Još jednom, Rusija napreduje. Još jednom, Ukrajina se povlači.
Strateškim povlačenjem je izbegnuta žestoka i dugotrajna bitka koja se predviđala za Lisičansk, prema rečima regionalnog guvernera.
Sergej Hajdaj mi je rekao da Rusija trenutno ima ogromnu prednost u artiljeriji i municiji.
„Jednostavno bi nas uništili iz daljine, tako da nije imalo smisla ostati", naveo je Hajdaj.
- „Izgubili smo nadu da možemo sami da se spasemo": Nema lakog izlaska iz Lisičanska
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
Čini se da se to poklapa sa ruskim izveštajima o zauzimanju grada, koje se naizgled dešava bez otpora.
Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama u nedelju vide se čečenski borci kako plešu u centralnim delovima grada.
Slave sa razlogom.
Zauzimanje Lisičanska znači da je Rusija u suštini zauzela celu oblast Luganska, što je ključni strateški cilj invazije Vladimira Putina, predsednika Rusije, na Ukrajinu.
Šta to znači za bitku za Donbas, ali i za celokupan rat?
Pođimo od ukrajinske perspektive.
Za njih je bilo presudno da izbegnu opkoljavanje, kao što se dogodilo u Marijupolju.
Iako je njihova odbrana južnog lučkog grada usporila rusko napredovanje za mnogo nedelja, krajnji rezultat je bio ubijanje ili zarobljavanje hiljade najsposobnijih vojnika u ukrajinskoj vojsci.
Ukrajina je to želela da izbegne po svaku cenu.
„Ponovo ćemo izgraditi zidove, povratićemo zemlju, ali ljudi moraju biti spaseni iznad svega", naveo je Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, u večernjem obraćanju narodu,
Isto mi je rekao i Sergej Hajdaj.
„Naše trupe su se povukle na bolje utvrđene položaje, branili smo Lugansk pet meseci.
„Dok se ta odbrana držala, gradili smo nova utvrđenja u regionu Donjecka. Sada su trupe otišle tamo", kazao je Hajdaj.
U izjavi objavljenoj nekoliko sati posle pada Lisičanska, Aleksij Arestovič, savetnik predsednika, je čak otišao toliko daleko da je odbranu linije Lisičansk-Severodonjeck nazvao „uspešnom vojnom operacijom".
S obzirom na to da se ruska zastava sada vijori iznad oba grada, ta logika može delovati malo perverzna, ali njegova poenta je da su Ukrajinci igrali dugu igru, kupujući dragoceno vreme.
Da biste razumeli ovu logiku, morate razumeti važnost zapadnog oružja za otpor Ukrajine.
Ukratko, bez zaliha koje pruža NATO, oni bi bili u još većoj nevolji nego što su trenutno.
Što duže mogu da odlože rusko napredovanje, napredniji raketni i artiljerijski sistemi mogu biti iskorišćeni za borbu.
Visoko pokretni artiljerijski raketni sistem (HIMARS) koji su obezbedile Sjedinjene Američke Države, već je u akciji i smatra se da radikalno menja ravnotežu sukoba.
Više vremena znači više zaliha, što zauzvrat preokreće vagu u njihovu korist, posebno imajući u vidu da sankcije znače da se Rusija suočava sa teškoćama da zameni potrošenu opremu i municiju.
- Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini
- Zašto Rusija pokušava da opkoli istok Ukrajine
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
Sada malo o ruskoj perspektivi.
Njihov cilj je zauzimanje, odnosno kako kažu „oslobođenje", Donbasa.
Zauzimanje Luganska približava ih ostvarenju cilja.
Značaj zauzimanja je istakao predsednik Putin, kada je komandantima ofanzive dodelio najveću moguću nagradu Federacije „Heroji Rusije".
Ali šta dalje?
Čini se gotovo izvesnim da će nastaviti da pokušavaju da zauzmu ostatak Donbasa, posebno gradove Slavjansk i Kramatorsk - oba su granatirana poslednjih dana.
Za Slavjansk se kaže da ima poseban značaj za separatistički pokret, jer je mesto prvih ustanaka 2014.
Osim toga, šira ruska strategija nije jasna.
Mnogo će zavisiti od stanja njihovih snaga ako, odnosno kada, zauzmu Donbas.
Predsednik Putin je to danas prećutno priznao.
„Jedinice koje su učestvovale u aktivnim neprijateljstvima i ostvarile uspeh i pobedu u Lugansku svakako treba da se odmore i povećaju borbene sposobnosti.
„Ako i dalje brzo napreduju, mogli bi da nastave napore da zauzmu ceo jug Ukrajine, do grada Dnjepra, a možda njega i šire", naveo je Putin.
Međutim, ako budu iscrpljeni, kao što mnogi analitičari predviđaju i kao što je Putin nagovestio, moguće je da će proglasiti kraj „specijalne vojne operacije", što je ruska eufemistička fraza za ovaj rat.
Mogli bi da se nadaju da će jednostrani prekid vatre umanjiti međunarodnu podršku Ukrajini, a neki će se, možda Francuska i Nemačka, zalagati za mir.
Ukrajina bi bez sumnje nastavila borbu, ali bez stalnog dotoka oružja, moglo bi se desiti da linija fronta postane zamrznuti sukob, slično kao što je bilo između 2014. i 2022. godine.
To bi odgovaralo Rusiji, jer bi držala suseda u stanju previranja i nemira.
Za sada, ništa od ovoga nije izvesno, jer obe strane tvrde da imaju prednost.
Zaista, primetno je da je Ukrajina nedavno ostvarila uspeh i zauzela Zmijsko ostrvo, gde je ponovo podignuta plavo-žuta zastava, iako je u lošijem stanju u Donbasu.
Jedino u šta možemo da budemo sigurni jeste da se ovaj rat neće završiti uskoro, a narod Donjecke oblasti će biti sledeći koji će snositi posledice.
Šta je obeležilo prvih sto dana rata u Ukrajini:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
