Smesa sačinjena od devet različitih gljivica mogla bi da pomogne da se proredi smog koji obavija prestonicu Indije, čiji stanovnici udišu najzagađeniji vazduh na svetu.
Dolazak proleća donosi olakšanje u Delhi na više načina.
Vazduh postaje hladan i svež, a sa umerenijim vremenom stižu i kratki pljuskovi zbog kojih buja vegetacija.
U toj oblasti početkom aprila počinju da duvaju jugoistočni vetrovi, a pokrivač od oštrog smoga koji se nadvija nad gradom u jesenjim i zimskim mesecima počinje da se raspršuje.
Međutim, on nikad ne nestane u potpunosti.
- Kako u Indiji zagađeni vazduh pretvaraju u podne pločice
- U Delhiju vazduh zagađeniji unutra nego napolju
- Par - nepar pravilo za vozače u Indiji zbog zagađenja
Poslednjih 10 godina, Šahin Kokar je svedočila ovim godišnjim ciklusima živeći u Gurugramu, jugozapadno od Delhija u severnoj indijskoj državi Harijana.
Otprilike u oktobru, ona tokom vožnje do grada vidi kako nebo bez upozorenja postane neprirodno sivo, naizgled oblačno.
„Jednog trenutka je sunčano, a već sledećeg obavijeni ste tamnom, dimovitom izmaglicom.
„Svakoga dana imamo izuzetno uznemirujući vidljivi podsetnik zagađenja sa kojim smo prisiljeni da živimo", kaže ona.
Posledice zagađenja kreću se od iritacije kože i očiju do teških neuroloških, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, astme, hronične opstruktivne plućne bolesti, bronhitisa, smanjenja kapaciteta pluća, emfizeme, raka i porasta stope smrtnosti.
Na čitavoj planeti, spoljno zagađenje vazduha svake godine ubije oko 4,2 miliona ljudi.
Đaci širom severa Indije u oktobru i novembru, naročito u indijskoj prestonici Nju Delhiju (koja se nalazi u sklopu Nacionalne teritorije glavnog grada Delhija) i u blizini Gurugrama, moraju da se nose sa čestim smetnjama.
Kad se zagađenje pogorša, škole se svake godine zatvore na oko dve nedelje.
„Naša deca su nosila maske u školi mnogo pre krize sa korona virusom", kaže Kokar.
Borba za dah dok gori najveća deponija u Indiji:
Čak 21 od 30 gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu nalaze se u Indiji, prema podacima objavljenim u Svetskom izveštaju o kvalitetu vazduha za 2021.
Šest indijskih gradova je u najgorih deset, a u Nju Delhiju je najveća izloženost otrovnom vazduhu u odnosu na celu zemlju.
Takođe, ova azijska država je peta po najvećem broju suspendovanih čestica PM 2.5, koje predstavljaju posebno štetan oblik zagađenja vazduha, na godišnjem nivou.
Godišnji prosek zagađenja česticama PM 2.5 u Nju Delhiju ubedljivo je gori nego u bilo kojoj drugoj prestonici na svetu.
Industrijsko zagađenje i saobraćaj su neki od najvećih faktora koji doprinose otrovnom vazduhu tokom čitave godine, prema izveštaju ekspertske grupe Obzerver riserč faundejšn (Observer Research Foundation).
Ali u oktobru i novembru, zagađenje postaje još gore zbog paljenja njiva.
Nasini sateliti koji osmatraju Zemlju su 2019. godine primetili ove požare iz svemira.
Ne zna se za koliko godišnjih vrhunaca u zagađenju vazduha je zaslužno paljenje useva - prema zvaničnim brojkama je oko 10 odsto, dok druga istraživanja ukazuju da bi moglo biti i više.
Smatra se da paljenjem useva u Delhiju nastaje čak 42 odsto svih suspendovanih čestica u vazduhu.
U državi Harijana, zabeleženi rezultat PM 2.5 i PM 10 (krupniji, ali takođe štetni oblik suspendovanih čestica) skače 2-3 puta više od dozvoljenih granica propisanih Nacionalnim standardom za kvalitet vazduha tokom jesenje sezone paljenja njiva.
Dolazi do porasta respiratornih bolesti tokom ovog doba godine kod ljudi svih starosnih grupa.
