Kad su njihovi psi počeli uporno da kopaju na jednoj lokaciji u šumi, seljani iz Zavalivke pozvali su vlasti.
Ukrajinski vojni tim uskoro se našao na licu mesta u belim zaštitnim odelima, pažljivo uklanjajući površinski sloj zemlje.
Iskopali su čovekovo telo, sa licem prema dole i nogama neobično iskrivljenim ispod njega.
Bilo je očigledno na osnovu njegove uniforme da se radi o ruskom vojniku.
- Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini
- Antiratni protest jednog čoveka u malom ruskom gradu
- Prva presuda za ratni zločin u Ukrajini - ruski vojnik osuđen na doživotnu robiju
Nedeljama pošto nisu uspeli da zauzmu ukrajinsku prestonicu, i dalje se pronalaze posmrtni ostaci ruskih trupa u i oko sela kroz koja su prošli ili koja su okupirali nadomak glavnog grada Kijeva.
Ali Ukrajina tvrdi da Rusija ne pokazuje mnogo želje da ih povrati.
Iz groba u šumi, telo je preseljeno u voz-hladnjaču na obodu Kijeva koji sada služi kao mobilna mrtvačnica za mrtve Ruse.
Bele najlonske vreće obeležene su brojevima umesto imenima i bilo ih je najmanje 137 naslaganih u dva vagona onog dana kad smo ih mi posetili.
Ukrajinci pokušavaju da identifikuju mrtve: na telu koje je upravo doneseno, forenzički tim je pronašao dve bankovne kartice, kao i oznake ruske motorizovane streljačke brigade.
„Ovaj makar ima šansu da se vrati kući", izjavio je čovek zadužen za operaciju, pokazavši svima šta je pronađeno, pa i uprljani fragment majice sa odštampanim logom ruske vojske.
Nekoliko trenutaka kasnije, potvrdila sam da je čovek čijem sam iskopavanju upravo prisustvovala mladi, oženjeni vojnik iz Sibira.
Kraj njegove vreće za leševe, pažljivo pozirana crno-bela fotografija sa njegovog profila na društvenim mrežama zurila je u mene sa mog telefona.
- „Bilo bi bolje da nisam poznata”: Kako je Ukrajinka sa zastavom SSSR-a postala simbol ruske invazije
- „Morala sam da ostanem pod zemljom više od 60 dana“: Svedočenje iz Marijupolja
- Cena istine u Rusiji: Život u strahu ili zatvoru
Rusija ima ponosni slogan: „Mi ne ostavljamo naše."
To je sastavni deo navodnog opravdanja predsednika Vladimira Putina za napad na Ukrajinu, u kom je lažno tvrdio da je građanima čiji je ruski maternji jezik potrebna zaštita.
Čini se da to obećanje ne važi toliko za samu rusku vojsku.
„Tela koja smo pronašli pokazuju da se prema svojim ljudima odnose kao prema smeću, kao prema topovskom mesu", kaže pukovnik ukrajinske vojske Vladimir Liamzin za BBC.
„Njihovi vojnici im ne trebaju. Bace ih ovde, povuku se - ostave za sobom tela."
Ne znamo zapravo kako je došlo do toga da mladi vojnik u šumi bude napušten.
Seljani u Zavalivki kažu da su se u to vreme uglavnom skrivali po svojim podrumima od granatiraanja - oni pretpostavljaju da je bio ranjen i da se izgubio dok je njegova jedinica bili prisiljena da se povuče.
Na osnovu onoga što smo saznali o ruskim trupama koje su se borile oko Kijeva, mnogi od njih bili su mladi i neiskusni.
Velika je verovatnoća da su bežali dok je na njih otvarana vatra.
„Obavili smo jednu razmenu", kaže pukovnik Liamzin, objašnjavajući da im je ruska strana predala spisak mrtvih vojnika koje želi nazad.
„Spremni smo sve da ih vratimo, mi želimo da nam se vrate naši mrtvi.
„Pokucali smo na svaka moguća vrata, ali nema odgovora, nema nikakvog dijaloga", kaže pukovnik.
