Ako neće breg Muhamedu, hoće Muhamed bregu.
Moderna verzija ove izreke glasila bi: ako pregovarači Srbije i Kosova neće do dogovora u Briselu, evropski posrednik Miroslav Lajčak zakucaće na njihova vrata.
„Došao sam da nastavim tamo gde smo stali u četvrtak", uz osmeh odgovara Lajčak, evropski posrednik u dijalogu Srbije i Kosova, na pitanje šta će prvo reći premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada ih poseti u Prištini i Beogradu.
Razgovori vođeni prethodnog četvrtka u Briselu nisu doneli rešenje za pitanje ulazno-izlaznih dokumenata čije uvođenje Vlada Kosova najavljuje od 1. septembra i registracionih tablica koje Srbija izdaje za gradove na Kosovu, a vlasti u Prištini više neće priznavati.
Pregovarači su se rastali uz napomenu posrednika da razgovori nisu završeni, ali je primirje u oštroj retorici potrajalo nepuna dva dana.
Usledile su posete kosovskog ministra unutrašnjih poslova severu Kosova, poruke o novim barikadama i insistiranju na donetim odlukama, konferencije za štampu šefa srpskog pregovaračkog tima, pa predsednika Srbije, na kojima se ponovo govorilo o izbegličkim kolonama, navodnim planiranim likvidacijama i borbi za mir, tvrdnjama da druga strana ne želi nikakav kompromis.
„Sastanak sigurno nije bio uzalud.
„Saglasan sam sa svime što ste nabrojali, ali to samo naglašava važnost dijaloga i procesa koji vodim jer pokazuje koliko je velika pažnja usmerena na sve ovo i koliko su visoka očekivanja", kaže Lajčak u razgovoru za BBC na srpskom.
- Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
- Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
- Vučić: „Tražićemo kompromisno rešenje u narednih 10 dana"
- Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija"
U pokušaju da dođe do dogovora pre 1. septembra, Miroslav Lajčak najpre dolazi u Prištinu pa Beograd.
S njim u društvu biće američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar.
Bez svađe, ali i bez rezultata
Bilo je potrebno više od godinu dana i niza kriza praćenih oštrim rečima iz Beograda i Prištine da bi se Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti našli za pregovaračkim stolom u Briselu.
Uprkos nezabeleženim tenzijama, glavni posrednik kaže da ima razloga da na sastanak gleda pozitivno jer su dve strane prvi put razgovarale o konačnom cilju: sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
„Bila je to značajno drugačija runda. Imali smo veoma profesionalnu, usmerenu diskusiju s poštovanjem, ali se nisu svađali, već su poštovali vizije koje jedan i drugi imaju i svesni su gde su razlike.
BBC: Da li to znači da su se ranije svađali?
Lajčak: „Atmosfera na ovom sastanku bila je daleko bolja, toliko mogu da kažem."
Ipak, ni u takvoj atmosferi nije pronađeno rešenje za problem koji je mnogo hitniji.
Vlada u Prištini prethodno je najavila da će od 1. avgusta na graničnim prelazima početi izdavanje ulazno-izlaznog dokumenta za sve koji na Kosovo ulaze sa srpskim ličnim kartama, što Srbija u suprotnom pravcu čini više od jedne decenije, pravdajući to nepriznavanjem kosovskih dokumenata.
Vlasnicima automobila koji nose registarske oznake kosovskih gradova, ali koje izdaje Srbija, dat je rok od dva meseca da ih registruju na tablice koje nose oznaku Republike Kosovo.
Na to su Srbi sa severa Kosova odgovorili barikadama, a Vlada Kosova pristala da odloži primenu mera do 1. septembra - i sada vreme ubrzano ističe.
„Uvek imamo nekoliko spremnih rešenja, ali najpre ohrabrimo strane da nam kažu kako oni vide rešenje.
„Nikad to nije princip uzmi ili ostavi, ali profesionalno je i da uvek imamo predloge koje mi stavimo na sto", opisuje Lajčak kako izgledaju razgovori.
Evropski posrednik nema dileme: trenutno važnije je pitanje ulazno-izlaznih dokumenata zbog hitnosti roka koji se približava.
„Mogu da zamislim bilo kakvu situaciju, između ostalog i da obe strane prestanu sa izdavanjem takvih dokumenata, ali i mnogo lošije scenarije - i njih želimo da izbegnemo.
„Imamo nekoliko predloga koji su aktuelni, ali svakako ne bi pomoglo da o njima govorim javno dok o njima još razgovaramo."
