„Bolje da je opet nestalo struje", ovo su verovatno pomislili mnogi vrele julske večeri u ponedeljak 4. aprila, kada su košarkaši Srbije izgubili od Belgije u Nišu.
Meč kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. bio je planiran za nedelju, ali je odložen zbog nestanka struje tog dana, da bi sutradan favorizovani Orlovi, kako je nadimak košarkaša Srbije, prokockali 10 poena razlike u finišu utakmice i pognutih glava napustili parket.
Posle tog i poraza od Letonije prethodne nedelje, šanse Srbije da se plasira na šampionat koji se odigrava u tri azijske zemlje (Japan, Filipini i Indonezija) su znatno manje, a ova selekcija nije propustila Svetsko prvenstvo od 1959. godine (1994. učešće nije bilo moguće zbog međunarodnih sankcija).
U ovakvu situaciju Srbija je dospela prevashodno zbog „katastrofalnog" sistema kvalifikacija, pa selektori često ne mogu da računaju na najbolje igrače i nemaju dovoljno vremena da rade sa njima, kaže Žarko Paspalj, bivši reprezentativac Jugoslavije, za BBC na srpskom.
„Ako se nastavi situacija sa 'prozorima', biće to muka i zato se svima, kao i nama, dešavaju padovi u igri i ne postoji kontinuitet", smatra on.
Srbija ima „dobre i pristojne igrače", ali mnogi i dalje žive u vremenu bivše Jugoslavije, kada je igrački kvalitet bio daleko veći, dodaje Paspalj.
Neuspeh u nedavno odigranim kvalifikacionim utakmicama nije prvi koji se dogodio košarkaškoj reprezentaciji Srbije, a u poslednje dve decenije bilo je „brodoloma" koji su slomili srca navijača.
- Veliko pojačanje za Srbiju: Jokić igra za reprezentaciju, kažu iz Saveza
- Pet stvari koje u pola noći morate znati o Istanbulu i Indijanapolisu - Pešićevim zlatima
- Čovek zvani košarka - Dušan Ivković
FIBA 'prozori': Teška muka za najjače selekcije
Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) je od 2017. promenila sistem kvalifikacija za velika takmičenja, pa se od tada one igraju u nekoliko termina tokom klupske sezone, dok su se ranije održavale posle njenog završetka.
Situacija je dodatno zakomplikovana zbog spora ove organizacije i Unije evropskih košarkaških liga (ULEB), koja organizuje Evroligu i Evrokup, najjača kontinentalna takmičenja za klubove sa tog kontinenta.
Usled nesuglasica, termini kvalifikacija i pomenuta dva takmičenja najčešće se preklapaju, a košarkaši koji u tom periodu nastupaju za klubove nisu u mogućnosti da pomognu reprezentacijama.
Ovakav sistem takmičenja „pokušaj globalizacije" košarke po uzoru na NBA ligu, ali je on „dobro zakasnio" u odnosu na to američko takmičenje, smatra Žarko Paspalj.
„Koncept se nije pokazao dobro za kvalitetne timove, koji se tu ne snalaze baš najbolje, pa se manje kvalitetnim reprezentacijama daju veće šanse.
„Imamo situaciju da moramo da pozovemo igrače koji nisu najbolji koje imamo, a na raspolaganju im je jako malo vremena za rad, pa se okupe na pet dana da bi odigrali dve utakmice", objašnjava nekadašnji reprezentativac Jugoslavije.
Zbog svega poraz Srbije od Letonije na strani „i nije veliko iznenađenje", dok protiv Belgije jeste, pre svega zbog načina na koji su igrači selektora Svetislava Pešića ispustili prednost u završnici, opisuje Paspalj.
„Imali smo dobijenu utakmicu, ali su napravljene početničke greške i izgubili smo, a sada će biti jako teško da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo", dodaje.
Srbiju očekuje još šest utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2023, po dva puta susrešće se sa Grčkom, Turskom i Velikom Britanijom, ali ni svih šest pobeda ne garantuje plasman na šampionat, prenosi televizija Sport klub.
„Generalno vidim jednu tešku muku u sledećim 'prozorima' ako hoćemo da se kvalifikujemo", poručuje Paspalj.