- Ko su ratni zarobljenici i kako se postupa prema njima
- Ukrajinska trudnica: „Nisam glumila, moja slika je korišćena za širenje laži o ratu“
Odlaganje sakupljanja tela nije karakteristično samo za Rusiju.
Nijedna strana u ovom ratu nije otvorena po pitanju broja pretrpljenih žrtava.
Razgovarali smo sa nekoliko ukrajinskih porodica koje tvrde da im njihova vlastita vlada nije baš bila od pomoći prilikom vraćanja posmrtnih ostataka ukrajinskih vojnika sa ratišta.
Jedna žena, kojoj su ljudi iz jedinice njenog muža saopštili da je ovaj poginuo, rekla je da pokušava da povrati njegovo telo već skoro tri meseca.
Ali novi mrtvi ruski vojnici ovde se otkrivaju sve vreme.
Nedaleko od Zavalivke, u Sitnjakiju, seoski starešina nam je rekao da je najmanje deset ruskih vojnika ubijeno i ostavljeno ovde u martu, verovatno više.
Njihova kolona upala je u zasedu nakon što su se izgubili: meštani su uklonili i zamenili saobraćajne putokaze.
Bitka je bila žestoka. Ono što je nekada bio restoran kraj puta na tom mestu, sada je ruševina, samo komad zida i ogromni akvarijum koji je nekako preživeo napad.
Leci u ruševinama pozivaju ruske vojnike da se predaju i spasu živote, i poštede krv ukrajinske dece.
Seoski starešina kaže da su on i drugi sahranili Ruse posle bitke „iz sanitarnih razloga".
Kad sam ga upitno pogledala, rekao mi je da je većina bila raznesena na komade.
Nije smeo da nam pokaže grobove: oni čine mesto zločina sve dok tim pukovnika Liamzina ne dođe i izvrši iskopavanja.
Ali njegov spisak mesta za kopanje već je ionako dug.
- Snimak koji navodno prikazuje ubistvo zarobljenog ruskog vojnika
- Bezbednosne kamere snimile ruske vojnike kako ubijaju ukrajinske civile
- Da li se na snimku vidi pucanje u noge zarobljenih ruskih vojnika
Meštanin koji je sadio cveklu potvrdio je da su Rusi ubijeni duž glavnog puta.
„Nije humano napustiti vojnika, ne sahraniti ga", kaže Mikola, naslanjajući se na svoj ašov. Njegov sin je u ukrajinskoj vojsci.
„Mojoj supruzi je ispočetka bilo žao Rusa, ali onda smo saznali šta su radili ovde", dodaje on, govoreći o otvaranju vatre na nenaoružane civile u mestima kao što su Buča i Irpin.
„Nikome više nije žao Rusa nakon toga."
Spaljene olupine ruskih tenkova i dalje se nalaze duž svih glavnih puteva koji vode u Kijev.
Svakih nekoliko sekundi, automobili se zaustavljaju i porodice izlaze da se slikaju, deca da se penju na tenk.
Deluje pomalo katarzično.
Pre neki dan posmatrala sam čoveka kako trenira tako što diže i spušta tenkovsku cev iznad svoje glave, kao da radi sa tegovima.
Ali tog istog dana, samo nekoliko koraka dalje sa druge strane puta, primetili smo posmrtne ostatke na spaljenom delu ivice puta - zagaravljeno parče kičme i deo stopala - i sladunjavi miris smrti kad je vetar stao.
To je bio najverovatnije jedan od vojnika ubijenih u nekom od obližnjih tenkova.
I tako se voz-hladnjača u Kijevu i dalje puni, a ima ih još u gradovima koji su bliže borbama.
Među ukrajinskim vojnicima koja pronalaze i pohranjuju njihova tela ima vrlo malo saosećanja za njih: mrtvi su neprijateljski vojnici - okupatori.
Ali u Rusiji, neko negde sigurno traži svakoga od njih.
Dodatno izveštavanje: Darija Sipigina i Marijana Matvejčuk
Pogledajte video: „Moj muž je ovde sahranjen, neću da odem i da ga izdam"
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
