Upitan za izvor njegove genijalnosti, Albert Ajnštajn nije imao nikakve sumnje.
„Verujem u intuiciju i inspiraciju. Ponekad prosto osetim da sam u pravu. Ne znam pouzdano da li sam", izjavio je on za Setrdej ivning post 1929. godine.
Bilo je mnogo bolje verovati tim instinktima pa ih onda testirati kasnije, nego ih smesta odbaciti, rekao je on.
Slavni fizičar ni u kom slučaju nije bio usamljen u toj filozofiji.
Bio je to očigledno krupan deo strategije Koko Šanel.
„Moda je u vazduhu, nosi je vetar. Čovek je samo oseti", rekla je ona.
- Ključ uspeha - razmišljaj kao Ajnštajn
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
- Kako pobediti paralizu u radu kao Ernest Hemingvej
I sami biste mogli da prepoznate to osećanje.
Bilo da tražite novi stan, razmatrate prihvatanje nove ponude za posao ili procenjujete nečiju iskrenost, mogao bi da vam se javi nepogrešivi predosećaj kada je nešto ispravno ili pogrešno - a da ne možete jasno da artikulišete razloge koji stoje iza vašeg suda.
Teško je odoleti doživljavanju našeg instinkta kao neke vrste misterioznog „šestog čula", ali nema potrebe posezati za paranormalnim da bi se objasnila intuicija.
U poslednje dve decenije, psiholozi i neuronaučnici postigli su ogroman napredak u prepoznavanju izvora našeg instinkta i njegove ključne uloge u našim životima.
Usput, njihovo istraživanje otkrilo je konkretne situacije u kojima će nas naša intuicija najverovatnije navesti na pravi put i situacije kad će nas navesti na stranputicu - to znanje koje može da nam pomogne da donosimo bolje odluke.
Um u telu
Naučno razumevanje intuicije počinje laboratorijskom igrom poznatom kao Kockarski zadatak iz Ajove.
Učesnici na kompjuterskom ekranu dobiju četiri špila karata.
Svaki put kad okrenu kartu, stigne im momentalna nagrada ili kazna.
Dva špila obično daju relativno visoke nagrade ali još veće kazne - što znači da će, posle mnogo krugova, neizbežno dovesti do gubitka.
Druga dva špila pružaju relativno male nagrade ali još manje kazne, što znači da su sigurnija opcija.
Učesnicima se ne kaže koji špilovi su korisni, ali posle 40 pokušaja, mnogi ljudi počinju da razvijaju predosećaj koji će dovesti do većih dobitaka.
Podsvesni um učesnika, čini se, počinje da primećuje obrasce gubitaka i dobitaka, čak i ako ne mogu da objasne razloge zašto donose te odluke, samo da imaju „instiktivan osećaj".
Još važnije, poboljšanje izvedbe često sledi sistematske psihološke promene dok učesnici donose odluke.
Kad počne da prilazi rizičnijim špilovima, na primer, većina ljudi iskazuje reakciju na stres, kao što su neznatne promene u otkucajima srca i izbijanje znoja po koži.
Ove promene - poznate kao „somatski markeri"- čini se da deluju kao upozorenje koje sprečava učesnika da donese pogrešnu odluku i mogli bi da posluže kao osnov za osećanje instinkta.
Bez ove vrste intuicije, ljudi bi mogli da nailaze na ozbiljne probleme u životu.
Neki neurološki pacijenti ne umeju da formiraju somatske markere, na primer.
Bez instinkta koji bih ih vodio, oni često ostaju zaglavljeni u „paralizi analize" kad se od njih zatraži da donesu neku odluku.
A kad je ipak donesu, ne uspevaju da prepoznaju rizike u onome što rade.
Oni bi mogli da ulože sav novac u rizične poslovne ponude, na primer, dok bi se nekim drugim javio snažan instinkt da ne veruju tom poduhvatu.
Takve opservacije ukazuju na to da je naša intuicija sastavni deo našeg alata za donošenje odluka - to smete da ignorišete samo na vlastitu odgovornost.
Stručno oko
Dokazi o važnosti instinkta najjači su u studijama o otkrivanju laži.
Ljudi su obično tačniji u procenjivanju nečije iskrenosti - i da li taj laže o nekom konkretnom događaju - čak i kad se od njih traži da se pouzdaju u intuiciju, za razliku od onoga kad se od njih traži da promisle i verbalizuju svoje razloge.
U drugim situacijama, jačina naše intuicije zavisiće od širine našeg iskustva.
Podsvesni mozak prolazi kroz nagomilano znanje da bi otkrio najbolje rešenje za naše probleme, a da se svesno ne setimo preciznih sećanja koja stoje iza njih.
Ljudi su obično tačniji u procenjivanju nečije iskrenosti - i da li lažu o nekom konkretnom događaju- čak i kad se od njih traži da se pouzdaju u intuiciju.
