Mnogo se govori o klimatskoj krizi, ali se mnogo manje govori o krizi biodiverziteta.
A opet se smatra da gubitak životinjskih vrsta i staništa predstavlja jednaku pretnju po život na Zemlji kao i globalno zagrevanje.
Ujedinjene nacije upozoravaju da je u predstojećim decenijama pred izumiranjem milion biljnih i životinjskih vrsta ukoliko se brzo nešto ne preduzme.
BBC-jev urednik za klimatske promene Džastin Roulet posetio je Neprohodnu šumu Bvindi u Ugandi da bi otkrio šta nam očuvanje planinskih gorila govori o zaštiti naše vrste.
Osetio sam da je svesna mog prisustva.
Ali krupni matrijarh iz porodice planinskih gorila Nšongli ignorisala me je dok je brstila granje sa žbuna i lenjo žvakala lišće, kao tinejdžerka koja tamani pakovanje čipsa.
A onda se odjednom beba gorila skotrljala kroz rastinje i prošla pored nas oboje.
Ona se osvrnula ka meni i pogledi su nam se susreli.
Spustio sam pogled.
Nije bila neprijateljski nastrojena, samo je želela da bude sigurna da znam gde mi je mesto.
Iznenađujuće je što sam tačno znao šta njen pogled znači.
I, još šokantnije, tačno sam znao da je i ona mene razumela.
To je onaj sirovi osećaj povezanosti među vrstama koja čini susret sa planinskim gorilama u divljini toliko moćnim iskustvom.
Provedite samo nekoliko minuta u društvu porodice gorila i koncept „oni i mi" prestaje da postoji.
Shvatite da ste na ravnoj nozi.
A opet sve do relativno nedavno činilo se da se planinske gorile u svetu nalaze na nepovratnom putu ka izumiranju.
- Zašto je spasavanje gorila smrtonosan posao
- Ubijena jedna od najpoznatijih planinskih gorila - Rafiki
- Otkrivene tajne komunikacije među gorilama
Ser Dejvid Atenboro je nedavno opisao kako je njegov slavni susret sa porodicom planinskih gorila 1979. godine bio „prožet tugom".
Bilo je to jedno od najupečatljivijih iskustava njegovog života, rekao je on, ali se brinuo da se susreo sa „poslednjim primercima njihove vrste".
Ser Dejvid je svestan da je izumiranje deo procesa evolucije - neke vrste izumiru dok se neke druge razvijaju.
Problem je samo što vrste trenutno izumiru mnogo brže nego što je uobičajeno u istoriji evolucije.
Naučnici procenjuju da se izumiranje vrsta odigrava između 1.000 i 10.000 puta brže nego što je uobičajena „pozadinska stopa".
Oni upozoravaju da svet prolazi kroz proces izumiranja uporediv po razmerama sa katastrofom koja je zadesila dinosauruse.
Ovo je važno zato što je biodiverzitet temelj najvećeg dela funkcionisanja prirodnog sveta - od hrane koju jedemo do vazduha koji dišemo i vode koju pijemo.
On nas štiti i od zagađenja, poplava i klimatskih katastrofa.
Ali pregovori UN-a da se zauzda plima izumiranja u Ženevi početkom ove godine završili su se pat pozicijom.
Ove nedelje delegati se ponovo sastaju u Najrobiju da pokušaju da ožive pregovore.
Cilj je da se postigne sporazum oko 21 cilja, kao što je zaštita najmanje 30 odsto svetskog zemljišta i mora do 2030. godine.
Želja inicijative je da se obezbedi okvir za revolucionarni međunarodni sporazum prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o biološkom diverzitetu koji će potpisati vlade u Kunmingu u oktobru.
Krajnji cilj ne može da bude uzvišeniji - da čovečanstvo „živi u harmoniji sa prirodom" do 2050. godine.
Da li, dakle, sudbina planinskih gorila pruža lekcije za to kako možemo da sačuvamo ugrožene vrste?