Na pitanje o problemu registarskih oznaka, Lajčak će odgovoriti - kontekstom ruske agresije na Ukrajinu.
„Prioritet je da pomognemo Ukrajini u ratu i to troši naše kapacitete, pa nema razumevanja u EU za eventualni konflikt na Balkanu koji bi se vodio oko stvari koje nisu bolne, hitne, ne koštaju mnogo,a ne ugrožavaju živote.
„S druge strane, postoji povoljan trenutak za Balkan, EU razume da ne sme da izgleda kao da je izgubila interesovanje i okrenula glavu ka istoku - zato su nam potrebni pozitivni primeri iz regiona.
BBC: Ali nalepnice na tablicama nisu pozitivan primer iz regiona, to nije evropska praksa koja se bilo gde primenjuje?
Lajčak: „Nalepnice su svakako bolje od privremenih tablica koje su ljudi morali da stavljaju i skidaju. To je privremena mera i nisam čuo da se bilo ko žali na to."
Beograd i Priština su prethodne jeseni postigli privremeni sporazum o registarskim oznakama, čije je trajanje u aprilu produženo za šest meseci.
Time je delimično rešena višegodišnja praksa menjanja tablica u probne, na šta su bili primorani vozači sa Kosova prilikom ulaska u Srbiju, a Kosovo nameravalo da usvoji za vozače sa srpskim oznakama.
Prema tom sporazumu, vlasnici registarskih tablica izdatih u Srbiji nalepnicama prekrivaju oznake državnosti kada ulaze na Kosovo, dok to isto čine vlasnici automobila sa kosovskim tablicama kada ulaze u Srbiju.
- „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina"
- Priština odložila primenu novih mera, saobraćaj na prelazima normalizovan
I dok krize sustižu jedna drugu, po strani ostaju teme o kojima pregovarači već čitavu deceniju ne pronalaze rešenja ili ne primenjuju dogovorena: od formiranja Zajednice srpskih opština, preko pitanja nestalih u sukobima devedesetih i posle rata, pa do naizgled jednostavne naplate struje na severu Kosova ili složene kontrole nad energetskim resursima.
Na pitanje da li se eventualni ustupci jedne od strana u aktuelnim krizama mogu nadoknaditi upravo na ovim pitanjima, glavni pregovarač je jasan.
„Sve je povezano sa svim, ali ne želim da izgleda kao da trgujemo - u odsustvu zajedničke vizije budućnosti, bili bismo osuđeni da se bavimo samo dnevnim pitanjima.
„Zato je važno da vidimo kako se ova pitanja uklapaju u opšti dogovor, o čemu smo imali važan prvi razgovor."
Zajednica srpskih opština: 'Mogućnost, a ne pretnja'
Još u martu 2022. godine, Miroslav Lajčak čvrsto je obećao da se lideri Srbije i Kosova neće sastajati sve dok ne bude postojalo nešto oko čega su saglasni.
„U pravu ste, posle dva sastanka koja nisu bila posebno produktivna, rekli smo da želimo da imamo nešto konkretno za sledeći razgovor.
„Pitanje nestalih je bilo najlogičnije da bude baš to - najmanje stvara podela, važno je za obe strane i bili smo blizu završetka dokumenta kada su događaji na terenu otvorili potrebu za kriznim menadžmentom."
U doba kriznog menadžmenta, jedna tema za zvanični Beograd ostaje jednako aktuelna - formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) utvrđene Briselskim sporazumom iz 2013. godine i optužba za kosovske vlasti da ga ne primenjuju.
Na pitanje da li je ZSO politička ili pravna tema, evropski pregovarač za BBC na srpskom kaže da ima elemenata i jednog i drugog.
„Briselski sporazum je ratifikovan u kosovskom parlamentu i to je pravna obaveza Kosova - pravni aspekat je veći od mnogih drugih dogovora postignutih u Briselu, a koji nisu ni bili ratifikovani.
„Politički aspekat je svuda oko nas i sprečava nas da primenimo dogovor."
Lajčak kaže da je pregovaračkoj strani u Prištini ponudio i - rešenje.
„Moja poruka partnerima na Kosovu je da promene narativ - prestanite da mislite o tom pitanju kao o nečemu šta sve ne želite da bude i počnite da mislite o tome šta sve može da bude.
„Mislite o tome kao o mogućnosti, a ne kao o pretnji."
