Plan predsedavajuće Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi da poseti Tajvan razbesneo je Kinu i ostavio Belu kuću sa ozbiljnom geopolitičkom glavoboljom.
Kina je upozorila na „ozbiljne posledice" ako Pelosi dođe u posetu samoupravnoj teritoriji koju Peking vidi kao svoju.
Pelosi bi bila najviši američki političar koji je otputovao na Tajvan od 1997. godine.
Navodno je čak i administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena pokušala da odvrati Pelosi, članicu Demokratske stranke iz Kalifornije, od ove ideje.
Prošle nedelje, Bajden je novinarima rekao da „vojska misli da poseta Pelosi nije dobra ideja", ali je njegova Bela kuća nazvala kinesku retoriku protiv svakog takvog putovanja „očigledno beskorisnom i nepotrebnom".
Stejt department kaže da Pelosi nije najavila nikakvo putovanje i da je pristup SAD Tajvanu ostao nepromenjen.
Tajvan sebe smatra suverenom državom, dok Peking na Tajvan gleda kao na otcepljenu provinciju - Tajvan se od kopnene Kine odvojio 1949. godine, kada su komunisti preuzeli vlast.
Kina je ranije upozorila Tajvan da bi njegova nastojanja da postane nezavisna država „značila rat" i ne isključuje upotrebu sile da bi Tajvan došao pod njenu upravu.
- Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
- Napetosti sa Kinom najveće u poslednjih 40 godina, kaže Tajvan
- Oštra poruka Bajdena Kini: „Branićemo Tajvan ako ga napadnete"
Dok SAD održavaju ono što nazivaju „čvrstim nezvaničnim odnosom" sa Tajvanom, one imaju formalne diplomatske veze sa Kinom, a ne sa Tajvanom.
Eventualna poseta Pelosi Tajvanu došla bi usred pojačanih napetosti na relaciji Vašington - Peking i uoči dugo očekivanog telefonskog razgovora Bajdena i kineskog lidera Sija Đinpinga.
Zašto bi Pelosi želela da poseti Tajvan?
U američkom Kongresu, postoji snažna podrška Tajvanu.
Tokom kongresne karijere duge 35 godina, predsedavajuća Predstavničkog doma Pelosi je bila glasni kritičar Kine.
Ona je osudila njen odnos prema ljudskim pravima i sastajala se sa opozicionim kineskim političarima i disidentima.
Prvobitni plan Pelosi bio je da poseti Tajvan u aprilu, ali je odložen jer je bila pozitivna na korona virus.
Ona je odbila da razgovara o detaljima putovanja, ali je prošle nedelje rekla da je „za nas važno da pokažemo podršku Tajvanu".
28 years ago, we traveled to Tiananmen Square to honor the courage & sacrifice of the students, workers & ordinary citizens who stood for the dignity & human rights that all people deserve. To this day, we remain committed to sharing their story with the world. #Tiananmen30 pic.twitter.com/7UqiJVRS3t
— Nancy Pelosi (@SpeakerPelosi) June 4, 2019
Zašto se Kina protivi poseti?
Peking gleda na Tajvan kao na sopstvenu teritoriju i u više navrata je poručio da je spreman da ga anektira silom ako je potrebno.
Kineski zvaničnici izrazili su gnev zbog, kako smatraju, pojačanog diplomatskog angažmana Tajvana i Vašingtona.
Pod tim su mislili i na iznenadnu posetu ostrvu šest američkih poslanika u aprilu.
U ponedeljak je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan upozorio da će njegova zemlja preduzeti „čvrste i odlučne mere" ako Pelosi dođe na Tajvan.
„A SAD će biti odgovorne za sve ozbiljne posledice", rekao je on.
Čini se da je portparol kineskog Ministarstva odbrane sugerisao da bi čak moglo doći do vojnog odgovora.
„Ako američka strana insistira na tome, kineska vojska neće sedeti besposlena i preduzeće snažne mere da osujeti bilo kakvo spoljno mešanje i pokušaje separatista za 'nezavisnost Tajvana'", rekao je pukovnik Tan Kefei za Čajna dejli.
Odnosi Kine i Tajvana - osnovni detalji:
- Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1940-ih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, silom ako je potrebno
- Ko upravlja Tajvanom? Ostrvo ima ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u oružanim snagama
- Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu
Pomešani signali
Analiza Ruperta Vingfilda-Hejsa, BBC Njuz, Tajvan
Ako ste mala ostrvska država sa nekoliko saveznika, koju Ujedinjene nacije nisu priznale i kojoj preti invazija mnogo većeg i moćnijeg suseda, onda bi poseta trećeg najmoćnijeg političara u Sjedinjenim Državama trebalo da bude nešto što biste pozdravili. Zar ne?
Zato tajvanska vlada ne namerava da kaže predsednici američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi da se drži podalje.
Tajvanske vlasti dugo pozivaju na angažovanje viših nivoa američke administracije.
Ali postoji i zabrinutost zbog čega Pelosi sada dolazi i da li bi njeno putovanje moglo doneti više štete nego koristi.
Tri puta u poslednjih godinu dana predsednik Džozef Bajden je rekao da će SAD intervenisati kako bi pomogli Tajvanu u slučaju kineske invazije, ali su potom njegovi sagovornici ublažavali izjave, tvrdeći da nema promene u američkoj politici.
Kada su procurile vesti o putovanju Pelosi na Tajvan, odgovor Bajdena nije bio pružanje podrške toj ideji, već izjava: „Vojska misli da to nije dobra ideja".
U Pekingu ovo vide kao slabost.
Na Tajvanu su zbunjeni. Kakva je tačno politika američke vlade prema ostrvu?
Pelosi ima 82 godine i očekuje se da će se penzionisati na jesen.
Da li ona želi da dođe sa jasnom namerom da ponudi stvarnu podršku ili je to politički štos?
Sve je vrlo nejasno.
Kako bi putovanje moglo da poveća nepetosti?
Na partijskom kongresu kasnije ove godine, Komunistička partija Kine trebalo bi ponovo da izabere Sija Đinpinga za predsednika, što bi mu bio treći mandat.
Bajden, koji je poslednji put razgovarao sa kineskim predsednikom martu, rekao je da će njih dvojica ponovo razgovarati telefonom u narednih nekoliko dana, o raznim pitanjima, među kojima je i Tajvan.
Američki i kineski predsednik bi trebalo da razgovoraju u trenutku kada američki zvaničnici upozoravaju na gomilanje kineske vojske u azijsko-pacifičkom regionu i optužuju Peking za „agresivno i neodgovorno ponašanje" u Južnom kineskom moru.
U Vašingtonu su zabrinuti zbog mogućeg odgovora Kine u vezi sa potencijalnom posetom Pelosi Tajvanu.
Kada je tadašnji američki ministar zdravlja Aleks Azar odleteo na Tajvan 2020. godine, Kina je podigla borbene avione koji su prešli srednju liniju Tajvanskog moreuza - uskog plovnog puta između ostrva i njegovog džinovskog suseda - u dometu projektila Tajvana.
Prošle nedelje, Hu Siđin, bivši urednik kineskog državnog lista Global Tajms sugerisao je da bi poseta Pelosi mogla da izazove „šokantan vojni odgovor" i veruje da će kineski borbeni avioni pratiti njenu letelicu čim uđe u vazdušnu zonu ostrva.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
