Kosovska zastava jedina se nije vijorila na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana 2021. u Sloveniji, iako je Priština na ovom događaju učestvovala.
Razlog za to bila je Španija.
Pedro Sančez, premijer Španije, pristao je da na samitu bude prisutan samo pod uslovom da se obeležja Kosova ne ističu, pisali su tada mediji.
Španija je jedna od pet zemalja Evropske unije koja nije priznala nezavisnost Kosova, a na ovu odluku „presudno utiču unutrašnji odnosi" u najvećoj zemlji južne Evrope, kaže Slobodan Samardžić, nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije.
„U delovima Španije su decenijama aktivni separatistički pokreti kojima je cilj da dobiju nezavisnost", objašnjava Samardžić za BBC na srpskom.
„Kako bi to sprečila, Španija se trudi se da bude dosledna u spoljnoj politici i ne priznaje otcepljenje delova teritorije u drugim zemljama."
- Trampim školu i vizu za Kosovo
- Kosovo želi članstvo u Savetu Evrope, šta to znači
- Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu, Srbija još nije preselila u Jerusalim - zašto je to važno
Pokreti za nezavisnost u Španiji postoje u regionima Baskija, koji je smešten na severozapadu zemlje, i Katalonija, koji se nalazi na severoistoku Pirinejskog poluostrva.
„Oba pokreta su zamrla poslednjih godina", kaže Dragoslav Rašeta, istraživač organizacije Novi treći put, za BBC na srpskom.
Ipak, vrhunac želje Katalonije za postizanjem nezavisnosti bio je pre samo pet godina, jer je 2017. organizovan i referendum za otcepljenje, koji španska vlada nije priznala.
„Zato je pitanje nezavisnosti Kosova španska ahilova peta, primer jednostranog otcepljenja teritorije koji bi za njih mogao da bude slaba tačka, pogotovo ako ga priznaju", dodaje Rašeta.
Pedro Sančez, predsednik Vlade Španije, dolazi u posetu Srbiji u petak, 29. jula, a zatim nastavlja i posetu drugim zemljama Balkana.
Tokom ove diplomatske turneje, Sančez će zaobići Kosovo.
Kosovo i Katalonija - ima li sličnosti
Španska logika je, smatra profesor Samardžić, „politički i diplomatski prilično jednostavna".
„Katalonija ima po ustavu Španije veliku autonomiju, kao što je i Kosovo ima prema ustavu Srbije", objašnjava on.
„Ako bi priznali otcepljenje Kosova, morali bi i odvajanje Katalonije."
Najveći grad Katalonije je Barselona, a region se prostire od Đirone na severu do Taragone na jugu pokrajine.
Tokom istorije, u Kataloniji je bilo više nasilnih i nenasilnih pokušaja da se region odvoji od Španije.
„Španski državnici se bore protiv separatizma decenijama i oni vrlo dobro znaju o čemu se tu radi da bi pustili da im se spoljna politika obije o glavu", kaže Samardžić.
Katalonski pokret za nezavisnost, piše enciklopedija Britanika, osnovan je još krajem 19. veka, ali je najveći uzlet imao u prethodnoj deceniji.
Jer, stanovnici Katalonije su bili, dodaje se, nezadovoljni kako je država upravljala španskom privredom tokom i nakon svetske ekonomske krize, koja je počela 2008. godine.
„Katalonija je bogato područje i deo sredstava iz ovog regiona odlazi za finansiranje siromašnijih delova Španije", objašnjava Rašeta.
„Zato su neki ljuti i ne žele da novac, koji smatraju da je njihov, odlazi u Madrid, kao glavni grad zemlje, a da se tamo naknadno odlučuje šta će se sa sredstvima uraditi."
Vrhunac u organizaciji pokreta bio je od 2014. do 2017, a rezultirao je organizovanjem referenduma za nezavisnost na teritoriji Katalonije.
Na referendumu je učestvovala jedna trećina registrovanih birača, a njih više od 80 odsto glasalo za otcepljenje.
Referendum nije priznala država Španija, koja je odmah raspustila katalonski parlament.
- Milion ljudi na skupu za nezavisnost Katalonije
- Katalonski separatista Karles Puđdemon uhapšen, u Italiji, pa oslobođen
- Separatisti u Kataloniji ojačali posle lokalnih izbora - traže referendum
Lider separatista Karles Puđdemon uhapšen je 2021. godine na Sardiniji jer je Španija raspisala poternicu za njim i tereti ga za organizaciju referenduma, koji smatraju nelegalnim.
Ubrzo je pušten na slobodu.
„Nekoliko godina nakon referenduma, pokret je zamro", dodaje Rašeta.