Uzmite u obzir eksperiment koji je predvodio Erik Dejn, profesor menadžmenta na Univerzitetu Rajs u Teksasu.
Njegov istraživački tim je 2012. godine tražio od studenata da pogledaju niz dizajnerskih ručnih torbi - od kojih su neke bile autentični proizvodi a neke realistični falsifikati.
Od polovine učesnika tražilo se da ignorišu instinkt i navedu sve osobine koje bi tražili u određivanju da li je ručna tašna prava ili lažna.
Ostalima je rečeno da veruju intuiciji - da dozvole sećanjima da vode njihov sud.
Istraživači su takođe ispitali učesnike o njihovim kupovnim navikama i da li su vlasnici mnogih dizajnerskih artikala.
Kod učesnika koji su koristili analitički pristup, njihovo prethodno iskustvo je činilo vrlo malu razliku: svi su imali otprilike isti učinak.
Kod učesnika koji su zamoljeni da se oslone na intuiciju, međutim, ekspertiza je činila ogromnu razliku - u ogromnoj meri povećavši tačnost njihovih instiktivnih reakcija.
I zaista, stručnjaci koji su se služili intuicijom bili su oko 20 odsto tačniji od onih koji su služili samo analizom.
- Najbolji (i najgori) načini da nekog uhvatite u laži
- Šta je toksična pozitivnost i da li je ona zamka
- Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
Vinod Vinsent, vanredni profesor sa Državnog univerziteta Klejton u Džordžiji, u SAD, došao je do sličnih rezultata kad je proučavao odluke poslodavaca o zapošljavanju.
On je učesnicima dao uzorke odgovora širokog dijapazona kandidata koji su se prijavili za radna mesta u zdravstvu i tražio od njih da izaberu najbolje.
Kao i u Dejnovom eksperimentu, od nekih je zatraženo da se oslone na instinkt.
(„Vaša odluka treba da se zasniva na vašem prvom utisku o kandidatima", rečeno im je.)
Od drugih je traženo da se služe promišljanjem, logikom i analizom.
(„Pažljivo razmotrite sve dostupne informacije pre nego što donesete odluku", rečeno im je. „Ignorišite prve utiske ili odluke zasnovane na instinktu.")
Redovni studenti koji nisu imali iskustva u regrutovanju novih ljudi mogli su da odrede koji kandidati se najviše ističu - ali su morali da primene svesnu procenu, vagajući pozitivne i negativne strane svakog izbora.
Kad su pokušali da se služe intuicijom, obično su bili manje tačni.
To nije bio slučaj sa strručnjacima koji su radili kao regruteri u kompanijama za zapošljavanje zdravstvenog osoblja.
Vinsent je otkrio da su oni imali veoma tačne instinkte koji kandidati bi najviše odgovarali, bez potrebe za razmišljanjem, korak po korak, prolazeći kroz sve vrste različitih kriterijuma.
I što su više iskustva imali, to su bolji bili.
„Ako ste stručnjak, znaćete sve idiosinkrazije koje bi mogle da čine kandidata dobrim u tom poslu, čak i ako vam je to teško da artikulišete", kaže Vinsent.
Vinsent ističe da instinkti ljudi ne bi trebalo da zamene analitičku misao i da treba da smo svesni činjenice da oni ponekad mogu da nas navedu na pogrešan put nesvesnim pristrasnostima.
(Ako postoji šansa da rasizam, ejdžizam ili seksizam pomućuju vaše rasuđivanje, onda treba da pristupate sa posebnim oprezom prema onome što vam govori vaš instinkt.)
Uopšteno gledano, međutim, njegovo istraživanje potvrdilo je da intuitivna osećanja eksperta mogu da budu važni izvori informacija i da treba da odigraju određenu ulogu u procesu donošenje odluka.
- Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
- Kako da podstaknete vlastitu kreativnost
- Iznenađujuće koristi od igara rešavanja ubistva
Ne preterujte sa analizom
Moć intuitivnog donošenja odluka može da bude posebno važna kad obrađujemo ogromnu količinu složenih informacija koje je suviše teško zapamtiti precizno.
U tim slučajevima, možemo da imamo koristi od lutanja našeg uma na neku drugu - nepovezanu - aktivnost, dok nam podsvesni mozak obrađuje podatke i donosi odluke umesto nas.
U nizu eksperimenata, istraživači su učesnicima priložili precizne detalje o nizu stanova.
Nakon što su formirali prve impresije, neki od učesnika ohrabreni su da svesno odvažu različite opcije pre nego što donesu odluku.
Ostali su zamoljeni da isprobaju rešavanje niza anagrama - što je bila distrakcija osmišljena da spreči učesnika da koristi analitičko procesuiranje kako bi došli do odluke o stanovima.
U tim slučajevima, možemo da imamo koristi od lutanja našeg uma na drugu - nepovezanu - aktivnost, dok nam podsvesni mozak obrađuje podatke i donosi odluke umesto nas
Iznenađujuće, ali istraživači su ustanovili da su učesnici koji su pažljivije vagali odluku bili značajno manje skloni da izaberu stan koji je imao - objektivno - najveći broj atraktivnih atributa.
