U jednom od najlepših rumunskih dvoraca Peleš, čije bašte krase neorenesansne skulpture, političari u frakovima zadovoljno ćaskaju u nizu, čekajući da ih fotografi ovekoveče.
Crno-beli video snimak bez tona zabeležio je i vijorenje tri zastave ispred hotela, a unutar zidina među diplomatama ističu se i prepoznatljivi brci Milana Stojadinovića, jugoslovenskog premijera.
Tog 30. avgusta 1937. godine, u Sinaji u srcu Rumunije održan je jedan od poslednjih sastanaka Male Antante, vojnog odbrambenog saveza koji su između dva svetska rata činile Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija.
Ironijom sudbine, u raskošnom zamku koji su nekoliko decenija ranije „zidali Italijani, Rumuni pravili terase, Albanci i Grci radili sa kamenom, Česi bili inženjeri, Francuzi oslikali, a Englezi premerili", kako je to zabeležila rumunska kraljica, predstavnici različitih naroda tada nisu imali zajedničke interese.
„Mala Antanta je nastala kao defanzivni savez zemalja naslednica bivše Austrougarske, Čehoslovačke, Jugoslavije i Rumunije.
„Savez je osnovan da bi se zaštitile od mađarskog revanšizma, a postojao je i realan strah od obnove dinastije Habzburgovaca", kaže istoričar Dragan Bakić za BBC na srpskom.
Slični vojni savezi postoje i danas - severnoatlanski savez NATO, kao i ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti) Rusije i bivših sovjetskih republika.
„Ta igra moći, odnosno realpolitike u svetu je i danas aktuelna, ništa manje nego u međuratnom periodu ili ranije", kaže Bakić, sa Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
- Petar Prvi Karađorđević - mondenska mladost, kraljevska starost
- Ko je od vladara Srbije i Jugoslavije birao istok, a ko zapad - i kako su prošli
Nije preteča Evropske unije
Bez obzira na određenu privrednu saradnju među članicama, savez država koje su se prostirale srcem Evrope, niz reku Dunav, ne treba porediti sa Evropskom unijom, smatra Bakić.
„Mala Antanta nije preteča Evropske unije, to je bio klasičan vojni odbramebeni savez, onakav kakav je postojao pre 1914. između Centralnih sila ili zemalja Antante, na drugoj strani.
Centralne sile - Austrougarska, Nemačka i Turska - napravile su vojni savez 1914. godine, a potom se priključila i Bugarska.
„Sam naziv Mala Antanta je vrsta podrugljivog izraza koji se pojavio u mađarskim novinama, jer su na taj način želeli da kažu da male zemlje sad izigravaju sile Velike Antante - Britaniju, Francusku i Rusiju", kaže Bakić.
Evropska unija je osnovana na drugačijem principu da se u njoj nađu i poražene zemlje i pobednice, da bi se sprečilo obnavljanje konflikta, dodaje.
Kako je došlo do saveza?
Dve godine pošto je završen Prvi svetski rat, Evropa nije mnogo mirovala.
Mapa skrojena na Versajskoj konferenciji 1918. mnogima nije odgovarala.
Pretila je osveta poraženih, čim se dignu iz pepela, ali su i zemlje pobednice priželjkivale drugačije granice.
U Jugoslaviji su leta 1920. Italijani izazivali brojne nerede u Splitu i Rijeci, paleći brodove, a na istoku još nije bilo rešeno pitanje Banata sa Rumunijom.
Iskusni diplomata Edvard Beneš, dugogodišnji ministar spoljnih poslova i kasnije predsednik Republike Čehoslovačke, rešen da sprovede u delo ideju političkog šefa Tomaša Masarika o udruživanju u srednjoj Evropi.
Iako u takvim razmatranjima Beneš ne pominje Jugoslaviju, primećuje Zdenjek Sladek u knjizi „Mala Antanta 1919-1938", prvi sporazum su potpisale Jugoslavija i Čehoslovačka u Beogradu 14. avgusta 1920.
Iskusni jugoslovenski diplomata, sa doktoratom iz Minhena, tadašnji premijer Milenko Vesnić razumeo je koliko je udruživanje važno.
Pakt Čehoslovačke i Jugoslavije je predviđao da jedna drugoj priteknu u vojnu pomoć, u slučaju napada Mađarske.
Pokazalo se vrlo brzo da je strah bio realan.
Pošto je dvojna monarhija rasparčana tokom Prvog svetskog rata, Mađarska je imala ambicije da vrati izgubljene teritorije i okupi veliki broj Mađara koji su živeli u Jugoslaviji, Čehoslovačkoj i Rumuniji.