Evropsko prvenstvo 2005: Poraz kod kuće i čuvena konferencija Željka Obradovića
Košarkaško prvenstvo Evrope iz 2005. za ljubitelje košarke ostalo je jedna od najružnijih asocijacija na reprezentaciju Srbije i Crne Gore.
Tim je bio domaćin šampionata, ekipa je bila sastavljena od igrača sa velikim karijerama i nekoliko mladih košarkaša koji su obećavali, pa su se mnogi spremali za veliko slavlje u Beogradu na već viđenom pobedničkom postolju.
Međutim, uvertira za prvenstvo nije bila blistava - Jugoslavija je posle evropske i svetske titule 2001. i 2002. postala Srbija i Crna Gora, a dva takmičenja koja je nacionalna selekcija odigrala uoči šampionata na domaćem terenu nisu donela uspeh.
U Švedskoj 2003. tadašnji selektor Duško Vujošević poveo je podmlađen tim usled otkaza i povreda nekolicine bitnih igrača, a reprezentacija predvođena Predragom Stojakovićem, Milanom Gurovićem, Milošem Vujanićem i Markom Jarićem osvojila je šesto mesto.
Na Olimpijskim igrama u Atini u ekipu su se vratili iskusniji Dejan Bodiroga i Dejan Tomašević, košarkaši koji su krajem 1990-ih osvajali brojna odličja sa reprezentacijom, ali je rezultat bio još slabiji - 11. pozicija.
U Košarkaškom savezu bili su rešeni da se trogodišnji post prekine 2005. godine, na klupu se vratio Željko Obradović, sadašnji trener Partizana i najtrofejniji evropski stručnjak, ali je Predrag Stojaković posle neuspeha u Atini odlučio da napusti reprezentaciju.
Obradović je, uprkos izostanku NBA zvezde, uoči turnira nedvosmisleno poručio da to ne menja ambicije njegovog tima.
„Košarkaška reprezentacija SCG na Evropskom prvenstvu može imati samo jedan cilj, a to je zlatna medalja. Mi smo domaćini turnira i to je naša obaveza", rekao je tada selektor.
Kapiten reprezentacije bio je Dejan Bodiroga, a u ekipi je bilo pet košarkaša iz NBA lige, uz još nekoliko iskusnih igrača iz evropskih timova, poput Dejana Milojevića, Igora Rakočevića ili Milana Gurovića.
Selekcija SCG igrala je u grupi D, mečevi su se održavali u novosadskoj hali Spens, a već u prvom kolu došlo je do iznenađenja - tada mladi tim Španije ubedljivo je pobedio Plave, kako je bio nadimak reprezentacije SCG.
Obradovićev tim uspeo je da se domogne drugog mesta u grupi i osmine finala trijumfima nad Letonijom i Izraelom, pa je u najvećem gradu Vojvodine dočekala Francuze, a mnogi su selekciju Trikolora videli samo kao mali stepenik ka selidbi u Beograd i pohodu na zlato.
Na tom malom stepeniku Plavi su se sapleli, Francuska je pobedila 74-71, a posle poraza domaće reprezentacije, usledila je sada već čuvena konferencija za medije Željka Obradovića, na kojoj je izneo probleme iz svlačionice koji su doprineli neuspehu.
„Dovde su nas doveli odnosi u svlačionici, jer od prvog dana odvajam po pola sata ili sat za individualne razgovore sa igračima da ubijam egoiste u njima", rekao je tada trofejni trener.
„Ja i dalje mislim da smo košarkaški najbolja reprezentacija ovde, ali ljudski smo mnogo daleko", dodao je razočarani Obradović.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Svetsko prvenstvo u Japanu 2006: Vruć krompir u rukama Dragana Šakote
Posle eliminacije u Novom Sadu Obradović se povukao sa selektorske funkcije, a klupa reprezentacije pripala je Draganu Šakoti.
Situacija je bila prilično čudna - Crna Gora je u maju stekla nezavisnost, a reprezentacija Srbije i Crne Gore, zemlje koja je prestala da postoji, otišla je na Svetsko prvenstvo u Japanu 2006. godine uz specijalnu pozivnicu kao branilac titule iz Indijanapolisa (2002).
I ekipa je prošla kroz nemiran period pošto su Vlado Šćepanović i Predrag Drobnjak, dugogodišnji reprezentativci Jugoslavije i SCG, odlučili da obuku dres Crne Gore, a iskusniji reprezentativci poput Dejana Bodiroge, Dejana Tomaševića ili Željka Rebrače više nisu bili na raspolaganju selektoru.