U vreme kad je ser Dejvid posetio porodicu gorila, na svetu je preostalo još samo oko 600 gorila.
Vrsta se vodila kao „kritično ugrožena".
Planinske gorile ne mogu da prežive u zatočeništvu, tako da je zaštita u prirodi bila njihova jedina nada.
Pogledajte video: Prvi susret gorile sa divljinom
One žive u dve grupe.
Jedna je u šumi Virunga, koja opasuje granicu između Ugande, Ruande i Demokratske Republike Kongo, a druga je u Neprohodnoj šumi Bvindi u Ugandi..
One su se suočavale sa istim izazovima koji prete ugroženim vrstama danas - stanište u kom su živele rapidno su krčili zemljoradnici, napori za očuvanjem bili su ometeni ratnim sukobima, a ponekad su ih ubijale lovokradice.
Ali 40 godina kasnije, njihova populacija danas ima više od 1.000 primeraka i u stalnom je porastu.
Vrsta se sada vodi samo kao „ugrožena" - što je značajan napredak.
Štaviše, u poslednjih nekoliko godina došlo je do neke vrste bebi buma.
Pet novorođenčadi gorila rođeno je u Bvindiju krajem 2020. godine - što je do sada neviđen broj.
Samo ih je troje rođeno u čitavoj 2019. godini.
Šta je tajna ovog uspeha?
Doktorka Gledis Kalema Zikusoka bila je 1995. godine prvi veterinar Uprave za divlje životinje Ugande, a potom je osnovala dobrotvornu organizaciju Konzervacija putem javnog zdravlja.
Možda najviše iznenađuje to što je, kaže ona, pažljivo vođeni turizam bio ključan.
„Turizam zaista pomaže divljim životinjama ako se uradi kako treba."
Ali, pojašnjava ona, samo ako se prihodi od turizma zaista usmere u lokalnu zajednicu.
Susret sa gorilom nalazi se visoko na svačijoj listi doživljaja u životu, a turističke kolibe i odmarališta, zanatski štandovi i centri za pešačenje kroz prirodu sada okružuju nacionalni park Neprohodna šuma Bvindi.
„Kad sam prvi put započinjala bilo je oko pet koliba, sada ih ima čak 70", kaže doktorka Gledis.
„Kolibe su stvorile radna mesta, nevladine organizacije su stvorile radna mesta", dodaje ona.
Gorilski turizam dao je vetar u leđa čitavoj lokalnoj privredi, kaže ona, a sada prihodi koje on donosi pokrivaju veći deo troškova upravljanja službom za zaštitu divljih životinja Ugande.
Glavni šumar Bvindija Nelson Guma slaže se da su prihodi od turizma bili ključni zato što oni čine osnovu podrške lokalnoj zajednici.
„Ove zajednice žive tik uz park. I zato smatramo da bi trebalo da budu deo napora za očuvanje, i treba da ubiraju koristi od konzervacije."
Posetiti porodicu gorila nije jeftino.
Plaćate 600 dolara po osobi, a gorile Ugande poseti i do 40.000 ljudi godišnje.
Lokalne zajednice dobiju 20 odsto od prihoda parka.
A postoji još jedna velika korist od očuvanja planinskih gorila.
Da biste zaštitili gorile, morate da zaštitite čitav šumski ekosistem.
Neprohodna šuma Bvindi jedno je od mesta na svetu sa najvećim biodiverzitetom, tako da se usput očuvaju hiljade, možda čak i desetine hiljada drugih vrsta.
Štaviše, gotovina koju gorile pomognu da se zaradi koristi se za neutralisanje drugih pretnji.
Planinske gorile su se povremeno hvatale u zamke koje su lovokradice postavljale da uhvate jelene, divlje svinje i druge životinje.
One bi ulov prodavale ili kao meso divljih životinja ili ih koristile za prehranjivanje vlastitih porodica.