Poslednji car Austrougarske Karlo je tokom rata bio u egzilu u Švajcarskoj, ali je do smrti 1922. gajio ambicije da se vrati na tron.
Tokom 1921. u dva navrata došlo je do pokušaja obnavljanja carstva.
„Bivši car Karlo je sa suprugom došao iznenada u Mađarsku i pokušao da preuzme presto u aprilu, a zatim i u oktobru te godine.
„To se završilo neuspešno, ali je imalo za posledicu da 18 dana posle prvog pokušaja, i Rumunija, koja je isprva bila rezervisana, pristupi savezu", navodi Bakić, koji se Malom Antantom bavio u doktorskoj disertaciji na Univerzitetu u Lidsu.
„Ugovor Jugoslavije i Rumunije je sadržao klauzulu protiv ne samo mađarskog revanšizma, već i bugarskog.
„Obe su imale problem sa bugarskim aspiracijama na Makedoniju u slučaju Jugoslavije i Dobrudžu u slučaju Rumunije", kaže Bakić.
Mala Antanta je osnovana sklapanjem bilateralnih sporazuma - svake države članice sa svakom.
Rešeno je pitanje Banata, a savez Jugoslavije i Rumunije dodatno je ojačan kada se kralj Aleksandar Karađorđević oženio rumunskom princezom Marijom.
„Sa stanovništvom od skoro 40 miliona duša, zemlje Male Antante mogle bi za dve nedelje da mobilišu milion i po ljudi.
„Takva sila može lako da zaustavi vojsku koju bi Austrija i Mađarska izvele na teren", zapisao je 1922. britanski novinar Gordon Gordon Smit u časopisu Zalaganje za mir kroz pravdu.
On je tad bio uveren da će takav savez biti značajna barijera bilo kakvom približavanju Nemačke i Sovjetske Rusije, što je zapadnim saveznicima bilo važno.
„Ali jednu stvar ne smemo zaboraviti, da je ovaj svet preopterećen ratom i da će nacije ponovo posegnuti za oružjem samo ako budu morale da brane sebe ili slobode koje su izvojevale.
„Ne žele više da ih pomeraju po evropskoj šahovskoj tabli kako bi isprečili pojedinačnim državnicima ili sebičnim ambicijama drugih zemalja", naveo je tada Gordon Smit.
I vojni cilj je ovaj savez zaista ispunio - mađarske pretenzije su zaustavljene.
Međutim, svaka od tri zemlje članice imala je po jednog suseda koji je predstavljao veliku opasnost i od njega saveznice nisu mogle da je sačuvaju.
Za Jugoslaviju to je bila Italija, posebno otkad na vlast dolazi Benito Musolini sa fašistima.
Glavni mogući protivnik Čehoslovačke bila je Nemačka zbog pitanja Sudetske oblasti u kojoj je živelo više od tri miliona Nemaca.
Rumunija je imala problem sa Sovjetskim Savezom oko provincije na istoku - Besarabije.
„Po takvoj logici stvari, Jugoslavija nije mogla da očekuje da će joj Čehoslovačka i Rumunija da oružano pomoći u slučaju sukoba sa Italijom, baš kao što to nisu mogle da očekuju ni druge dve u slučaju napada Nemačke ili Sovjetskog Saveza.
„Najgori scenario za svaku je bio se nađe u konfliktu sa velikom silom, a da manje sile iskoriste to i s leđa napadnu", navodi Bakić.
Savez je, dodaje, u tom smislu, ipak, bio koristan.
„Da se Jugoslavija našla u ratu s Italijom, a da je s leđa napadnu Mađarska i Bugarska, onda bi saveznice mogle da parališu tu manju opasnost", ističe istoričar.
- Jugoslavija pretvorena u „državu frustriranih"
- Koja je tajna duge vladavine Nikole Pašića
- Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
- Ko je bio Dragoljub Aleksić - čovek od čelika i nežnog srca humanitarca
Tokom godina, Mala antanta dobiće i drugačije obrise.
Među članicama je jačala trgovinska razmena.
Čehoslovačka je imala razvijenu industriju - fabrike stakla, tekstila, pivare u Plzenu, dok su Rumunija i Jugoslavija bile uglavnom poljoprivredne zemlje.
Osim toga, posleratna Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca borila se sa manjkom u državnoj kasi, uništenim fabrikama i saobraćajnicama, ali i ogromnim gubicima stanovništva - sela su bila opustošena.
Kako su godine odmicale, menjala se i politička klima u Evropi.
Jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je u Marseju, sa francuskim diplomatom Lujem Bartuom 1934.
To je uticalo i na Malu Antantu.