Paljenje useva je 2015. godine zabranjeno u Delhiju i državama Radžastan, Pandžab, Utar Pradeš i Harijana - ali pokazalo se da je zabranu teško sprovesti u delo.
U januaru 2019. godine, indijska vlada je pokrenula Nacionalni program za čist vazduh, petogodišnji plan za zaustavljanje sve većeg nivoa zagađenja širom zemlje i povećanje nadzora i informisanosti ljudi o ovom problemu.
Danas bi u ovoj zemlji promena mogla da bude nadohvat ruke.
Odgovor podrazumeva rešavanje dugogodišnje poljoprivredne prakse koja pogoršava zagađenje, kaže Ašok Kumar Sing, direktor Indijskog instituta za poljoprivredna istraživanja.
- Smrtonosne posledice londonske magle
- Igra zelenih mehura: Šta je foto-bioreaktor i kako smanjuje zagađenje u Beogradu
Nema vatre bez dima
Jednog prijatnog poslepodneva u septembru 2021. godine, Druv Soni, inženjer i operativni direktor digitalne platforme za održiva poljoprivredna rešenja nurture.farm, govorio je pred publikom od oko 200 muškaraca i žena - zemljoradnika iz sela blizu Karnala u Harijani.
U dvorištu kuće jednog zemljoradnika, punom rasklimatanih hoklica i ležaljki, okruženog poljem zrelog pirinča, Soni je objašnjavao kako prelazak na novi način čišćenja poljoprivrednih ostataka može da pomogne zemljoradnicima da zarade više i, na duže staze, poboljšaju zdravlje zemlje.
Kao što je uobičajeno na ovakvim skupovima, Sonijevo izlaganje dočekano je sa nevericom.
Jedan dežmekasti zemljoradnik posebno nije bio impresioniran.
„Jeste li sigurni da će ovo funkcionisati?", pitao je on skeptično.
„Radije bih da zapalim njivu i završim posao."
Soni je zastao u pola govora.
„Ako ne bude radilo, sam ću zapaliti vašu njivu", našalio se on.
Rešenje koje je nagovarao zemljoradnike da isprobaju bilo je nova organska mikrobna tečnost za raspršivanje koji je izradio Indijski institut za poljoprivredna istraživanja u Delhiju.
Sonijeva platforma nurture.farm jedna je od 12 indijskih kompanija kojima je institut izdao licencu za korišćenje ove tehnologije u avgustu 2021. godine.
Nazvan Pusa razlagač, on je sačinjen od sedam različitih vrsta gljivica prirodno prisutnih u zemlji, kaže Sing.
Posle brojnih laboratorijskih ispitivanja, ova vrsta gljivica pokazala se kao izuzetno efikasna u razlaganju strnjike, a kojom se dobijaju energija i hranljive materije.
Ta mikrobna tečnost za raspršivanje u potpunosti i ubrzano razlaže strnjiku koja ostaje na njivama nakon branja pirinča.
U roku od tri nedelje, stara strnjika se sjedini sa zemljom i ponaša se kao đubrivo za narednu sezonu uzgoja.
Ali probe u polju same po sebi nisu bile dovoljne da tečnost počne da se koristi među zemljoradnicima.
Ključ za pronalazak rešenja je u tome da se razume zbog čega zemljoradnici uopšte pale njive, kaže Sing.
„Pirinač i pšenica najčešći su usevi u Indiji, a oni zahtevaju značajnu količinu vode u zemlji da bi dobro rasli.
„Pre deset godina, pirinčana polja obrađivana su početkom aprila, tokom toplih letnjih meseci, a žetva se obavljala u septembru", kaže on.
Međutim, zbog pražnjenja podzemnih voda, vlada je odlučila da pomeri sezonu setve na polovinu juna, kad indijski monsuni nadoknade nedostatak vode u zemlji.
U tom slučaju se žetva obavlja prve nedelje novembra.
Tada je takođe idealno vreme za uzgoj pšenice.
„Kad odložite setvu pšenice posle 20. novembra, prinosi drastično opadaju i zato sada zemljoradnici imaju veoma uzak prozor da očiste njive od strnjike i pripreme ih za setvu pšenice.
„Spaljivanje ostataka omogućuje im da brzo očiste svoje njive", kaže Sing.
