Imala sam sedam godina kada sam naučila da čitam, što je uobičajeno za alternativnu školu Stajner koju sam pohađala.
Moja ćerka ide u običnu englesku školu, i počela je sa četiri godine, što je tipično za britanske škole.
Učenje napamet slova i zvukova koje proizvode reči, u uzrastu kada se u mojoj glavi obrazovanje sastojalo od pentranja po drveću i skakanju po barama, podstaklo me je da se zapitam u kojoj meri nas oblikuju naša drugačija iskustva.
Da li ona dobija prednost zbog koje će bolje proći u životu?
Ili je zapravo potencijalno izložena stresu i pritisku, u vreme kada bi trebalo da uživa u slobodi?
Ili možda preterano brinem, a uopšte nije važno u kom uzrastu počinjemo da učimo čitanje i pisanje?
- Od Vukove azbuke do Majkrobit uređaja
- Deca „sve manje fizički aktivna“
- Srbija i antifašizam: Šta deca danas uče
- Deca sa posebnim potrebama i škola: Pokret, dodir i prijatelji
Nema nikakve sumnje da bogatstvo jezika - pisanog, izgovorenog, otpevanog ili čitanog naglas - igra odlučujuću ulogu u ranom čovekovom razvoj.
Bebe već pokazuju reakciju na reči koje su čule dok su bile u stomaku.
Roditeljima se savetuje da deci čitaju još dok su u stomaku, kao i dok su bebe.
Postoje dokazi da rad sa detetom na planu jezika u najranijoj dobi utiče na njegov uspeh tokom školovanja.
Knjige su naročito važne za sticanje bogatog lingvističkog iskustva jer pisani jezik često obuhvata širi, iznijansiraniji i precizniji vokabular u odnosu na govorni jezik.
To za uzvrat pomaže deci da obogate i prodube svoj fond reči.
Budući da se smatra da je najraniji dodir deteta sa jezikom od suštinske važnosti za njegov kasniji uspeh, broj predškolskih ustanova koje su počele da uče decu osnovnim jezičkim veštinama je naglo porastao.
Na početku školovanja, jezik je oblast kojoj se najviše posvećuje pažnja.
Ovaj cilj - da sva deca treba da nauče da čitaju i pišu - danas još više dolazi do izražaja jer naučnici upozoravaju da je pandemija produbila jaz, uzrokovan nejednakim obrazovanjem, između dobrostojećih i siromašnih porodica.
U mnogim državama formalno obrazovanje počinje kada dete napuni četiri godine.
Često se kao argument za takav sistem uzima da ono već u ranoj dobi ima više vremena da uči i istakne se.
Rezultat, ipak, može da bude „obrazovni rat", tokom kog roditelji pomažu deci da ostvare osetan uspeh u školi pomoću privatnih časova i treninga, pri čemu pojedini roditelji čak plaćaju stalne učitelje svojoj deci već u uzrastu od četiri godine.
Ako uporedimo ovaj sistem sa onim od pre nekoliko decenija, zasnovanim na što više igre u ranom uzrastu, možemo videti veliku promenu koja se zasniva na potpuno različitim stavovima o tome šta je potrebno detetu da bi napredovalo.
U Americi se deo obrazovne politike vezan za tu oblast ubrzano menjao pomoću odluka poput one iz 2001, poznate kao „nijedno dete da ne zaostaje", koja se zalaže za standardizovano testiranje kao načina merenja obrazovanosti i napretka.
U Britaniji, deca se testiraju u drugom razredu osnovne škole (uzrast 5-6 godina) kako bi se proverilo da li je postignut standardni nivo znanja čitanja.
Kritičari upozoravaju da rano testiranje poput ovog mogu odvratiti dete od čitanja, dok pobornici kažu da ona mogu ukazati na onu decu kojoj je potrebna dodatna pomoć kako bi savladala tu oblast.
Međutim, mnoge studije pokazuju da naglasak na obrazovanju u ranom uzrastu ne donosi mnogo koristi.
Jedan izveštaj iz 2015, napisan u Americi, pokazuje da se naše shvatanje onoga što deca treba da postignu u vrtiću promenilo, što je dovodi do „neodgovarajućih praksi u učionici", poput smanjenja vremena za učenje putem igre.
