„Svet iz doba Jure: Prevlast", poslednji nastavak u filmskoj franšizi koja je započela 1993. godine, ima praistorijski prolog.
U prvih pet minuta filma, koji su postali dostupni na Jutjubu u oktobru prošle godine u sklopu promotivne kampanje, publika je prebačena u svet u kom su dinosaurusi gospodarili Zemljom.
Na samom kraju, insert prikazuje titansku bitku: tiranosaurus reks se sukobljava sa giganotosaurusom, četiri metra visokom, šest tona teškom zveri koja želi da svrgne sa prestola najslavnijeg dinosaurusa.
Sve izgleda kao da je Holivud uspeo da otvori direktan prozor u ono kako je naša planeta izgledala pre 66 miliona godina, zar ne?
Ne, makar prema tvrdnjama naučnika.
„Ne smete da zaboravite da filmovi o Parku iz doba Jure nisu dokumentarci", kaže za BBC Džek Horner, cenjeni američki paleontolog koji je savetovao režisera Stivena Spilberga tokom snimanja prva dva filma u sagi (Park iz doba Jure i Izgubljeni svet).
„Stiven je želeo da snimi zabavan film. Nijedan od nas dvojice nije želeo da radi ništa dokumentaristički."
Ali koliko su ti filmovi realistični? Pitali smo Hornera i druge naučnike koji su najslavniji promašaji - i pogoci - iz filmova o Parku iz doba Jure. Evo nekih od njih.
- Šest mitova o dinosaurusima
- Pronađeni ostaci „najvećeg u istoriji" dinosaurusa na engleskom ostrvu Vajt
- Upoznajte zemlju dinosaurusa
1. T-reks i giganotosaurus se nikad nisu sreli
Žestoka bitka između tiranosaurusa i giganotosaurusa prikazana u Svetu iz doba Jure: Prevlast nikako nije mogla da se desi, objašnjava paleontološkinja Rajli Blek. Iz dva veoma konkretna razloga.
„Ne samo da su ove dve vrste dinosaurusa živele razdvojene milionima godina, već su živele i na različitim kontinentima", kaže Blek, koja je bila stručna savetnica za Svet iz doba Jure, četvrti film u sagi.
Tiranosaurus reks je živeo na samom kraju perioda Krede, pre oko 68 miliona godina, u današnjoj Severnoj Americi.
Giganotosaurus je hodao Zemljom pre 99 miliona godina u današnjoj Južnoj Americi.
Ovo nije jedini slučaj umetničke slobode po pitanju hronologije i geografije u filmu Svet iz doba Jure: Prevlast.
Blek kaže da ima nekoliko životinja viđenih u prologu filma koje su u stvarnom svetu naseljavale različita doba i oblasti odvojene različitim fazama i regionima.
„I onda se vraćamo staroj dobroj holivudskoj temi borbe između čudovišta", navodi Blek.
2. Velociraptori su imali perje
Druga greška koju su izdvojili naučnici jeste opis strašnog velociraptora.
„Mi znamo da su raptorski dinosaurusi morali da imaju perje", kaže Džek Horner.
„Stiven Spilberg i ja samo razgovarali o tome, ali bilo je to tehnološki nemoguće postići, zato što je veoma teško animirati perje", dodaje on.
Blek takođe objašnjava da je dizajn velociraptora umesto toga veoma ličio na ono što se zna o jednoj drugoj praistorijskoj životinji.
Filmovi su inspirisani romanom koji je napisao Majkl Krajton.
„Krajtonov roman bio je inspirisan konkretnom knjigom pod naslovom Dinosaurusi-grabljivci sveta, koja je govorila o dinosaurusu deinonikusu", kaže paleontološkinja.
Bio je to dinosaurus veličine čoveka koji je lovio u čoporu.
Stvorenje mnogo sličnije onom koje je Krajton opisao u svom romanu kao „velociraptor".
Naučnici veruju da je pravi velociraptor bio vrlo sitna životinja, ne veća od ćurke, i da je takođe bila prekrivena perjem.
3. Nedostaju im boje
Horner objašnjava da ponekad ne zna zašto je bio angažovan kao naučni savetnik za Park iz doba Jure, jer bi Stiven Spilberg na kraju uvek uradio onako kako je sam zamislio.
„Zanimljivo je što su me doveli na projekat, zato što na kraju nisu slušali moje savete, ali mislim da su želeli malo kredibiliteta i da su želeli da neko odobri neke stvari."
Jedna od odluka sa kojima se Horner ne slaže je boja ovih životinja.
„Moj utisak je da su dinosaurusi bili mnogo živopisnijih boja od onoga kako smo ih mi napravili. Njihovi potomci, ptice, često su takve."
„Ali Stiven to nije želeo da uradi, govorio je da 'tehnikolor' dinosaurusi nisu dovoljno strašni."
4. Nismo ni blizu kloniranju dinosaurusa
Centralna premisa Parka iz doba Jure je kloniranje dinosaurusa. Ali naučnici uporno tvrde da to još ne može da se uradi.
Najveći razlog za to je što DNK dinosaurusa ne stari dobro.
„Ne opstaje previše dugo, koliko mi znamo", objašnjava profesor Pol Baret, paleontolog iz londonskog Muzeja nacionalne istorije (NHM).
„Najstariji DNK za koji znamo u fosilnim zapisima je star oko dva miliona godina. A taj DNK je fragment dobijen iz bakterija, zemlje, gljiva i tome sličnog."
- Prirodnjački muzej u Oksfordu: Dinosaurusi i dodo ptice u novom ruhu
- Otkriveni ostaci dve nove vrste dinosaurusa u Velikoj Britaniji
- Nestanak dinosaurusa: „Definitivno je za sve kriv asteroid"
Što se životinja tiče, najstariji dostupni genetski podaci su za stvorenja koja su umrla do pre 50.000 godina, kaže profesor Baret.
„Nemamo DNK nijedne druge izumrle životinje ili biljke sve dok se mnogo više ne približimo našem vlastitom vremenu."
„Tako da sam vrlo skeptičan po tom pitanju", zaključuje on.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
