Katastrofalni ishodi od klimatskih promena, kao što je izumiranje čovečanstva, ne shvataju se dovoljno ozbiljno među naučnicima, pokazala je nova studija.
Autori studije kažu da su posledice ekstremnijeg zagrevanja, koje je i dalje u igri ako se ništa ne preduzme, „opasno nedovoljno istražene".
Oni tvrde da svet mora da počne da se priprema za mogućnost onoga što nazivaju „klimatskim smakom sveta".
Traže i da naučnici Ujedinjenih Nacija istraže rizik od katastrofalnih promena.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Upozorenje naučnika: Velike šanse da će globalno zagrevanje preći granicu od 1,5 stepeni
- Prethodnih sedam godina najtoplije u istoriji, pokazuju podaci EU
- Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo - izveštaj UN
Prema ovoj novoj analizi, najbliži pokušaji da se direktno razume ili pozabavi time kako bi klimatske promene mogle da dovedu do globalne katastrofe potekle su iz naučno popularnih knjiga kao što su Nenastanjiva Zemlja, a ne iz glavnotokovskih naučnih istraživanja.
Poslednjih godina klimatski naučnici češće su proučavali uticaje zagrevanja od oko 1,5 do 2 stepena Celzijusa iznad temperatura viđenih 1850, pre početka globalne industrijalizacije.
Ove studije pokazuju da će održavanje temperature blizu ovih nivoa u ovom veku teško opteretiti globalne ekonomije, ali da ono ne predviđa kraj čovečanstva.
Istraživači su se s razlogom usredsredili na ove scenarije sa nižim temperaturama.
U sklopu Pariskog klimatskog sporazuma skoro svaka zemlja na planeti obavezala se na dogovor prema kom će se porast globalne temperature u ovom veku održati „daleko ispod" 2 stepena Celzijusa, a uložiće se posebni napori da on bude i ispod 1,5 stepeni Celzijusa.
I zato je prirodno da vlade traže od svojih naučnika da pokažu šta bi tačno taj tip promene doneo.
Ali ova nova studija kaže da se ne poklanja dovoljno pažnje ekstremnijim ishodima klimatskih promena.
„Mislim da je zdravorazumska procena rizika razmišljati o plauzibilnim najgorim mogućim scenarijima i ako to radimo kad su u pitanju sve druge situacije, definitivno to treba da radimo kad je u pitanju sudbina naše planete i vrste", rekao je vodeći autor studije doktor Luk Kemp sa Univerziteta u Kembridžu.
- Kako kitovi pomažu da se ohladi Zemlja
- Da li klimatske promene smanjuju životinje
- Sve neistine ljudi koji poriču klimatske promene
Istraživači su otkrili da su procene uticaja rasta temperature od tri stepena Celzijusa nedovoljno zastupljene u odnosu na njegovu verovatnoću.
Koristeći klimatske modele, izveštaj pokazuje da će, prema tom tipu scenarija, do 2070. godine dve milijarde ljudi u nekim od politički najosetljivijih oblasti trpeti godišnje prosečne temperature od 29 stepeni Celzijusa.
„Godišnje prosečne temperature od 29 stepeni Celzijusa trenutno pogađaju oko 30 miliona ljudi u Sahari i Zalivskoj oblasti", izjavio je koautor studije Či Su sa Univerziteta u Nanđingu.
„Do 2070. godine, ove temperature i socijalne i političke posledice direktno će uticati na dve nuklearne sile i sedam laboratorija maksimalne bezbednosti u kojima se čuvaju najopasniji patogeni.
„Postoji ozbiljan potencijal za katastrofalne domino efekte", kaže on.
U izveštaju se navodi da problem nisu samo visoke temperature, već kumulativni i domino efekti kao što su hrana i finansijska kriza, sukobi i epidemije bolesti koji imaju potencijal da dovedu do opšte katastrofe.
Takođe, treba se više usredsrediti na prepoznavanje potencijalnih prelomnih tačaka, gde rast toplote pokreće druge prirodne događaje koji još više podižu temperaturu - kao što su emisije metana od otapanja permafrosta ili šume koje počinju da emituju ugljenik umesto da ga upijaju.
Da bi se pravilno procenili svi ti rizici, autori pozivaju Međuvladini panel o klimatskim promenama da napravi specijalan izveštaj o katastrofalnim klimatskim promenama.
Istraživači kažu da je ozbiljno proučavanje posledica najgorih mogućih scenarija od ključne važnosti, čak i ako to može da preplaši ljude.
Oni tvrde da bi sprovođenje ovog istraživanja omogućilo naučnicima da uzmu u razmatranje vanredne mere kao što su klimatski inženjering koji bi mogao da uključi pumpanje rashladnih sredstava u atmosferu.
Istraživači bi mogli da izvrše analizu rizika za ove drastične intervencije u odnosu na najgore posledice klimatskih promena.
Usredsređivanje na najgore moguće scenarije takođe može da pomogne u informisanju javnosti - i zapravo bi moglo da učini te ishode manje verovatnim.
„Razumevanje ovih plauzibilnih ali mračnih scenarija nešto je što bi moglo da motiviše i političko i građansko mnjenje", kaže doktor Kemp.
„Videli smo da je, kad je došlo do identifikovanja ideje o nuklearnoj zimi, to pomoglo da se pokrenu brojne javne inicijative kao i pokret za razoružanje tokom sedamdesetih i osamdesetih."
„I ja se nadam da će, ako možemo da pronađemo slične konkretne i jasne mehanizme kad je u pitanju razmišljanje o klimatskim promenama, to imati sličan efekat."
Pozivi na ozbiljno proučavanje ekstremnijih scenarija posebno pozdravljaju mlađi klimatski aktivisti, koji kažu da se o njima često ne govori iz straha da će se ljudi toliko preplašiti da ništa neće preduzeti.
„Od ključne je važnosti da istražimo sve oblasti klimatskih promena, kao što je zastrašujuća realnost katastrofalnih ishoda", kaže Lora Jang, dvadesetpetogodišnja klimatska aktivistkinja.
„To je zato što bez kompletne istine i svih potencijalnih posledica nećemo donositi informisane odluke koje su nam potrebne, i nećemo gurati klimatsku akciju sa dovoljno pritiska"
„Klimatske promene su godinama bile skrivene, pogrešno predstavljane i izbegavane, i tome sada mora da se stane na kraj.
„Naročito zbog mlađe generacije koja će biti ostavljena da izlazi na kraj sa posledicama višegodišnjeg testiranja Zemljinih granica."
Studija je objavljena u službenom časopisu Nacionalne akademije nauke SAD.
U pisanju ovog izveštaja pomogla je Ela Hembli, novinarka za klimu i nauku BBC Njuza.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