Sporo ide i energetsko pitanje, iako je rešeno sa dva ranija sporazuma, pa dodatno pojašnjeno mapom puta u junu 2022. godine.
„Obe strane su na to pristale, mislim da obe strane imaju razloga da budu zadovoljne i da ga podržavaju - da se nije sve poklopilo sa odlukama o ulazno-izlaznim dokumentima i tablicama, verujem da bi mapa puta već bila primenjena.
„Kasnimo, ali znamo gde smo i koji su sledeći koraci, pa očekujemo da budu primenjeni."
I upravo je primena sporazuma ono sa čim se evropski posrednik i dalje bori.
„Primena postignutih sporazuma je princip koji važi i za Srbiju i za Kosovo.
„To nije princip koji je neko izmislio da bi mučio pregovaračke strane, to je stari princip koji je osnova međunarodnog prava - kako ću imati kredibilitet da postižem nove sporazume, ako ne primenjujem prethodne?"
Ipak, optimizam ga ne napušta jer tvrdi da „nije pitanje da li, nego kad ćemo ovo rešiti".
„Nema skorih izbora u Srbiji ili na Kosovu, sve do 2025. godine, nema velikih izbora u Evropi, a ni u SAD do 2024. godine.
„Imamo period od dve godine da se u potpunosti usmerimo na rad, a da nam politika ne smeta - bio bi promašaj da smo za dve godine na istom mestu gde i sad."
- Ko plaća koje račune na Kosovu
- Kada će sever Kosova početi da plaća struju: „Pola Mitrovice nema ni strujomer“
- Čije su Gazivode
Kako evropski posrednik živi s kritikama?
U nedavnom intervjuu za BBC na srpskom, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da „veruje da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija".
Iz Prištine se moglo čuti i da za briselskim stolom sede tri pregovarača čije zemlje nisu priznale nezavisnost Kosova (predsednik Srbije Aleksandar Vučić, evropski posrednik Miroslav Lajčak iz Slovačke, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj iz Španije) naspram jednog koji brani tu nezavisnost (premijer Kosova Aljbin Kurti).
„Bilo je očigledno da će ovo pitanje biti postavljeno i zato sam najpre odbio ovu ulogu, pa sam tek posle ponovljenih razgovora prihvatio.
„Očekivao sam tako nešto jer bi bilo suviše jeftino da ne bude pomenuto, ali posle ove dve godine, to je besmislica - može se i mnogo bolje kritikovati od toga", kaže Lajčak.
I zvanični Beograd često kritikuje pristup međunarodne zajednice.
Ipak, na poslednjoj konferenciji za medije predsednik Srbije napravio je razliku - dok je ambasadore kvinte (pet najuticajnijih zemalja Zapada) u Prištini optužio da podržavaju svaku odluku vlade Aljbina Kurtija, dotle je briselske posrednike ocenio kao spremnije za pregovore.
„Ne želim da spekulišem o tome. Moja obaveza je da zemlje članice, ali i zemlje kvinte znaju detalje o procesu, posebno jer mi je važno da ih nekad zamolim da prenesu poruke koje imam.
- Priznanje Kosova nemački uslov za ulazak Srbije u EU, Vučić tvrdi da to „čuje prvi put"
- Zašto Španija nije priznala nezavisnost Kosova
BBC: Da li je onda to jedinstvena poruka?
Lajčak: „Moto EU je jedinstvo u različitosti, ali kada je dijalog u pitanju, postoji jedinstvo da je to put i jedini instrument da bi se došlo do normalizacije odnosa.
„Postoje nijanse u pojedinim pitanjima, ali ne oko ključnih principa."
Ključne principe Lajčak usaglašava i sa američkim izaslanikom Gabrijelom Eskobarom i ima razumevanja za uobičajeno balkansko očekivanje da se američki predstavnici pojavljuju kad drugi ne uspevaju da reše probleme.
Poslednji briselski susret obeležio je nonšalantan ulazak Eskobara na glavna vrata Evropske službe za spoljne poslove, u trenucima kad su pregovarači u zgradi bez rešenja menjali formate sastanaka i tražili odgovore za otvorena pitanja.
„Amerikanci imaju imidž onih koji završavaju posao, a EU je poznata po mnogo stvari, ali svakako među njima nisu odlučnost i akcija.
„Ipak, zemlje regiona žele da uđu u EU i, što su naprednije na evropskom putu, bolje razumeju važnost same EU", kaže Lajčak uz opasku da će Unija morati da poradi na sopstvenoj efikasnosti, ne samo po pitanju Balkana.
