Aleksej Jukov je izgubio računicu koliko je tela pronašao u Donbasu u poslednjih pet meseci.
On kaže da misli da ih je bilo više od 300, ali ne može da bude siguran.
Aleksej i njegovi ljudi voze beli kombi-hladnjaču, obeležen crvenim krstom, da bi mogli da obavljaju posao.
Oni se često voze u pravcu opasnosti da bi pokupili tela i posmrtne ostatke ukrajinskih i ruskih vojnika i civila.
„Radimo bez slobodnih dana. Neprestano. Vozimo se, istražujemo, prenosimo, tražimo, sve vreme", kaže on.
To je i sumoran posao - iskopavanje istrulelih tela ruskih vojnika zakopanih u plitkim rovovima ili izvlačenje njihovih ostataka iz izgorelih oklopnih vozila.
- Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- Da li je Putinov „mačo imidž“ kriv za rat u Ukrajini
Prema Ujedinjenim nacijama, otkako je Rusija izvršila invaziju u februaru, ubijeno je više od 5.000 ukrajinskih civila.
Nema zvaničnih brojki o tome koliko je poginulo ukrajinskih vojnika.
Ali jedan savetnik predsednika Zelenskog rekao je za BBC prošlog meseca da svaki dan strada od 100 do 200 ukrajinskih vojnika. Prosek je na donjem kraju te skale.
Aleksej kaže da mu ta brojka zvuči realistično. Ali on veruje da Rusi gube tri puta više ljudi.
Jedan ukrajinski vojnik sa kojim smo razgovarali, a koji se borio u Severodonjecku, uporedio je rusku taktiku s onom iz Prvog svetskog rata - njihove pešadija u talasima juriša na kišu metaka.
Šta Aleksej misli ko dobija rat?
„Suština nije u tome ko ga dobija", kaže on. „Suština je u tome ko je u pravu. Rusija je došla ovamo, a to je neoprostivo."
Svaki ukrajinski vojnik sa kojim smo razgovarali rekao je da i dalje veruje da mogu da pobede. Čak i u jedinicama koje su u bitkama izgubile više od polovine svojih vojnika.
Ali to ostavlja traga na živima jednako kao i na mrtvima. Aleksej nije video jednogodišnju ćerku mesecima.
„Ovaj rat uništio je život koji ste imali i onaj koji ste pokušavali da stvorite", kaže on.
On dodaje da vas posle svega to sustigne: „Taj osećaj da ste prazni iznutra. Praznina koja ne može da se ispuni."
Smrt stiže brzo u Donbasu.
Ruskim granatama treba svega nekoliko sekundi da slete, a koriste se u industrijskim količinama.
U proseku Rusija ispali 20.000 artiljerijskih granata dnevno.
Ukrajina može da odgovori samo sa 6.000.
Nema odmora od zvuka žestokog granatiranja u vojnoj medicinskoj stanici koju smo posetili.
Glavni medicinski oficir - koji želi da ga spomenemo samo kao doktor Anatolij, radi njegove vlastite bezbednosti - opisuje situaciju na frontu kao „krhku".
On nam pokazuje fotografije teško oštećenih vojnih ambulantnih kola - izrešetanih mecima i izbušenih šrapnelima.
Doktor Anatolij kaže da crveni krst iscrtan na njihovim vozilima ne znači ništa Rusima.
Još dvoje ambulantnih kola čeka ispred zgrade pod kamuflažnom mrežom - spremna da pođu da pokupe ranjene.
Upoznajemo Tinu i Polinu, dve bolničarke sa fronta.
Tina je nekada radila u dečjoj bolnici pre nego što se dobrovoljno prijavila u vojsku.
Ona briše suze dok govori o porodici koja joj sada mnogo nedostaje.
„Bol prođe zato što imate zadatak: da prebacite osobu do bolnice živu", kaže ona.
Pitam je da li se plaši.
„Naravno, strašno je. Kad granata udari u blizini, sve se zgrči u vama."
Na svakog poginulog vojnika bude ranjeno još mnogo više njih.
Tina kaže da joj nije dozvoljeno da otkriva brojke, ali dodaje da „žrtava ima skoro svakodnevno, i to ne samo jedna. Ponekad više, ponekad mnogo."
Polina ima samo 21 godinu. Rat je već bacio veliku senku na njen kratki život.
Njen otac i stric su sada zarobljenici u delu Ukrajine pod ruskom okupacijom.
Ona kaže da daje sve od sebe da je to ne slomi.
Ona vežba i sluša muziku kad god može - samo da bi sačuvala neki osećaj normalnosti.
Ali Polina priznaje da je teško ne biti sumoran i depresivan:
„Pored metaka koji vam lete iznad glava, ako ranjene - a ranjeni su često moji prijatelji i ortaci - primite suviše k srcu, biće vam teško."
Vojnici koje leči su ti koji joj ulivaju nadu.
„Momci koji su ranjeni i iscrpljeni ponekad čak ni ne žele da idu u bolnicu.
„Oni kažu da ne žele da ostave svoje drugove, moraju da drže položaj zajedno".
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
