U danima kad Velika Britanija obeležava njenih 70 godina na prestolu, kraljica Elizabeta Druga postala je kamen temeljac u arhitekturi ove zemlje, postojan i nepokretan, koji održava doživljaj zemlje o samoj sebi.
U govoru 2002. godine povodom njenog Zlatnog jubileja, kraljica je izjavila da je vlastitu ulogu doživela kao „vođenje kraljevstva kroz vreme promene".
„Promena je postala konstanta; izlaženje na kraj s njom postala je sve zahtevnija disciplina", priznala je ona.
Ove reči najbolje ilustruju izazov koji je kraljica postavila pred sebe: da konzistentnost i konstantnost učini ključnim kvalitetima njene vladavine, usavršivši imidž monarha koji je pouzdan i lojalan.
- Kada je mlada Elizabeta shvatila da će jednog dana biti kraljica
- Do sada neviđeni snimci kraljice Elizabete u novom BBC dokumentarcu
- 70 godina kraljice Elizabete: Princ Čarls odao počast „izvanrednoj“ kraljici
Kraj Imperije
Sa samo 27 godina na njenom krunisanju 1953. godine, kraljica je svetu predstavljena kao novi početak osiromašenog kraljevstva i njegovog carstva u raspadanju.
„Budući da više nismo imperijalna sila, pokušavamo da se pomirimo s tim šta to znači po nas i naše odnose sa ostatkom sveta", rekla je ona.
Podršku je usmerila u Komonvelt nacija, koji je okupio Veliku Britaniju i njene bivše kolonije.
„Komonvelt ne liči na Imperije iz prošlosti", objasnila je kraljica u božićnoj čestitki iz 1953. godine.
„To je jedan sasvim novi koncept, izgrađen na najvišim kvalitetima čovekovog duha: prijateljstvu, lojalnosti i želji za slobodom i mirom."
Kraljica je time priznala da monarhija i zemlja moraju da se prilagode posleratnom senzibilitetu, vrednostima međunarodne ravnopravnosti i nezavisnosti, kao i padu kolonijalizma.
Postojala je izvesna opasnost u dopuštanju da postane vođa ove nove organizacije.
Za neke, Komonvelt je simbolisao pad britanskog uticaja u svetu.
Njegove rane godine takođe su se poklopile sa napetostima povodom dolaska imigranata iz bivših kolonija u Veliku Britaniju.
Ali kraljičin entuzijazam ostao je nepokolebljiv.
„U taj novi koncept ravnopravnog partnerstva među zemljama i rasama unosiću srce i dušu svakog dana svog života", obećala je ona.
Pogledajte video: Sve tehnološke promene u svetu kojima je svedočila britanska kraljica
Burna vremena
Godine 1974, u godini trodnevne radne nedelje, podivljale inflacije, dvaput organizovanih opštih izbora i bombaške kampanje Irske Republikanske Armije (IRA) na britanskom kopnu, kraljica je doživela sopstvenu ulogu, još jednom, kao ulogu vrhovne utešiteljke.
„Slušamo mnogo o našim nevoljama, o neslozi i razdoru, o neizvesnosti naše budućnosti", rekla je ona.
„Moja poruka danas nosi ohrabrenje i nadu."
U razjedinjenoj Velikoj Britaniji sedamdesetih, kraljica je želela da se njene reči i dela dožive kao neutralni i nepristrasni.
I zato je posegnula za večitim vrednostima na kojima je bila zasnovana njena filozofija.
„Dobra volja je bolja od mržnje, tolerancija je bolja od osvete, saosećanje je bolje od besa", rekla je ona.
Na papiru to možda deluje izlizano.
Ali to su zaista ideali koje je kraljica zastupala čitavog života.
Neki se možda nadaju bljesku sirove strasti ili improvizovanog uvida u njene stvarne stavove, ali Elizabeta Druga oduvek je vodila računa o tome da deluje predvidljivo.
- Zašto kraljica ima dva rođendana
- Šta zasmejava kraljicu Elizabetu
- Kako funkcioniše kraljevska porodica i ko je sve čini
Nadahnuta hrišćanskom verom, koristila je svaku priliku da podstakne ljude da pronađu dobro u ovom svetu.
Godine 1978, još jedne godine nasilja i razdora u Velikoj Britaniji, kraljica je pokušala da oraspoloži naciju.
„Vrlo je teško biti veseo i konstruktivan kad sve oko nas ukazuje na suprotno", rekla je ona.
„Ali odustati od tog napora značilo bi ugasiti veru u bolje sutra. Čak i ako problemi deluju preveliki, uvek ima prostora za optimizam."
Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, kraljica je smatrala da je pravi trenutak da podseti njene podanike na njihove odgovornosti tokom ogromne promene, i na opasnosti trijumfalizma.