„Biračko telo Katalonije je, pokazuju ankete, izmoreno krizom nastalom korona virusom i ratom u Ukrajini."
Dok su finansijski razlozi pretežno uticali na težnju ka otcepljenju Katalonije, Rašeta objašnjava da je region Baskija imao slične tendencije, ali iz drugih razloga.
Baskija je region Španije koji izlazi na Atlantski okean, a najveći gradovi su San Sebastijan i Bilbao.
„Baskijci govore različitim jezikom u odnosu na druge stanovnike Španije, a i kultura se razlikuje", kaže on.
U ovom delu Španije je tokom druge sredine 20. veka posebno bila aktivna teroristička grupa ETA koja je ubijala policajce i vladine službenike koji nisu bili za nezavisnost regiona.
Grupa je poznata i po tome što je zastrašivala i ubijala i Baskijce koji nisu otvoreno podržavali pokret za nezavisnost, dodaje enciklopedija Britanika.
Pokret je tokom 90-ih godina 20. veka dva puta proglašavao primirje, ali su 2008. godine opet zatražili nezavisnost od Španije.
Pozvali su se na kosovski primer, iste godine kada je Priština proglasila nezavisnost.
- Priznanje Kosova nemački uslov za ulazak Srbije u EU, Vučić tvrdi da to „čuje prvi put"
- Srbija, Kosovo i tablice: Još nema trajnog rešenja
- Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
Dokle ide stav o nepriznavanju
„Nismo jedini na svetu koji ne priznaju nezavisnost Kosova… No, nismo veće pape i od samog pape, pa ako Srbija i Kosovo postignu sporazum mi ćemo mu se priključiti."
Ovako je Žozep Borel, bivši ministar spoljnih poslova Španije i sadašnji visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, 2020. godine objasnio stav Španije prema Kosovu.
Borelovu izjavu istraživač Dragoslav Rašeta tumači kao činjenicu da je „Španiji veoma bitno da se poštuje odluka Srbije o statusu Kosova".
Španija podržava, dodaje on, i pregovore Beograda i Prištine, koji se vode pod nadzorom Brisela.
Premijer Sančez je u junu 2022. rekao da je Španija spremna da prihvati viznu liberalizaciju Kosova, ako Evropski savet još nije dao zeleno svetlo za ovu meru.
„Iz svih poteza španskih vlasti možemo da zaključimo da bi oni priznali Kosovo ukoliko bi Srbija to uradila", dodaje Rašeta.
Ko je Pedro Sančez
- Sančez je rođen u Madridu 1972. godine, a Socijalitičkoj partiji priključio se 1993. godine
- Završio je ekonomske i poslovne studije u Madridu, doktorirao je u Briselu, a radio je i u Evropskom parlamentu
- Bio je šef kabineta visokog predstavnika UN za Bosnu tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, piše Gardijan
- Ušao je u istoriju politike Španije kao prvi španski političar je postao premijer jer je njengovom prethodniku izglasano nepoverenjnj u parlamentu
- Mediji ga opisuju kao fotogeničkog sportistu i bivšeg košarkaša
- Bio je angažovan i kao konsultant za strane kompanije, ali i ekonomski savetnik u stranci, a pet godina je bio i u gradskom veću Madrida
„Principijelnim i strateški doslednim" diplomatske poteze Španije u odnosu između Srbije i Kosova naziva Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
„To nam pokazuje da vode računa o sopstvenim nacionalnim interesima", kaže Samardžić.
Španija je „godinama pod ogromnim pritiskom Evropske unije da prizna Kosovo", tvrdi Samardžić, koji na FPN-u predaje o Evropskoj uniji.
„Ali oni ne žele da naprave ni najmanji gest kojim bi pokazali da imaju razloga da popuste i ne daju znake da nešto može da bude drugačije", dodaje on.
Do pre samo dve godine, Španija je odbijala da se pojavi na događajima na kojima su prisustvovali predstavnici Kosova.
Zato neki učestvovanje premijera Sančeza godinu dana kasnije na samitu u Sloveniji, na kojem je bio i Aljbin Kurti, premijer Kosova, bez obzira što nije bilo kosovskih državnih simbola, vide kao korak napred u odnosima.
„Kako se za 14 godine nije rešilo pitanje statusa Kosova dijalogom Beograda i Prištine, verujem da Španija ne vidi potrebu da se ozbiljnije meša, a već ima tradicionalno dobre odnose sa Srbijom", kaže Rašeta.
„Ali, kao zemlja članica EU, podržava proces evrointegracija zapadnog Balkana, pa zato verujem da je učestvovala na Samitu."
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
