Tačno pola veka pošto je Jugoslaviju zahvatila epidemija variole vere, u Sloveniji je zabeležen prvi slučaj srodnih, ali blažih majmunskih boginja.
Zaraženi muškarac je jedan od najmanje 92 slučaja ovih boginja koliko je dosad potvrđeno van Afrike u Evropi, Americi, Kanadi i Australiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Još 28 sumnjivih slučajeva se ispituje u 12 zemalja gde nije uobičejano da se javi epidemija majmunskih boginja, naveli su iz SZO.
Stručnjaci iz ove organizacije naglašavaju da pred nama „nije novi kovid" i da se trenutno širenje zaraze može „suzdržati".
- Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
- Šta smo naučili od epidemije variole vere
- Šta su majmunske boginje
Zbog epidemije koja je u aprilu i maju 1972. buknula u Jugoslaviji u rekordnom periodu je vakcinisano gotovo 18 miliona ljudi od variole vere.
To bi moglo da bude korisno i danas, jer vakcine koje su korišćene za variolu veru mogu pružati zaštitu od majmunskih boginja, kaže profesor Veterinarskog fakulteta Lazar Ranin.
„Svi koji su tada primili vakcinu ili su rođeni narednih nekoliko godina su primali vakcinu koja je prilično trajna.
„Ali niko od mlađih nije vakcinisan i nije zaštićen", kaže Ranin za BBC.
I klinička slika majmunskih boginja podseća na velike boginje, srodnu infekciju koja je proglašena iskorenjenom širom sveta 1980. godine.
Treba imati u vidu da je vakcinacija protiv velikih boginja prestala da se primenjuje masovno te 1980. godine, i da vakcinalni imunitet nije doživotan i potpun, navode iz Instituta za javno zdravlje Batut.
Proizvedene su i novije vakcine od kojih je jedna odobrena za prevenciju majmunskih boginja.
Antivirusni lek razvijen za lečenje velikih boginja takođe je licenciran za lečenje majmunskih boginja, dodaju iz Batuta.
„Novija vakcina, odobrena je za prevenciju majmunskih boginja 2019. godine i daje se u dve doze ali je ograničene dostupnosti", navodi se u saopštenju.
Dodaje se i da je 2003, tokom epidemije u SAD, registrovano više od 70 obolelih.
Koliko su česte majmunske boginje?
Majmunske boginje izaziva virus majmunskih boginja, pripadnik iste porodice virusa kao i za variolu, mada su ove boginje mnogo manje ozbiljne.
Stručnjaci kažu da su šanse za zaražavanje od majmunskih boginja vrlo male.
Uglavnom se javljaju u zabitim delovima zemalja centralne i zapadne Afrike, blizu tropskih prašuma.
U Demokratskoj republici Kongo, čiji delovi su pod gustim šumama, zabeleženo je više od 1.200 slučajeva sa 57 smrtnih ishoda, podaci su SZO do maja 2022.
Virusološkinja Tanja Jovanović, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da se dosad nije susretala sa ovom infekcijom i da su to iskustvo imale samo kolege koje su radile u Africi.
„Ako ima 90 slučajeva na svetu, van Afrike, onda znači da ne treba da brinemo, ali da budemo oprezni kad se pojavi ta karakteristična ospa da prođe kroz odgovarajuću dijagnostiku.
„Ne treba da dižemo neku vrstu panike", kaže Jovanović za BBC na srpskom.
Za samo nekoliko dana otkako su otkriveni prvi slučajevi u Velikoj Britaniji i Španiji, infekcija je u utorak zabeležena u Sloveniji.
Inficirani čovek koji se vratio sa Kanarskih ostrva zadobio je blaži oblik bolesti, prenosi N1.
Šta su simptomi?
Inkubacioni period traje između šest i 13 dana.
Najpre se pojavljuju obično groznica, bolovi u leđima, a za nekoliko dana dođe do prmena na koži.
Osip počinje i crvene tačkice po koži, a napredovanjem bolesti stvaraju se plikovi ispunjeni tečnošću i prištevi, sve do čireva, kaže doktorka Rozmund Luis, koja je na čelu sekretarijata SZO za velike boginje.
Kad krenu da se suše, stvaraju se kraste i to otpada, dodaje.
Osip može izaivati svrab i bol, ali se vremenom ljudi oporave, kaže doktor Ameš Adalja sa američkog zdravstvenog centra Džons Hopkins.
„Osip će nestati, a većina ljudi nema većih komplikacija", rekao je on za BBC.
Infekcija obično prolazi sama i traje između 14 i 21 dana.
Kako se prenose?
Majmunske boginje mogu se preneti na čoveka sa inficirane životinje poput majmuna, pacova ili veverice.
Prenos sa čoveka na čoveka je mnogo ređi, ali se dešava kad je neko u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom.
Virus može da uđe u telo preko pukotina na koži, disajnih puteva ili očiju, nosa ili usta.
Prethodno nije opisana kao seksualno prenosiva bolest, ali može da se prenese direktnim kontaktom tokom seksa.
Može da se prenese i preko predmeta kontaminiranih virusom, kao što su posteljina i odeća.
Da li se virus majmunskih boginja promenio?
Mi zaista ne znamo, kaže doktorka Luis.
