Britanski naučnici pronašli su fosil za koji se smatra da predstavlja ostatke najstarijeg poznatog predatora u životinjskom carstvu.
Star je 560 miliona godina, a pronađen je u šumi Čarnvud u Lesterširu.
Smatra se da je preteča žarnjaka - životinja iz grupe dupljara, kao što su meduze.
Istraživači su ga nazvali auroralumina atenborougi (Auroralumina attenboroughii), u čast BBC novinara Dejvida Atenboroua.
- Praistorija iz dvorišta: Šestogodišnjak otkrio fosil „star 488 miliona godina"
- Misteriozni otisak džinovskog stopala i poreklo ljudske vrste
- Otkriven novi rođak tiranosaurusa
Prvi deo imena podseća na latinsku kovanicu koja u prevodu glasi „fenjer u svitanje".
„Mislim da liči na olimpijsku baklju, a pipci podsećaju na plamen", navodi dr Frenki Denn sa Univerziteta Oksford u članku o otkriću, koji je objavljen u naučnom časopisu Priroda ekologija i evolucija (Nature Ecology and Evolution).
Ovaj fosil ne samo da dokazuje da su grabljivice u životinjskom carstvu postojale pre oko 20 miliona godina, već je verovatno i najstariji primer organizma sa razvijenim skeletom.
Obris stvorenja dugačkog oko 20 centimetara utisnut je na dugačkoj, kosoj ploči od lomljenog alevrita, oko kojeg su načičkani drugi fosili.
Smatra se da su se svi ugušili u mutnom toku sedimenta i pepela koji slivao niz podvodnu stranu drevnog vulkana.
Samrtni prizor je prvobitno otkriven 2007. godine, kada su istraživači očistili stenu u šumi Čarnvud koristeći creva sa vodom pod visokim pritiskom.
Trebalo im je 15 godina da se prouče fosile, a među njima i auroraluminu.
Lokacija u Lesterširu je svetski poznata po tome što pruža dokaze o životu na zemlji u epohi edijakarijuma, koja je trajala od 635 miliona godina pre nove ere do 538 godina pre nove ere.
Ovo je period u geološkoj istoriji koji neposredno prethodi kambrijumu, a naučnici smatraju da je život na Zemlji tad bujao od raznih oblika života.
U kambrijumu (od 538 miliona pre nove ere do 485 miliona godina pre nove ere) pojavljuju se prvi obrisi mnogih životinjskih grupa koje i danas naseljavaju planetu.
Auroralumina dokazuje da je grupa žarnjaka još starija - potiče iz edijakarijuma.
„Ovo je veoma čvrst dokaz da su ovakvi organizmu postojali pre kambrijuma - eksplozija života na Zemlji koja se tada dogodila imala je prilično dugačak fitilj", kaže dr Fil Vilbi, načelnik paleontologije u Britanskom geološkom zavodu.
Iako žarnjaci možda nisu toliko poznata grupa životinja, svi znaju za njene predstavnike.
To su korali, meduze i anemone - životinje koje hvataju plen otrovnim strelicama.
Dr Den je analizirao osobine auroralumine i došao do zaključka da pripada podtipu meduze i hidrozoani, u sklopu žarnjaka.
Meduze i hidrozoani su, tokom svog složenog životnog ciklusa, prolaze kroz različite faze.
Život počinju usidreni za morsko dno, a kasnije se pretvaraju u slobodno plutajuće organizme, koji se upuštaju u razmnožavanje.
Tokom te faze slobodnog plutanja, njihovo telo dobija oblik kišobrana sa ubodnim pipcima - postaju meduze.
Auroralumina najviše liči na meduzu u sesilnoj fazi životnog ciklusa, kada je ukorenjena za morsko dno.
„Ono što je zaista interesantno je što se račva, kao da imate dva 'pehara' koja su pričvršćena blizu njihove baze.
„Ispod toga, postojao je skelet koji se spuštao sve do morskog dna, što ne možemo da vidimo - fosil je, nažalost nekompletan", kaže dr Dun za BBC Njuz.
Bifurkacija je podela nečega na dve grane ili dela i to je još jedna osobina koju auroraluminu čini jedinstvenom.
Paleontolozi iz celog sveta da posećuju šumu Čarnvud.
Pažnju na ovu lokaciju prvi put je skrenuo pronalazak fosila pod nazivom sharnia masoni.
Pedesetih ga je pronašlo dvoje školaraca, Rodžer Mejson i Tina Nedžis, i to je bio prvi ikada pronađen pretkambrijski fosil.
Slični fosili kasnije su pronađeni i u stenama u brdima Edijakara na jugu Australije, po kojima je edijakarijumski period dobio naziv.
Ovaj oblik života izgledom podseća na lišće paprati, ali naučnici su uvereni da je to bila neka vrsta životinje.
Takav fosil pronađen je i u steni sa auroraluminom.
Povezanost sa Dejvidom Atenboroom, u čiju je čast organizam dobio ime, sastoji se u tome, što je on odrastao u ovom delu Velike Britanije.
„Kada sam bio u školi u Lesteru, bio sam pasionirani sakupljač fosila", priseća se.
„Stene u kojima je auroralumina sada otkrivena tada su se smatrale jako drevnim - mislilo se da datiraju iz vremena pre nego što se pojavio život na planeti Zemlji i zato niko tamo nije tražio fosile.
„Nekoliko godina kasnije, jedan dečak iz moje škole je pronašao jedan i time dokazao da su stručnjaci pogrešili.
„Nagrađen je time što je otkriće nazvano po njemu, a sada sam ga skoro sustigao i zaista sam oduševljen zbog toga."
Najstariji pećinski crtež životinje na svetu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