Ova praksa postala je rasprostranjena osamdesetih godina, naročito nakon što su indijski zemljoradnici počeli da koriste tehniku žetve posle koje ostaje mnogo strnjike zaglavljene u zemlji.
Pre toga, tradicionalni način rada podrazumevao je ručnu žetvu pirinča.
Iako je za to bilo potrebno mnogo više vremena, nije ostavljalo njive prepune strnjike, kaže Sing.
Međutim, kako su zemljoradnici proširili obim rada, danas se svake godine na severu Indije spali 23 miliona tona ostataka na pirinčanim poljima.
Kad biste uspeli da spakujete svu tu strnjiku u bale od po 20 kilograma i poslažete ih jedne na druge, ta kula bi dosegla Mesec, čak i dalje.
- Šta može da bude opasno u dimu, šta su dioksini i furani
- Kako se devetogodišnjakinja borila protiv naftne kompanije i pobedila
Od otpada do bogatstva
Tečnost za prskanje od gljivica nije prvo predloženo rešenje za izlaženje na kraj sa astronomskim razmerama ovog problema.
Zemljoradnici su 2014. dobili priliku da poseju hibridnu varijantu pirinča otpornu na sušu koja može da se ubere za 120 dana - što bi im dalo ceo mesec da ručno uzoru njive i reše se strnjike od pirinča umesto da spaljuju ostatke.
Međutim, hibridne varijante nisu bile toliko popularne među zemljoradnicima jer su ostali neuvereni u njihovu ekonomsku isplativost.
Hepi sider - mašina osmišljena za setvu koja istovremeno može da ukloni strnjiku, prežvaće je i razbaca po njivi - isproban je 2006. godine.
Iako je vlada zemljoradnicima nudila subvenciju od 50 odsto za mašinu, to je i dalje bilo skupo rešenje, naročito ako obrađujete manje zemljišne parcele.
Iz indijskog instituta za poljoprivredno istraživanje istakli su da mašina ne raspršuje seme ravnomerno, što je izazvalo probleme sa klijanjem.
Mnogi zemljoradnici su to doživeli kao neisplativu investiciju.
Tečnost za raspršivanje sa gljivicama takođe je imala buran početak.
Isprva se od zemljoradnika tražilo da sami fermentiraju i pripremaju mikrobni rastvor.
Svaki zemljoradnik dobio je pet kapsula sa gljivicama.
Dobili su i uputstva da dodaju pet litara vode na svaku kapsulu, 150 grama sirovog šećera iz trske koji služi kao izvor hrane za gljivice i 15 grama leblebija (izvor proteina).
Svaka kapsula fermentisala se tri dana, a 25 litara ovog rastvora koristilo se za ručno prskanje njiva u periodu od dve nedelje.
Jedna kapsula koštala je zemljoradnike 60-70 rupija (80-93 centi) i mogla je da se koristi na jednom hektaru zemlje.
Međutim, mediji su izvestili da zemljoradnici nisu uspeli da naprave delotvoran rastvor i vlasti su zaključile da mora da je došlo do nepravilnosti prilikom pripreme kapsula.
Pusa razlagač zato je sada dostupan u prahu - 300 grama formule dovoljno je da se poprska otprilike pola hektara zemlje.
Prilagođavanje postupka omogućilo je da mašine, koje su zemljoradnici dobili besplatno na korišćenje, prskaju polja ravnomernije.
Razložena strnjika obogaćuje zemlju i smanjuje zavisnost od hemijskog đubriva za čak 25 odsto, kaže Sing.
„Kad zemljoradnici spaljuju ostatke useva, temperatura gornjeg sloja zemlje poraste na 42 stepena Celzijusa i na kraju ubije sve korisne mikrobe u zemlji.
„Mikrobna tečnost, međutim, obogaćuje zemlju", kaže on.
Ovo rešava ne samo problem zagađenja vazduha, već i lošeg zdravlja zemlje, koje može da utiče na kvalitet hrane i vode, prema izveštaju koji je sprovela Natalija Rodrigez Eugenio iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.
- Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone
- Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor"
Loš kvalitet zemljišta može da utiče i na biodiverzitet, kaže Ratan Lal, vanredni profesor nauke zemljišta na Državnom Univerzitetu Ohaja u Kolambusu.