- Kako deca vide sebe, druge i društvo u kome žive
- Srpska IT firma postala deo jedne od najvećih gejming kompanija na svetu
- Kako igrice mogu da pomognu deci
Problem „školifikovanja"
Način na koji deca uče i kvalitet okruženja su od najveće važnosti.
„Savladavanje čitanja kod mlađe dece je jedna od najvažnijih stvari koje omogućava osnovno obrazovanje. Ono je neizmerno je važno kad je reč o napretku u životu deteta", kaže Dominik Vajz, profesor osnovnog obrazovanja na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
On i Alis Bredberi, profesorka sociologije na istom univerzitetu, objavili su istraživanje koje pokazuje da je veoma važan sam način na koji se u školama uči pismenost.
U izveštaju iz 2022, oni tvrde da važeći sistem u engleskim školama koji prednost daje zvučnosti - metod koji se sastoji u sparivanju zvuka izgovorene reči ili slova sa pojedinačnim napisanim slovom, putem procesa nazvanog „sricanje" - može biti komplikovan za određen broj dece.
Uzrok leži u tome, kaže Bredberi, što „školifikovanje ranog uzrasta" rezultira obrazovanjem koje je već u ranoj dobi u velikoj meri formalno.
Međutim, testovi koji služe za procenu tog rano stečenog znanja nemaju mnogo veze sa veštinama neophodnim za čitanje i uživanje u knjigama i drugim tekstovima u kojima se izražavaju ideje.
Na primer, na testovima se od đaka traži da „sriču" i speluju zaumne reči, kako ne bi prosto pogađali ili prepoznavali slične reči.
Budući da te reči zapravo nisu besmislene, za decu bi to mogao predstavljati težak i zamršen zadatak.
Bredberi smatra da pritisak na decu da usvoje ove veštine dekodiranja - i polože testove - znači, takođe, i da veliki broj trogodišnjaka uči o slovima.
„Na kraju vidimo da to sve nema mnogo smisla - deca samo zapamte lekciju umesto da razumeju kontekst", kaže Bredberi. Takođe, ona je zabrinuta zbog toga što knjige koje se koriste na časovima ne motivišu decu.
Ni Vajz ni Bredberi ne zagovaraju bezrezervno drugi tip učenja, već smatraju da treba da razmislimo o načinu na koji decu učimo da usvoje jezik.
Prioritet, kažu oni, treba da bude podsticanje interesovanja i bliskosti sa rečima, pomoću priča, pesama i recitacija koje pomažu deci da zapamte zvukove koje proizvode reči, kao i da prošire vokabular.
Mnoge studije potkrepljuju tvrdnju da znanja stečena u predškolskoj dobi blede nakon tog perioda.
Deca koja su redovno prisustvovala predškolskoj nastavi nemaju bolje osnove kasnije tokom osnovne škole u odnosu na onu koja nisu pohađala te časove, pokazuju rezultati nekolicine studija.
Međutim, rano obrazovanje može imati pozitivni uticaj na socijalni razvoj - a kao posledica toga, i do veće verovatnoće da će deca koja prolaze taj sistem kasnije završiti školu i diplomirati, odnosno, manje je verovatno da će krenuti putem kriminala.
Ukratko, pohađanje predškolskog može uticati na kasnije uspehe u životu, ali ne i na unapređenje intelektualnih veština.
Preveliki pritisak može izazvati probleme na duže staze.
Studija objavljena u januaru 2022. pokazala je da su deca koja su pohađala državni predškolski program, s naglaskom na učenju, nakon nekoliko godina imala manje uspeha u školi u poređenju sa decom koja nisu uspela da se upišu na taj program.
To je u saglasnosti sa istraživanjem o važnosti učenja zasnovanog na igri u ranom uzrastu.
Na primer, rezultati tog ispitivanja pokazuju da su deca obrazovana na tom principu imala bolje rezultate u odnosu na većinu svojih vršnjaka koji su u predškolskoj dobi pohađali programe zasnovane na školskom pristupu.
Jedna studija iz 2002. pokazuje da je „uspeh koji deca kasnije postignu u formalnom obrazovanju najverovatnije povezan sa ranim, aktivnim i na igri zasnovanim iskustvima učenja", kao i da prekomerno formalizovano učenje može usporiti taj proces.
