što ono prvo ljudi koji nisu aseksualni mogu mnogo lakše da zamisle.
Neko ko je aseksualan „doživljava vrlo malo ili nimalo seksualne privlačnosti" kaže Kašica.
„To je slogan koji je vrlo lak za upotrebu."
Ali kad se na to doda „osim kad ostvare duboku emocionalnu vezu", onda ponekad aloseksualci moraju da se počešu po glavi.
Ela Rouz, dvadesetosmogodišnjakinja iz Indijane, u SAD, počela je da se identifikuje kao demiseksualna nakon što je pre nekoliko godina opisala vlastitu seksualnost prijateljici.
„Ona me je pogledala i rekla: 'Ela, pa ti opisuješ demiseksualnost'", kaže Rouz.
„Još dugo posle nisam mogla to da prihvatim."
Strahujući od komplikacija po svoj ljubavni život ako bude otvoreno demiseksualna, Rouz je često sebe opisivala kao „panseksualku", izostavljajući demiseksualni identitet.
„Ljudi konačno vide da su zastupljeni"
Rouz delimično pripisuju nipodaštavanje demiseksualnosti u SAD „kulturi čistote", u kojoj se u medijima žene istovremeno izuzetno seksualizuju, ali se od njih očekuje i da se čuvaju za pravu osobu (ili brak, naročito u verskim okruženjima).
U konceptualnom smislu, to zgodno potpada pod kategoriju apstiniranja od seksa dok se ne ostvari dublja veza sa partnerom.
Ali to je i dalje, kad se sve sabere i oduzme, nešto što sami birate, a demiseksualci se sa tim ne identifikuju.
Ovo nerazumevanje često dovodi od usamljenosti.
Kairo Kenedi, tridesettrogodišnjakinja iz Saskačevana u Kanadi, odrasla je „ne doživljavajući seksualnu privlačnost kao njeni vršnjaci i osećala se slomljeno zbog toga", kaže ona.
„To je postala moja velika tajna i izvor sramote."
Kad je pre samo nekoliko godina otkrila da postoji ime za njenu seksualnu orijentaciju, osećala se „nekako dobro, ali nije bilo više informacija", kaže ona - makar ne onih koje govore o demiseksualnosti iz perspektive nekoga ko ju je iskusio na rođenoj koži.
Bilo je dovoljno objava na Avenu da kad ih pročita pomisli: "'Oh, pa to sam ja', ali ne i da pomisli: 'Oh, vidi koliko nas samo ima'."
Kenedi je odlučila da popuni tu rupu, počev od bloga „demiseksualni način života".
Na njemu su je kontaktirali mnogi drugi demiseksualci - ljudi koji su varirali od tinejdžera do osoba u pedesetim, a koji uglavnom žive u SAD i Evropi.
„Bila sam stvarno iznenađena koliko se ljudi tu prepoznalo", kaže ona.
„Mislim da je pojam postao popularniji zbog društvenih mreža", kaže havajska terapeutkinja specijalizovana za seksualnost ljudi Dženet Brito.
Ona je prvi put čula za izraz demiseksualnost tek tokom post-doktorskih studija na Univerzitetu u Minesoti, u SAD, 2014. godine, „mada on opisuje seksualnu orijentaciju koja je već dugo prisutna."
Iako Brito priznaje da demiseksualnost obuhvata sve starosne grupe, njeni otvoreni demiseksualni klijenti obično su u svojim dvadesetim.
„Oni su izloženiji društvenim mrežama", kaže ona, „gde je prihvatljivije razgovarati o ovom spektru."
Ta izloženost dovodi i do validacije.
„Društvene mreže otvaraju vrata mnogim drugim glasovima kojima inače ne bismo bili izloženi u prošlosti", dodaje ona.
„Ljudi mogu da vide da su zastupljeni, konačno."
Klaus Roberts (30), koji živi nadomak Helsinkija, smatra internet zaslužnim zato što je pre oko pet godina uspeo da imenuje svoju seksualnu orijentaciju.
„Finska je pomalo zaostalija u mnogim ovim stvarima, zato što smo relativno mala zemlja", kaže on.
On se do tada identifikovao kao aseksualan, ali sretanje ljudi u multinacionalnim LGBT zajednicama na internetu pomoglo mu je da shvati da ga bolje opisuje izraz demiksualan.
„Ljudima koji znaju bilo šta o ovim pojmovima lakše je da me razumeju kada to koristim."
„Bolje razumevanje prirode seksualnosti"
Kad glavnotokovski establišment ne uspe da pruži informacije o raznolikosti seksualnih orijentacija, ovi onlajn glasovi postaju ključni za edukaciju.
Kašica i njena koleginica voditeljka Sara Kostelo pokrenule su svoj podkast dok su još bile studentkinje na Univerzitetu u Mičigenu, u SAD, gde su ih slušali samo prijatelji iz podrške.
Danas se njihov domet proširio na druge zemlje koje govore engleski širom Evrope.
Kašica procenjuje da Zvuči fejk ali okej sada ima oko 7.000 slušalaca nedeljno.
Dodaje da se ne uključuju samo oni na aseksualnom spektru, pridružuju se i njihovi roditelji i prijatelji, da bi mogli da uče.
„Naša epizoda sa najviše slušalaca nosila je naslov 'Uvod u aseksualnost'", kaže Kašica.
„Ljudi kažu da su je slali prijateljima i porodici nakon što je izašla da bi im pomogli da se obrazuju i… olakšali im proces edukacije."
Ova edukacija pomaže demiseksualcima da se snađu i u drugim aspektima društva, kao što je dejting.
Na primer, Kašica kaže da su aplikacije olakšale zabavljanje demiseksualcima, zato što sada možete da uvrstite svoju orijentaciju u dejting profil.
Time se izbegava inače težak razgovor na prvom sastanku.
„Prvi sastanak bi trebalo da je neobavezan", kaže ona.
„A onda vi najednom kažete: 'Hej, ajde da malo ozbiljno porazgovaramo o mom identitetu i verovatno ću morati da te naučim šta je on, zato što je demiseksualnost uglavnom nepoznata'", dodaje.
Sveukupno gledano, razgovor i učenje o „varijabilnosti koja postoji u široj aseksualnoj zajednici", kaže istraživač Bogart, ključni su za izbegavanje otuđivanja seksualnih manjina.
Ali je to ključno i zato što „nam omogućava da bolje razumemo prirodu seksualnosti" uopšte.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