Zbog toga se Šakota oslonio na mlade igrače, polovina košarkaša dolazilo je iz domaće lige, a lideri tog tima bili su Darko Miličić i nešto stariji Igor Rakočević.
Neočekivani poraz na startu od Nigerije (75-82) bio je nagoveštaj da Šakotinu ekipu ne čeka veliki rezultat u Japanu, kasnije su i Argentina i Francuska bile bolje od selekcije SCG, koja je pobedama nad Libanom i Venecuelom ipak uspela da se plasira u narednu fazu kao četvrta u grupi.
Tamo ju je sačekala Španija, koja je bez poraza završila put u njenoj grupi.
Tim Dragana Šakote nije uspeo da pobedi Crvenu furiju, kako je nadimak španskog tima, koji je kasnije osvojio svetsku titulu pobedom nad Grčkom u finalu u japanskoj Saitami.
Iako poraz od tima koji su predvodili braća Gasol, Horhe Garbahosa i Huan Karlos Navaro nije bio toliko neočekivan, u Srbiji je ispadanje branilaca titule smatran velikim neuspehom.
U prvoj deceniji 21. veka su „krenule da se dešavaju promene" u evropskoj i jugoslovenskoj košarci, koje su doprinele slabijim rezultatima nacionalnog tima, smatra Žarko Paspalj.
„Videlo se tada da ne ide kako treba - od 2003. do 2007. smo imali situaciju da se reprezentacija ne gleda onako kako se pre gledala, a pojedinci su je posmatrali kroz sebe", objašnjava bivši košarkaš.
Evropsko prvenstvo u Španiji 2007: Najslabiji plasman sa Zoranom Slavnićem
Srbija je prvi put pod tim imenom nastupala na velikom takmičenju 2007, kada je u Španiju stigla sa većim ambicijama nego u Japan, a u timu su ponovo bili Marko Jarić i tadašnji kapiten Milan Gurović.
Selektor je bio Zoran Slavnić, nekada legendarni reprezentativac Jugoslavije, a popularni Moka odlučio je da na turnir povede nekoliko mladih igrača.
Milenko Tepić, Miloš Teodosić, Novica Veličković i Zoran Erceg imali su između 20 i 22 godine i tada su započeli reprezentativne karijere, koje će godinama kasnije upotpuniti medaljama na velikim takmičenjima.
Ipak, pokazalo se da takav sastav nije bio kadar da napravi veći rezultat, a košarkaška reprezentacija je posle dugog niza godina jedno veliko takmičenje završila još u grupi, gde je poražena od sva tri rivala - Rusija, Grčke i Izraela.
Porazi, međutim, nisu bili ono po čemu mnogi pamte ovaj turnir, a za to se pobrinuo Darko Miličić, koji je u izjavi za medije kritikovao i vrđao sudijsku trojku posle neuspeha protiv Grčke u drugom kolu grupne faze.
„Borimo se tu, umiremo, a oni nas pokradu", rekao je tada Miličić, pored brojnih uvreda na račun sudija.
Propuštanje Olimpijskih igara u Londonu
Od Slavnića je selekciju ubrzo preuzeo Dušan Ivković, trofejni trener, koji je tokom poslednjih nekoliko decenija 20. veka doneo velike uspehe jugoslovenskoj košarci.
Ivković je reprezentaciji 2009. na Evropskom prvenstvu u Poljskoj doneo prvu medalju (srebrnu), godinu dana kasnije ju je odveo i do polufinala Svetskog kupa u Turskoj.
U Litvaniji je 2011. održano Evropsko prvenstvo, a posle dva uspešna takmičenja Srbija je bila u krugu favorita za osvajanje medalje.
Ali, ona nije došla te godine, pošto je Ivkovićev tim izgubio u četvrtfinalu od Rusije, a onda je u borbi za plasman od petog do osmog mesta poražen i od Grčke, zbog čega je izgubio šansu da se takmiči na Olimpijskim igrama u Londonu 2012.
Mediji su tada opisali rezultat Orlova, kako je nadimak reprezentacije Srbije od 2006, kao „debakl".