Ali jednom kad su gorile postale unosna turistička atrakcija, vlasti su mogle da priušte da lovokradicama daju ponudu koju je teško odbiti - ako vas uhvatimo kako lovite u parku, ići ćete u zatvor, rečeno im je.
Držite se podalje i pronaći ćemo za vas posao ili u parku, ili na zemljištu koje obezbeđuju dobrotvorne organizacije.
„Mi smo sada ambasadori parka", kaže ponosno Vinsent Nšmarairv.
On je bivši lovokradica koji radi za poljoprivredni projekat finansiran od britanske dobrotvorne Gorila organizacije.
Nšmarairv se nada da će gorile biti ključne za blagostanje njegove porodice u budućnosti.
„Moje deca se sva školuju", kaže mi on.
„A vremenom će možda moći da dobiju zaposlenje u parku."
Turizam, međutim, ima svojih problema.
Turisti mogu da uznemire životinje i ometu njihovo prirodno ponašanje, stvaraju zagađenje i otpad, i mogu da podriju lokalne kulture.
Ali većina najvećih svetskih organizacija za očuvanje, među kojima Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), Međunarodna konzervacija i Svetska fondacija za prirodu, sada podržavaju pažljivo vođeni ekoturizam kao korisnu alatku za očuvanje prirode.
Takođe, turizam je retko kad celokupno rešenje.
Uprkos njihovoj ekonomskoj koristi, populacija planinskih gorila i dalje ostaje ranjiva.
Nacionalni parkovi u kojima žive dve populacije planinskih gorila su veliki, ali predstavljaju sićušni deo ogromne džungle koja je nekada pokrivala region i, kako populacija gorila raste, prostor za njih postaje sve veći problem.
„Definitivno vidimo da su porodice gorila skučene", kaže Tara Stoinski koja vodi Fondaciju za gorile Dajan Fosi.
Gorile „češće naleću jedne na druge", kaže Stoinski.
Ti susreti su povezani sa agresijom i tučama, često sa tragičnim posledicama: „Viđamo veću stopu čedomorstva. Novorođenčad često mogu biti ubijena kad se te porodice sukobe."
Istraživanje Fondacije za gorile pokazuje da se u nekim oblastima šume Virunga rast populacije gorila usporio prvi put u poslednjih nekoliko decenija.
„Voleli bismo da vidimo da ova populacija raste, ali da bi se to desilo, svakako će morati da na raspolaganju imaju više staništa", kaže Stoinski.
Odgovor bi bio više zemljišta izdvojeno za gorile - upravo ono što UN tvrde da mora da se desi širom sveta.
Ali izvlačenja plodne zemlje iz opticaja košta novca, a zemlje u razvoju tvrde da im je potrebna finansijska pomoć da bi to postigle.
To je jedna od glavnih tačaka razdora u pomenutim pregovorima.
Zemlje u razvoju traže od razvijenih zemalja da im plate 100 milijardi dolara godišnje da bi održale očuvanje prirode.
- Šimpanze i ljudi - stvarno smo slični
- „Oni se pozdravljaju poljupcima i zagrljajima… Isto kao i mi“
- Kad ne možeš da pobediš, prilagodi se: Šimpanze umeju da se bore sa klimatskim promenama
Uspeh očuvanja planinskih gorila pokazuje da možemo da spasemo vrste sa same ivice izumiranja, kaže šefica UN-a za biodiverzitet Elizabet Mrema.
Ona je uverena da će delegati u Najrobiju uspeti da pronađu kompromise kad se budu sastali ove nedelje.
Pitanje za svet je koliko energije i resursa su spremni da ulože u napore da se zaštiti biodiverzitet.
Mrema izdaje oštro upozorenje: „Naučnici su nam rekli da imamo samo ovaj vek da rešimo krizu biodiverziteta. Ne postoji planeta B", kaže ona.
Sve fotografije zaštićene autorskim pravima
Pogledajte video: Mama gorila ljubi tek rođenu bebu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