„Mi, koji tvrdimo da dolazimo iz slobodnog sveta, treba da preispitamo šta stvarno mislimo pod slobodom, i kako možemo da pomognemo da ona, jednom kad se dostigne, ostane tu gde je", rekla je ona.
Dvanaest godina kasnije, teroristički napad na Ameriku 11. septembra potresao je svet i kraljica je ponovo pozvala na pomirenje i oproštaj.
„Svako od nas mora da veruje u vrednosti svega onoga što je dobro i iskreno; moramo da dozvolimo da to uverenje pokreće naša dela i utiče na njih."
Skandal i tragedija
Pošto je prisustvovala raspadu braka i razvodu njeno dvoje dece i stravičnom požaru koji je izbio u njenom domu u Vindzoru, kraljica je 1992. priznala da je godina bila teška, njena „annus horribilis".
Bio je to period krize i skandala za kraljevsku porodicu, a reputacija njenog imidža pretrpela je pozamašnu štetu.
Kraljičina reakcija bila je da nastavi da radi ono što je oduvek radila, da ustukne korak od žarišta i pokuša da „razdvoji efemerno od trajnog", kao što će kasnije i sama reći.
„Distanca", izjavila je kraljica, „može da podari dodatnu dimenziju sudu, obogativši ga umerenošću i saosećanjem - mudrošću čak - koji ponekad izostaju iz reakcija onih čiji je zadatak u životu da daju instant mišljenja."
Njen odgovor na krizu bio je da razmišlja o dugoročnom: ne kao o dnevnim novinskim naslovima niti o godini poteškoća, ne čak ni o velikim izazovima čitave svoje vladavine, već o viševekovnom vremenskom periodu.
„Tradicionalne vrednosti urezane u našu istoriju dobro su nas pripremile za ovo doba promena", rekla je kraljica, vešto sumirajući ličnu filozofiju.
Smrt Dajane, princeze od Velsa, u saobraćajnoj nesreći 1997. godine, izazvalo je izlive javnog bola koji je izvršio ogroman pritisak na kraljevsku porodicu.
Usledili su zahtevi da kraljica podeli ličnu ožalošćenost sa svetom.
Porodica je prvobitno ostala u Balmoralu sa njenim unucima, gde je kraljica ignorisala pozive da se obrati naciji.
Šest dana posle Dajanine smrti, vratila se u London i obratila se uživo naciji, obučena u crno.
„Svi smo osetili te emocije u poslednjih nekoliko dana. I zato, ono što ću vam reći sada, kao vaša kraljica i kao baka, govoriću iz srca", rekla je ona.
Možda jedini put tokom njene vladavine dozvolila je da granice dve jasno razdvojene uloge postanu nejasne - javni monarh i privatna baka koja je govorila kao jedno da bi objasnila zašto je ostala u Škotskoj.
„Ove nedelje u Balmoralu, svi smo pokušavali da pomognemo Vilijamu i Hariju da se pomire sa stravičnim gubitkom koji su oni, i mi zajedno sa njima, pretrpeli", objasnila je.
Čak i u tom posebnom obraćanju veče pred Dajaninu sahranu, međutim, kraljica je održala emocionalnu distancu, u skladu sa vlastitim ubeđenjem kako jedan monarh treba da se ponaša.
Ali bio je to rizik u društvu koje je sve više počelo da izjednačava autentičnost sa otvorenim iskazivanjem emocija.
- Princ Hari: Mnogo sam pio da sakrijem tugu zbog smrti majke
- „Ako ovo ne otopi led između njih dvojice, onda ništa neće"
- Ko je princ Endru, koje titule gubi i zašto
Večne vrednosti
Bila je to kocka koja se isplatila.
U vreme njenog Dijamantskog jubileja 2012. godine, kraljica je zauzela neosporan položaj u srcima pripadnika nacije.
Tokom čitave njene vladavine, čak i tokom najtežih vremena po kraljevsku porodicu, republikanizam nikad nije stekao značajnu podršku u Velikoj Britaniji.
Ljudi su u kraljici prepoznali autentičnost zasnovano na doslednosti.
Kakve god da je nevolje i razočarenja doživela, uvek je ostajala dosledna vlastitim vrednostima i principima.
Sada Njeno veličanstvo slavi Platinasti jubilej, kao prvi i jedini monarh koji je postigao jedan takav kamen međaš.
To je izuzetan trenutak i za nju, i za njenu zemlju.
Ali kraljica će nesumnjivo razmišljati o večnim vrednostima koje su predstavljale temelje njenog pristupa: nežno, promišljeno i umirujuće prisustvo koje je bila u životu nacije, olakšavajući proces promene za obične građane širom zemlje.
Za kraljicu, najvažniji je oduvek bio „pravilan, dostojan ritam života".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
