Na Novom Zelandu je predstavljen plan da se uvede porez na podrigivanje ovaca i goveda, što je jedan od najčešćih izvora emisija gasova staklene bašte u toj zemlji.
Ukoliko se usvoji ovaj plan, Novi Zeland će postati prva zemlja na svetu koja će oporezivati poljoprivrednike zbog emisija gasova njihovih domaćih životinja.
U ovoj državi živi nešto više od pet miliona ljudi, ali i oko 10 miliona grla goveda i 26 miliona ovaca.
Gotovo polovina ukupne emisije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte u toj zemlji nastaje u poljoprivredi, a uglavnom je reč o metanu.
- „Temperature vlažne sijalice“: Koliko je smrtonosna mešavina toplote i vlažnosti
- Upozorenje naučnika: Velike šanse da će globalno zagrevanje preći granicu od 1,5 stepeni
- Prethodnih sedam godina najtoplije u istoriji, pokazuju podaci EU
Međutim, emisije gasova koje nastaju u poljoprivredi u prošlosti nisu bile deo plana novozelandske vlade, što je naišlo na kritike onih koji pozivaju državu da učini više na polju sprečavanja globalnog zagrevanja.
„Neupitno je da moramo smanjiti emisije metana i efikasan sistem oporezivanja poljoprivrednika bi mogao da bude ključan u postizanju ovog cilja", rekao je Džejms Šo, ministar za klimatske promene Novog Zelanda.
Predloženo je da naplata poreza počne od 2025.
Planirani su i podsticaji za farmere koji smanje emisije dodacima u ishrani životinja, a mogu posegnuti i za sadnjom drveća na njihovim farmama kako bi umanjili zagađenje.
Endru Hogard, mlekar i nacionalni predsednik Udruženja farmera Novog Zelanda, rekao je za BBC da je načelno saglasan sa predlogom.
„Godinama radimo sa vladom i drugim organizacijama na tome kako da nađemo pristup koji neće ugasiti poljoprivredu na Novom Zelandu, pa smo pristali na mnoge odredbe kojima smo zadovoljni.
„Ali znate, kao i u svim pregovorima gde ima mnogo zainteresovanih strana, uvek ima nekoliko žaba koje morate da progutate", objasnio je on.
Hogard je naglasio da detalji ozvaničenja plana još uvek nisu dogovoreni.
„Još treba utanačiti neke stvari, poput toga ko će biti odgovoran za sprovođenje plana, pa nas čeka još posla sa predstavnicima vlade", ističe ovaj farmer.
Novac koji se prikupi od ovog poreza biće uložen u istraživanja, razvoj i savetodavne servise za poljoprivrednike, objavili su iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Prošlog meseca je ministar finansija Novog Zelanda saopštio da će zemlja uložiti 2,9 milijardi novozelandskih dolara (1,9 milijardi američkih dolara) u inicijative za borbu protiv klimatskih promena.
Novac su obezbedili kroz šemu za oporezivanje zagađivača, dodao je.
Investitori, koji upravljaju kompanijama i akcijama vrednim 14 biliona dolara, pozvali su Ujedinjene nacije da izrade globalni plan održivog rasta poljoprivrednog sektora.
Ova organizacija je u najboljem položaju da pokrene inicijativu i usvoji smernice kako bi se smanjio jedan od najvećih izvora štetnih emisija, poručili su iz inicijative FAIRR u pismu generalnom direktoru Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, prenosi agencija Rojters.
Metan je najzastupljeniji gas koji izaziva efekat staklene bašte u atmosferi, odmah iza ugljen-dioksida.
Ovaj gas je najštetniji i ljudske aktivnosti kojima se stvaraju njegove emisije odgovorne su za trećinu trenutnog globalnog zagrevanja.
Jedan molekul metana stvara moćniji efekat zagrevanja od jednog molekula ugljen-dioksida.
Na prošlogodišnjem samitu COP26 u Glazgovu, Amerika i Evropska unija su se dogovorile da smanje emisije metana za 30 odsto do 2030, a više od 100 zemalja, među kojima je i Novi Zeland, pridružilo se inicijativi.
Kako se emituje metan?
Oko 40 odsto ovog gasa dolazi iz prirodnih izvora poput močvara, ali veći deo stvara čovek kroz poljoprivredne aktivnosti, kao što je gajenje goveda i pirinča, ili stvaranje deponija smeća.
Jedan od najzastupljenijih izvora emisija je proizvodnja, transport i upotreba prirodnog gasa, a od 2008. zabeležen je veliki rast metanskih emisija.
Istraživači veruju da je ova pojava povezana sa porastom eksploatacije gasa u delovima Sjedinjenih Američkih Država.
Nivo metana u atmosferi je 2019. dostigao rekord i bio je dva i po puta veći od zastupljenosti u predindustrijskom periodu.
Naučnici su zabrinuti zato što metan ima veliki uticaj na porast temperature.
Pokazalo se u prethodnih 100 godina da je njegova moć zagrevanja 28 do 34 puta veća od ugljen-dioksida.
Na uzorku od 20 godina utvrđeno je da je metan čak 84 puta moćniji u zagrevanju planete od ugljen-dioksida.
Ipak, daleko je više ugljen-dioksida nego metana u atmosferi, a zasebni molekuli tog gasa bi mogli da se zadrže tu stotinama godina.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