Uprkos neuspehu, Dušan Ivković je ostao na klupi Srbije, ali ni 2013. godine njegova ekipa, na tom takmičenju prilično podmlađena zbog izostanka vodećih igrača, nije mogla dalje od najboljih osam.
Španija je ubedljivo pobedila Orlove u četvrtfinalu (90-60) Evropskog prvenstva u Sloveniji, a Srbija je završila na sedmom mestu.
- Nepodnošljiva lakoća postizanja poena - kratak vodič kroz Jokićevo umeće
- „Hoće neko na basket": Da li je Jokić najbolji srpski košarkaš svih vremena
- Kako je biti Srbin u Denveru: Ili postaneš MVP u NBA ligi ili upoznaš Jokića u prodavnici
Peto mesto u Kini i 'katastrofa' protiv Italije u Pioniru
Ivkovićev naslednik je 2014. postao Aleksandar Đorđević, nekadašnji plejmejker reprezentacije Jugoslavije i beogradskog Partizana, čijim je dolaskom počela „srebrna era" srpske košarke.
U naredne tri godine, Đorđevićeva selekcija je poražena u finalima Svetskog prvenstva (2014), Olimpijskih igara u Brazilu (2016), Evropskog prvenstva (2017), a na Evrobasketu 2015. završila je na četvrtom mestu.
Bližilo se 2019, Svetsko prvenstvo u Kini, na koje je Srbija otišla kao jedan od najvećih favorita, a mnogi su joj tada davali veće šanse čak u od američke reprezentacije, koja je tradicionalno prvi favorit turnira na kojima nastupa.
Srbija je predvođena NBA igračima Nikolom Jokićem i Bogdanom Bogdanovićem dominantno prošla prvu fazu takmičenja svim pobedama nad Angolom, Filipinima i Italijom, da bi u drugom krugu pobedila Portoriko i izgubila od Španije.
U četvrtfinale je ušla kao favorit u meč protiv Argentine, ali to joj nije mnogo pomoglo i velike ambicije o osvajanju medalje pale su u vodu posle poraza od južnoameričke selekcije (97-87).
Orlovi su se na kraju susreli sa Amerikancima, ali ne u borbi za zlato, kako su mnogi očekivali, već u utakmici za peto mesto, koje su na kraju i osvojili.
Peto mesto na Svetskom prvenstvu za mnoge zemlje bio bi uspeh, ali reakcije u Srbiji nisu bile tako vesele.
Proslavljeni jugoslovenski reprezentativac Žarko Paspalj ipak smatra da je rezultat iz Kine „nije tako loš".
„Ovo su stvari koje se nisu desile juče, već se dešavaju dugo godina - pričamo kako nemamo mladih igrača, kako se pogrešno radi i ne postoji vizija, a imali smo pristojne uspehe i kontinuitet od 2014. godine.
„Mi smo na zadovoljavajućem mestu, čak i za sve nas razmažene, iako i dalje živimo u onoj velikoj Jugoslaviji, gde se očekivalo da košarkaši osvajaju medalje gde god da se pojave", tvrdi Paspalj.
Dok se peto mesto na svetu, bez obzira na prethodna očekivanja, posmatra na različite načine, većina ljubitelja košarke propuštenu priliku za plasman na Olimpijske igre u Tokiju doživljava kao neuspeh.
Tada je Srbija bila domaćin kvalifikacionog turnira, ali je selekcija Italije ubedljivo pobedila u Beogradskoj areni, pa su izabranici tadašnjeg selektora Igora Kokoškova ostali bez puta u Tokio.
I igrači su bili svesni da su podbacili, što je u razgovoru sa novinarima poručio i Nemanja Bjelica, jedan od najvažnijih igrača tima, koji je na terenu bio i u porazu protiv Belgije.
„Blago je reći da je ovo neuspeh, ovo je katastrofa jer se od nas očekuje da pobedimo", rekao je srpski košarkaš posle utakmice.
Orlovi su tada „dobro precenili činjenicu da igraju u Beogradu", smatra Žarko Paspalj.
„Potcenjena je i situacija i momenat, mislilo se da ćemo proći čim igramo u Beogradu, a ipak moraš da pobediš na terenu - mi smo deklasirani u najvažnijoj utakmici i potpuno zasluženo se nismo plasirali", zaključuje Paspalj.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