„Zemlja u Indiji sve je više lišena zaliha organskih materija.
„U severozapadnim državama kao što su Pandžab, Harijana, Radžastan i Utar Pradeš, u površinskih 30 centimetara sloja zemlje ima manje od 0,25 odsto, a često čak 0,1 odsto, organskog ugljeničkog sadržaja", kaže Lal, koji ne učestvuje u ovom projektu.
Optimalni raspon za organski ugljenik u zemlji treba da bude najmanje između jedan i jedan i po odsto.
Profesor smatra da je tečnost od gljivica obećavajući način da se smanji taj jaz.
„Ovaj način korišćenja poljoprivrednih ostataka neće imati negativne posledice po zdravlje zemlje.
„Međutim, važno je voditi računa o troškovima i obezbediti zemljoradniku naknadu za prilagođavanje na proces koji štiti planetu", kaže on.
Ranije je izvesna količina ostataka od useva korišćena kao hrana za stoku pre nego što zemljoradnici spale ostalo.
Korišćenje Pusa tečnosti moglo bi da znači da će biti manje toga dostupno za prehranjivanje 553 miliona grla stoke u Indiji, kaže Lal.
„Staranje da se to ne desi i obraćanje pažnje na domino efekat takođe je veoma važno.
„Ekonomično rukovođenje ostacima useva od ključne je važnosti za ojačanje koncepta univerzalnog zdravlja - zdravlja zemlje, biljki, životinja, ljudi i ekosistema - to je sve međusobno povezano", kaže on.
Krišna Kumar (48) obrađuje zemlju poslednjih 30 godina u selu Banan Kera u okrugu Hisar, u Harajani, gde je vlasnik pet jutara zemlje, a iznajmljuje još 15.
„Zaintrigirala me je ova tečnost za razlaganje, još otkako mi je rođak preporučio da je isprobam", kaže on.
Upotrebio ju je prošle godine, a ostaci useva na njegovoj njivi potpuno su se razložili.
To je obogatilo zemlju i pomoglo mu da uštedi oko 1.000-1.500 rupija (12-18 evra) po jutru u troškovima đubriva.
On smatra da je vrlo verovatno da će zemlja dugoročno biti zdrava.
„Spaljivanje naših njiva i borba protiv svog tog dima nije lak zadatak ni za zemljoradnike.
„Drago mi je što sada postoji druga održiva opcija", kaže on.
Kompanije kao što su nurture.farm pomažu kako bi što više olakšale proces primene mikrobne tečnosti za zemljoradnike i nude im aplikaciju preko koje prskanje može da se zakaže besplatno.
Takođe pružaju i druge plaćene poljoprivredne usluge kao što je iznajmljivanje opreme.
Soni se nada da bi na kraju aplikacija mogla da postane platforma za prodaju ugljeničkih kredita, od ušteđenih emisija na osnovu gljivičnog razlaganja.
Od tri miliona hektara pirinčanih polja u Pandžabu, otprilike polovina je spaljena u poslednjoj sezoni žetve širom severa Indije, kaže Sing.
Do sada se Pusa razlagač koristio na 500.000 hektara u četiri države gde se najviše spaljuju njive - Pandžab, Harijana, Delhi i Utar Pradeš.
Nakon što je upotrebljeno u ovom probnom projektu tokom jedne sezone (sledećom fazom će biti obuhvaćena veća površina), još uvek je suviše rano davati procentualne procene uticaja prskanja na zaustavljanje ukupnog zagađenja.
Paljenje strnjike ostaje samo jedan deo problema Indije sa zagađenjem vazduha, uz industriju i saobraćaj.
Ali ako se prskanje bude primenjivalo masovnije, a njega počne da primenjuje više zemljoradnika i kompanija, razlika bi mogla da bude prilično osetna, kaže Sing.
Naročito kad zagađenje dostigne vrhunac u oktobru i novembru.
I dok relativni predah proleća i promenljivih vetrova pomažu da se proredi smog u regionu Delhija, stanovnici poput Šahin Kokar mogu samo da se nadaju da intervencije poput ove mikrobne tečnosti mogu makar malo da ublaže navalu narednog smoga u odnosu na onaj iz prošle sezone.
Glavni grad Indije se guši u otrovnom smogu:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