„To je vrlo stabilan virus", kaže ona objašnjavajući da su velike boginje DNK virus i da je tu stepen mutacija ređi nego kod RNK virusa, u koje spada korona virus.
Nemamo još dokaze da postoje mutacije na samom virusu, ali stručnjaci počinju sa sakupljanjem informacija o tome.
Virusolozi će uskoro početi da raspravljaju o tome da li se virus promenio na osnovu sekvence genoma kod slučajeva koji se otkrivaju, kaže ona.
Da li su homoseksualci u većoj opasnosti?
Mnogi slučajevi u trenutnoj epidemiji u Evropi identifikovani su kod muškaraca koji su imali seks sa drugim muškarcima, ali se boginje majmuna ne smatraju polno prenosivom infekcijom.
„Iako vidimo neke slučajeve kod muškaraca, ovo nije 'gej bolest' kako su je neki ljudi i društvene mreže označili.
„Svako može dobiti ovu bolest u bliskom kontaktu", kaže stručnjak SZO Endi Sil.
Polno prenosive bolesti zahtevaju da se prenesu seksualnim kontaktima, a „ne morate imati seksualni kontakt da biste dobili majmunske boginje", rekao je on.
Relativno veliki broj gej muškaraca koji su do sada prijavili bolest može se objasniti činjenicom da je ova grupa proaktivnija kada vide simptome.
„Znamo da [muškarci koji imaju seks sa muškarcima], ako primete neobičan osip, verovatno će želeti da ga dosta brzo reše", kaže Sil.
Neki ljudi su takođe kritikovali medije zbog toga što uglavnom koriste slike dece sa crnom i tamnom kožom za ilustraciju vesti o majmunskim boginjama.
Afrička sekcija Asocijacije stranih novinara protivi se tome, nazvavši te medije „neosetljivim" jer se time jačaju „negativni stereotipi" o Afrikancima i crncima.
„[Majmunske boginje] se mogu javiti u bilo kom regionu u svetu i pogoditi bilo koga, bez obzira na rasu i etničku pripadnost", navodi se u saopštenju.
„Verujemo da nijedna rasa ili koža ne bi trebalo da budu lice ove bolesti".
Mogu li deca dobiti majmunske boginje?
Da, mogu, i deca su obično sklonija ozbiljnijim simptomima nego adolescenti i odrasli, prema SZO.
Virus se takođe može preneti na fetus ili novorođenče na rođenju ili ranim fizičkim kontaktom.
- Vakcinacije u Srbiji - od variole vere, preko svinjskog gripa do kovida
- Kako su masovne vakcinacije pomogle da se promeni svet
Da li su majmunske boginje smrtonosne?
Majmunske boginje su obično bolest ograničenog dometa, prema SZO, ali se mogu javiti i teški slučajevi.
U novije vreme, stepen smrtnosti je oko 3-6 odsto, ali postoje varijacije.
„Ponekad vidite stope smrtnosti i do 10 odsto.
„Ali to je teško utvrditi jer mnogi od njih imaju veze sa životom u siromašnim oblastima gde možda nije bilo pristupa odgovarajućoj zdravstvenoj nezi", rekao je Adalja.
Postoje dve varijante bolesti, poznate kao zapadnoafrička i centralnoafrička - trenutna epidemija majmunskih boginja je povezana sa prvom koja je manje ozbiljna.
Kako se leči?
Kod majmunskih boginja leče se najčešće simptomi, ne uzrok bolesti.
Antivirusni lekovi su dostupni, ali njihova efikasnost zavisi od vremena kad je „ otkrivena infekcija", kaže profesor Benet.
Iako ne postoji specifična vakcina za virus, vakcina protiv velikih boginja je 85 odsto efikasna i protiv majmunskih boginja, prema SZO.
Profesorka Ketrin Benet, epidemiološkinja sa Univerziteta Dekin u Melburnu, kaže da se neće težiti „ da vakcinišemo celu populaciju" kao kod kovida.
Pogledajte video: Kako su vakcine iskorenile mnoga teška oboljenja
Treba li da se brinem?
Iako stručnjaci veruju da će doći do porasta broja slučajeva, napominju da je opasnost za javno zdravlje i dalje mala.
Na pitanje da li izbijanje majmunskih boginja može dovesti do globalne epidemije, Marija Van Kerkov iz SZO kaže da je to „situacija koja se može obuzdati".
Doktor Ameš Adalja je saglasan sa tim.
„Uvek kada se virus ponaša drugačije ili se drugačije širi, morate biti zabrinuti. Ali da li ovo predstavlja pretnju pandemijom? Ne.
„Da li je ovo opšta pretnja javnom zdravlju? Ne", ističe Adalja.
Sad su svi nakostrešeni, kaže Lazar Ranin sa Veterinarskog fakulteta, dodajući da stručnjaci, ipak, moraju biti oprezni.
„Ne bi bilo prvi put da smo se prevarili i na jednu i na drugu stranu.
„Oko svinjskog gripa smo napravili preteranu medijsku kampanju i paniku i ništa se nije desilo, a oko kovida smo ispočetka bili mirni staloženi, a baš nas je izmučilo ove dve godine", zaključuje Ranin.
Možda će vas zanimati i ova priča: Zašto je vakcinacija važna
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