U radu na evropskim kapacitetima Lajčak vidi i rešenje za suzbijanje uticaja Rusije na balkanske procese, za šta kosovske vlasti često optužuju zvanični Beograd.
„Rusija jeste prisutna na Balkanu na razne načine, ima interes na Balkanu koji se često ne poklapa sa interesom EU i jasno je da preduzima niz akcija koje se kose sa onim što mi radimo.
„Moja filozofija je da treba manje da se žalimo na treću stranu, a više pažnje posvetimo našem delovanju jer Rusija ne može da ponudi evropsku budućnost - ona samo koristi prostor koji mi ostavimo, a inače možemo da ga potpuno ispunimo."
Magične balkanske formule Miroslava Lajčaka
Kosovski čvor nije jedini koji je Miroslav Lajčak pokušavao da razmrsi u gotovo dve i po decenije koje ga diplomatski na različite načine vezuju za Balkan.
Na pitanje da li mu je ovo najteža misija, prisetiće se one iz 2006. godine, kada se rešavalo pitanje odnosa Srbije i Crne Gore.
„Kada je od mene traženo da osmislim proces referenduma o nezavisnosti Crne Gore, jedino uputstvo koje sam dobio od Havijera Solane (tadašnjeg visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost) jeste da ga rezultat ne interesuje, već samo da proces nikad ne bude doveden u pitanje.
„Morao sam da sastavim tim, stvorim sve od početka - i formula većine od 55 odsto je moja formula."
Na referendumu održanom u maju 2006. godine, 55,5 odsto stanovnika Crne Gore izjasnilo se za nezavisnost te republike, posle čega se raspala Državna zajednica Srbije i Crne Gore.
Od 2007. do 2009. godine, Lajčak je sa pozicije Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (BiH) bio zadužen za nadgledanje primene Dejtonskog sporazuma kojim je 1995. godine zaustavljen rat, a zemlja podeljena na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju BiH.
„Mandat na mestu Visokog predstavnika bio je veoma izazovan jer su očekivanja od tog mesta izuzetno visoka.
„Političari ga koriste kao izgovor kad ne žele nešto da učine, a obični ljudi veruju da Visoki predstavnik može da uradi sve i da kaže ko ne radi na tome da oni imaju bolje živote."
O njegovom današnjem poslu najviše govore dve velike fotografije najbliže njegovom stolu u kancelariji u zgradi Evropske službe za spoljne poslove, gde Lajčak govori za BBC na srpskom.
S jedne strane slika Brisela, s druge strane snimak iz vazduha dvorca-simbola slovačke prestonice Bratislave.
„U pitanju je stalni stres, neprekidno upravljanje krizama, ali posvetio sam punu pažnju ovom procesu.
„Porodica mi živi u Bratislavi, a ja u Briselu, za moj tim nema odmora niti vikenda jer svi znaju da ćemo možda morati da se sastanemo u svakom trenutku."
I otuda pitanje da li je i ovaj zadatak moguće rešiti do sada nepoznatom formulom za komplikovane balkanske odnose.
„To je dobro pitanje.
„Moj mandat kaže da sve treba da se završi potpisivanjem celovitog sporazuma o normalizaciji odnosa koji će biti pravno obavezujući i koji će približiti Kosovo i Srbiju Evropskoj uniji."
Letnji optimizam 2018. godine, kada su za stolom sedeli Aleksandar Vučić, tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači i visoka predstavnica EU Federika Mogerini, doneo je čak i spekulacije da bi za uspešni dogovor pregovarači mogli da budu nagrađeni i Nobelovom nagradom za mir.
Od tada se mnogo toga promenilo - sve sem uloge Aleksandra Vučića: razgovori o promeni granica Srbije i Kosova i razmeni teritorija odbačeni su kao opasni, Hašim Tači optužen je pred Specijalnim sudom za Kosovo, Federika Mogerini daleko je od dijaloga, jednako kao i administracija Donalda Trampa od vlasti u Americi.
Lajčak bi, ipak, istu šansu dao i pregovaračkom dvojcu Vučić - Kurti.
„Normalizacija odnosa bi svakako kvalifikovala lidere za Nobelovu nagradu, nemam nikakve dileme oko toga.
BBC: Da li je ovaj dvojac sposoban za to?
Lajčak: „Oni su obojica veoma snažni lideri, sa snažnim političkim mandatom i jasnim vizijama, koje doduše nisu zajedničke. Ali smatram da su sposobni za to."
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