Postojala je inicijativa 1936. da se reformiše u opšteodbrambeni savez, odnosno da se svaka članica obaveže da će priteći u pomoć saveznicima u slučaju napada bilo koje sile.
Po tom principu danas funkcioniše NATO, vojni savez predvođen Amerikom.
Ovaj predlog Čehoslovačke i Francuske, Jugoslavija i Rumunija nisu prihvatile, jer im nije bilo u interesu, navodi istoričar.
Francuska isprva nije podržavala Malu Antantu, ali jeste u narednim godinama.
Sklopila je ugovore o prijateljstvu sa svakom od članica i imala značajan uticaj na njih, toliko da se o Maloj Antanti govori kao o „francuskom čedu".
Upravo to je razlog što je prvobitna podrška Velike Britanije savezu, kasnije usahnula jer su se protivili stvaranju svojevrsne francuske hegemonije u centralnoj Evropi.
- Kako su Staljin, Ruzvelt i Čerčil na Jalti preoblikovali svet
- Plišana revolucija: Praški duhovi komunizma
Čeh Edvard Beneš - glavni lik
Edvard Beneš je bio vođa Pokreta za nezavisnost Čehoslovačke, ministar spoljnih poslova i predsednik države od 1935. do 1938, i drugi put od 1940. do 1948.
U jugoslovenskoj kraljevini između dva svetska rata bio je jedan od omiljenih evropskih diplomata i državnika.
Kao dragog gosta dočekivali su ga mnogi političari, kao i široki krugovi stanovništva, navodi se u tekstu radu istoričarke Mire Radojević.
Simpatije prema češkom narodu postojale su još od rata.
O tome govori i velika svečanost i vojna parada čehoslovačkih i rumunskih veterana, koji su defilovali centrom Beograda od Terazija, preko Slavije, do stadiona Jugoslavija.
Od železničkog perona gosti su dočekani uz zastave, počasti i pesmu, piše list Vreme, koji je sačuvala Digitalna Narodna biblioteka Srbije.
Šarenu povorku različitih uniformi i narodnih nošnji iz svih delova Jugoslavije, kralj Aleksandar pozdravio je s prozora dvora.
Tradicionalno prijateljstvo proisteklo je iz zajedničke borbe protiv Austrougarske, a za stvaranje nezavisnih država, kao iz poverenja u Tomaša Masarika, čiji je Beneš bio najbliži saradnik.
Ipak, vojska navodno nije imala visoko mišljenje o čehoslovačkim oružanim snagama, tvrdeći da, „ako Beneš predstavlja mozak Antante, srpski Generalštab predstavlja njenu fizičku snagu", beležili su hroničari britanskog poslanstva u Beogradu, a citira u radu profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Redovno je dolazio u Jugoslaviju, jer su sastanci ministara spoljnih poslova Male Antante održavani svakih šest meseci, naizmenično u svakoj zemlji članici.
Poslednji put Beneš je posetio Beograd početkom aprila 1937. godine, ali ovog puta kao predsednik Republike, u pokušaju da Milana Stojadinovića, jugoslovenskog predsednika vlade i ministra spoljnih poslova, odvrati od približavanja Italiji.
Mesec dana ranije, marta 1937. Jugoslavija je sklopila ekonomski sporazum s Italijom, zbog čega je Prag bio šokiran.
Odgovarajući na mnoge kritike, Stojadinović se branio rečima da „Jugoslavija više neće vaditi za druge kestenje iz vatre".
Istovremeno, sudbina Male Antante bila je zapečaćena, Stojadinović je to nazvao „prvoklasnim pogrebom", navodi se u Sladekovoj knjizi.
Formalni krah saveza desio se 1938. kada je Minhenskim sporazumom Nemačkoj priznato pravo na Sudetsku oblast u Čehoslovačkoj.
- Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad
- „Sve je počelo u Beogradu". Šta je danas sa Pokretom nesvrstanih
- Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana" i zašto
Da li je ispunjena istorijska uloga?
Osnovni zapisani cilj Male Antante je ostvaren kad je reč o pretenzijama Mađarske, ali odredbe Versajskog mira tad su uveliko bile mrtvo slovo na papiru.
I još jednom se pokazalo koliki su dometi udruživanja „malih".
„Postojale su ambicije da se napravi nešto više, da se te tri zemlje pojave na političkoj sceni Evrope kao neka vrsta četvrte velike sile i naprave blok koji bi mogao da parira ostalima.
„To je tad bilo nemoguće, kao što je i danas, jer skupina malih zemalja nema snagu da bude ravnopravan partner evropskim zemljama", kaže Bakić.
Možda će vas zanimati i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