U zaključku se kaže da „pritiskanje deteta u uzrastu kada je za to još rano može zapravo dovesti do kontraefekta kad dete krene u osnovnu školu."
Pogledajte video: Kako deca razumeju virus korona
Slično tome, druga manja studija je pokazala da su neprivilegovana deca u Americi, koja su, po slučajnom uzorku, bila upisana na program učenja jezika zasnovanog na igri, imala manje problema u ponašanju i emotivnih trzavica kada su napunila 23 godine, u poređenju sa, isto tako, nasumično odabranom decom koja su pohađala program zasnovan na „direktnom podučavanju".
Predškolske studije poput ovih ne bave se zasebno temom na koji način rana pismenost utiče na dete u školskom uzrastu, i stoga, iako manja istraživanja, koja obuhvataju jednu lokaciju, treba uvek uzimati s rezervom, ona ukazuju na to da je u ranom uzrastu važan sam način podučavanja.
Jedan od razloga zašto rano obrazovanje pozitivno utiče na rezultate koje ostvarujemo u kasnijoj dobi nema nikakve veza sa samim podučavanjem, već sa činjenicom da omogućava brigu o detetu.
Jednostavno rečeno, roditelji mogu neprestano da rade i donose više novca u kućni budžet.
Ana Kaningem, asistentkinja na Odseku za psihologiju na univerzitetu Notingem Trent, koja proučava oblast učenja pismenosti u ranom uzrastu, tvrdi da će, ukoliko nastava u ranom uzrastu deteta bude izuviše školska, nastavnici biti opsednuti testovima i rezultatima, što se može odraziti i na decu.
„Naravno, nije dobro suditi o petogodišnjem detetu na osnovu rezultata testa", kaže ona.
Zabrinutost roditelja oko toga koliko je dete uspešno u školi takođe se može odraziti na dete: prema istraživanju koje je naručila jedna britanska dobrotvorna organizacija, koja se bavi obrazovanjem, uspeh deteta u školi je jedna od najvažnijih roditeljskih briga.
Ako kasnije počneš, ostvarićeš bolje rezultate?
U nekim zemljama nije prihvaćena teza da sa poučavanjem dece treba početi u ranom uzrastu.
Na primer, u Nemačkoj, Iranu i Japanu, školovanje počinje od šeste godine.
U Finskoj, koju smatraju za zemlju sa najboljim obrazovnim sistemom, deca polaze u školu sa sedam godina.
Uprkos ovom očiglednom kašnjenju, finski studenti nakon petnaeste godine ostvaruju bolje rezultate u poređenju sa vršnjacima iz Britanije i Amerike.
U prilog obrazovanju koje naglasak stavlja na dečije potrebe, finska deca se mnogo više igraju u periodu kada idu u vrtić i nisu izložena školskim zadacima i obavezama.
Oslanjajući se na ovaj model, univerzitet Kembridž je 2009. objavio preporuku da deca treba da krenu u školu kada napune šest godina, jer deci u Britaniji treba omogućiti vreme potrebno „da razviju veštine vezane za jezik i učenje koje su od suštinske važnosti za uspeh u kasnijem uzrastu", pošto prerani početak može „uzdrmati samopouzdanje petogodišnjaka, što za posledicu ima trajno oštećenje procesa učenja".
Istraživanja potvrđuju stav da sa učenjem čitanja treba krenuti kasnije.
Jedna studija o američkim vrtićima iz 2006. pokazala je da su rezultati testova dece koja su u odnosu na vršnjake krenula da uče da čitaju godinu dana kasnije bili bolji.
Studija koja poredi čitaoce ranog uzrasta i one koji tu veštinu kasnije naučile pokazala je da oni koji potpadaju u drugu grupu kasnije veoma brzo nadoknade zaostatak - štaviše, čak i blago nadmaše rane čitaoce kad je reč o razumevanju.
Sebastijan Sagejt, jedan od vodećih istraživača na tom projektu sa nemačkog univerziteta Regenzburg, kaže da studija dokazuje da kasniji početak učenja omogućava deci da učinkovito usklade znanje o svetu - njihovo razumevanje - i svet o kome uče.
