Džinovski afrički puževi možda izgledaju kao spore, bezazlene životinje ili bi čak možda nekima mogli da deluju kao ukusni gastropodi.
Ali, oni su zapravo „jedni od najštetnijih puževa na svetu i potencijalna pretnja po ljudsko zdravlje", prema tvrdnjama američkih vlasti koje se trenutno nalaze u lovu na ovu invazivnu vrstu.
„Oni su opasni po naše zdravlje jer nose parazite zvane plućni crvi koji se kod ljudi zovu još i meningitis", izjavila je komesarka Floride za poljoprivredu Niki Frajd na konferenciji za štampu početkom meseca u okrugu Pasko na Floridi.
„Jedu najmanje 500 različitih vrsta biljaka. To ih čini ozbiljnom pretnjom po naše poljoprivredne i prirodne prostore."
Specijalno obučeni psi tragači i najmanje 30 pripadnika gradskih službi sa Floride traže ih po bujnim baštama sa namerom da istrebe ovu invazivnu vrstu.
Od njihovoj najnovijeg pojavljivanja u junu, zvaničnici su uhvatili više od 1.400 mrtvih i živih puževa u okrugu Pasko, prema izveštavanju lokalnih medija.
Džinovski afrički puževi mogu da narastu i do dvadeset centimetara i brzo se razmnožavaju.
„Jedan jedini džinovski afrički puž može da položi i do 2.000 jaja godišnje", kaže za AFP Džejson Stenli, biolog iz Ministarstva za poljoprivredu Floride.
- Ko se boji pauka još i zašto
- Prva farma hobotnica na svetu - treba li je zabraniti
- Rečni monstrum: Pronađena najveća slatkovodna riba u azijskoj reci Mekong
Pretnja po ljude
Ali, da li su i ljudi u opasnosti?
Potencijalno da, prema tvrdnjama stručnjaka.
Ovi puževi često su domaćini pacovskim plućnim crvima, koji, ako ih u sebe unesu ljudi, mogu da se probiju do moždanog stabla, gde mogu da izazovu meningitis.
„Obično ne pogađaju ljude. Ali ako slučajno uđu u ljude, nezreli crvi mogu da se izgube i završe na mestima na kojima mogu da naprave veliku štetu, kao u očnim jabučicama ili čak u mozgu", kaže doktor Vilijam Kern, vanredni profesor iz entomologije i nematologije na Univerzitetu u Floridi.
Proglašena je zona karantina u gradu Nju Port Ričiju: nijedna biljka ili neki drugi oblik vegetacije ne sme da se iznese iz oblasti u pokušaju da se spreči da se puževi dalje prošire.
Kako bi se sprečila infekcija čak su i psi obučeni da ne hvataju puževe ustima.
Da li se ovo već dešavalo ranije?
Jeste.
Prva invazija desila se šezdesetih. Bilo je potrebno sedam godina i milion dolara da bi se ona iskorenila.
Druga se desila 2010. godine i ovaj put je trebalo deset godina da se puževi istrebe uz troškove od 23 miliona dolara.
Tek kad nisu viđeni dve godine, vlasti mogu da proglase mesto očišćenim od puževa.
Pogledajte video: Indija se bori sa najezdom džinovskih puževa
U Evropi neki ljudi drže ove puževe kao kućne ljubimce, ali u SAD je protivzakonito držati ih bez dozvole.
A opet zvaničnici podozrevaju da su uzrok ove invazije trgovci kućnim ljubimcima.
„Vrlo je verovatno da ih je doneo neko kao potencijalne kućne ljubimce. One koje smo mi pronašli u okrugu Pasko imaju belu kožu, umesto normalne sive", rekao je doktor Kern za BBC.
Poreklom iz istočne Kenije i istočne Tanzanije, oni sada mogu da se nađu na mnogim mestima širom sveta, uključujući Južnu i Jugoistočnu Aziju.
Američko Ministarstvo za poljoprivredu kaže: „Ovaj mekušac sada je rasprostranjen širom mnogih Karipskih ostrva, većeg dela Južne Amerike, a najskorije se prvi put pojavio u Kostariki."
Nisu za jelo
Zvaničnici Floride sada mole ljude da prijave kad god spaze puževe.
„Ako vidite nekog od ovih puževa, ne dirajte ga. Zovite nas. Oni u sebi nose bolesti kao što je meningitis", kaže komesarka Niki Frajd.
Ona upozorava i one koji bi radije da ih vide na svom tanjiru nego u bašti.
„Najvažnije od svega, ne jedite ih. Ovo nije puž koga želite da stavite na puter, ulje i beli luk."
Možda će vas zanimati i ovaj video: Umivanje sapunom od puževe sluzi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