Njihovi pokušaji da analiziraju različite opcije zamaglili su njihovo rasuđivanje, dovevši do izbora nekih od manje poželjnih opcija.
Ljudi kojima su pažnju odvukli anagrami, za razliku od njih, bili su prinuđeni da se uzdaju u intuitivne impresije - koje su se ispostavile tačnijim.
Iako su neke studije pokazale da momentalno možemo da se pouzdamo u naše prve impresije, čini se da često ima koristi od odlaganja odluke dok se usredsređujemo na neku drugu aktivnost.
Prema rečima Marlen Abadi, kognitivne psihološkinje sa Univerziteta Eks-Marsej u Južnoj Francuskoj, pauza podsvesnom umu omogućuje da formira tačan smisao na osnovu složenih informacija koje su predstavljene, što će zauzvrat povećati tačnost intuitivnog suda.
Ova smernica može da bude korisna u mnogim sličnim scenarijima u kojima formiramo impresije nakon što smo zatrpani informacijama, kaže ona.
„To može da bude relevantno svaki put kad morate da birate između nekoliko potrošačkih proizvoda opisanih sa više atributa - mobilni telefon, kompjuter, televizor, sofa, frižider ili rerna."
Dok kupujete te proizvode, možete da se odlučite da odete na kafu i prelistate časopis, na primer, pre nego što donesete konačnu odluku.
- Iznenađujuće pozitivne strane neraspoloženja
- Vaš tinejdžer je sarkastičan - ne brinite, to je znak inteligencije
Emocionalna inteligencija
Prema najnovijim istraživanjima, kvalitet nečijeg instinkta mogao bi da zavisi od njegove sveukupne emocionalne inteligencije.
Učeći da povećamo našu emocionalnu inteligenciju, možemo stoga da pojačamo naše intuitivno donošenje odluka.
Psiholozi procenjuju emocionalnu inteligenciju uz pomoć niza pitanja koja mere, na primer, kapacitet ljudi da identifikuju emocije izražene na licima drugih i njihovu sposobnost da predvide promene u nečijem raspoloženju, uzimajući u obzir okolnosti.
Džeremi Jip, vanredni profesor menadžmenta na Univerzitetu u Džordžtaunu, u Vašingtonu, nedavno je uporedio rezultate emocionalne inteligencije ljudi sa njihovim učinkom u Kockarskom zadatku iz Ajove.
Iako je većina učesnika iskazivala povišenu stresnu reakciju kad je razmišljala o odabiru „loših" špilova, ljudi sa nižom emocionalnom inteligencijom dosledno su pogrešno tumačili vlastite telesne signale.
Za ove učesnike sa nižom emocionalnom inteligencijom, veća stresna reakcija činilo se da deluje kao podsticaj da biraju rizične - i na kraju neisplative - karte.
Oni naprosto kao da nisu prepoznavali ovo osećanje kao upozorenje.
„Oni su možda pogrešno tumačili sopstvenu fiziološku uznemirenost kao uzbuđenje, tako da su počeli više da rizikuju", kaže Jip.
Srećom, moguće je uvežbati emocionalnu inteligenciju.
Ana Alkozei sa Univerziteta u Arizoni, u Tusonu, u SAD, nedavno je osmislila onlajn kurs sa modulima koji ohrabruju polaznike da pažljivije razmišljaju o načinima na koje različite emocije mogu da se dožive i načinima na koje osećanja poput fiziološke uznemirenosti mogu da utiču na donošenje odluka.
Uzimajući dva časa nedeljno u trajanju od tri nedelje, učesnici Ane Alkozei pokazali su značajno poboljšanje na testiranju emocionalne inteligencije - što se prenelo na poboljšani učinak Kockarskog zadatka iz Ajove.
Učesnici u kontrolnoj grupi - koju su umesto toga uzeli onlajn kurs iz očuvanja životne sredine - nisu pokazali takva poboljšanja.
I zato, ako želite fino da izbrusite intuiciju, možda bi trebalo uopšteno gledano bolje da se upoznate sa vlastitim emocijama - pažljivo proučivši šta tačno osećate i izvore takvog raspoloženja.
Tokom vremena, možda će vam biti lakše da razlučite kad to primate autentičan i ispravan signal.
Vaš instinkt nikad neće biti do kraja pouzdan, ali uz vežbu može da postane veoma važan vodič.
Dejvid Robson je novinar zadužen za nauku i autor knjige Efekat očekivanja: Kako vaš mentalni sklop može da transformiše vaš život, u izdanju Kenongejta (Velika Britanija) i Henrija Holta (SAD). On je @d_a_robson na Tviteru.
Pogledajte video: Njegov posao je da uči Japance da plaču i tako se oslobode stresa
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