„Logično je", kaže on. „Preduslov razumnog čitanja je jezik, oni moraju da otključaju ideje koje on označava."
„Naravno, ukoliko ste od malih nogu upućeni na jezik, izgradićete temeljne veštine za čije savladavanje su, inače, potrebne godine. Čitanje se može brzo naučiti, ali kad je reč o jeziku (vokabularu i razumevanju), ne postoje prečice. Potrebno je uložiti veliki napor", kaže Sagejt.
U drugom radu, koji se bavi iskustvima različitih uzrasta propisanih za polazak u školu, otkrio je da rano savladavanje veštine čitanja ne donosi vidljivu korist kada dete navrši 15 godina.
Ostaje nedoumica: zašto bismo počinjali rano da učimo da čitamo, ako tehnika učenja te veštine danas nije i sama uznapredovala?
Razlika u apetitu za čitanjem i sposobnostima je jedan veoma važan aspekt.
„U trenutku kada treba da krenu u školu ili počnu da uče da čitaju, razlike među decom su ogromne ako govorimo o njihovim osnovnim znanjima", objašnjava Kaningen.
U studiji koja se bavi modelom obrazovanja u Stajner školi, u okviru kog formalno obrazovanje deteta počinje oko sedme godine, Kaningen je od ukupnog uzroka izdvojila čak 40 odsto dece koja su već znala da čitaju.
„Mislim da razlog leži u njihovoj spremnosti", kaže ona. Takođe, otkrila je da su starija deca spremnija da „nauče proces čitanja kao nadogradnju već usvojenih jezičkih veština" jer su jezik usvajala dodatne tri godine.
Studije takođe pokazuju da je sposobnost čitanja daleko više povezana sa vokabularom deteta nego sa njegovim uzrastom, kao i da su njegove verbalne veštine u najvećoj meri najava kasnijeg jezičkog razvoja.
Međutim, znamo da su mnoga deca koja kreću u školu u zaostatku kad je reč o jezičkim veštinama, najčešće je reč o deci iz siromašnijih slojeva.
Pojedini stručnjaci tvrde da njima formalno obrazovanje omogućava da dobiju podršku i usvoje veštine koje su druga deca usvojila na neformalan način kod kuće.
Taj stav zastupaju i predstavnici britanskog ministarstva prosvete. Oni smatraju da učenje čitanja u ranoj dobi predstavlja „jedini efikasan način za premošćavanje tog jaza [kad je reč o jezičkoj veštini]" za one koji zaostaju kad je reč o jeziku.
Drugi prednost daju suprotnom pristupu - dete treba dati u okruženje gde će uživati i razvijati svoje jezičke sposobnosti, što je, na kraju krajeva, od suštinske važnosti za uspešno savladavanje čitanja.
To je upravo ono što razdragano okruženje podstiče: „Zadatak učitelja je da procene koji je trenutni nivo znanja deteta i poduče ga u skladu sa tim", kaže Vajz.
Analiza koju je 2009. objavio Kembridž potvrđuje ovu ocenu: „Nema dokaza da će dete koje više vremena provodi učeći na časovima - u poređenju sa onim koje uči kroz igru - na duži rok 'bolje proći'."
Kaningem, čija ćerka je takođe odskora počela da uči da čita, nudi razuveravajuće širokogrudu ideju o tome u kom uzrastu treba početi: „Nevažno je da li dete počinje sa četiri, pet ili šest godina dokle god je metod učenja dobar, tj. oproban. Deca su toliko otporna, u svakom okruženju će pronaći prostor za igru."
Dakle, naša opsednutost jezičkim obrazovanjem u ranom uzrastu ipak nema osnova, i stoga - nema razloga da insistiramo na tom pristupu, pri čemu ne postoji ni očigledna korist od toga.
S druge strane, ako vaše dete krene ranije da uči, ili samoinicijativno pokaže interesovanje za čitanje pre nego što se u školi sretne sa tom aktivnošću, to je takođe sasvim u redu, dokle god istovremeno imate mnogo vremena za plandovanje i zabavu.
Pogledajte video: Ova deca idu u školu zahvaljujući morskoj travi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
