Naučnici Kembridž Univerziteta napravili su sintetičke mišje embrione u laboratoriji, bez oplođivanja jajne ćelije spermatozoidima, sa mozgom i srcem koje kuca.
Embrioni miša, razvijeni pomoću matičnih ćelija, trajali su samo osam dana.
Ali istraživački tim kaže da bi to moglo poboljšati razumevanje najranijih faza razvoja organa - i zašto neke trudnoće ne uspevaju.
Drugi naučnici upozoravaju da, iako tehnika obećava, još uvek ima mnogo prepreka koje treba prevazići.
Istraživači sa Kembridž Univerziteta i Kalifornijskog instituta za tehnologiju poslednji su objavili svoje rezultate u časopisu Priroda (Nature).
- Moždana stimulacija može da produži pamćenje za mesec dana, otkrili su naučnici
- „Uređivanjem“ DNK do uklanjanja genetskih defekata
- Revolucionarno saznanje - prvi put otkriven čitav ljudski genom
Istraživači iz Izraela nedavno su objavili sličnu studiju.
Tim sa Kembridža proučavao je početne faze trudnoće u protekloj deceniji, ali mnogo toga materica zaklanja pa se ne može ni jasno videti.
Oponašajući prirodne procese u laboratoriji, naučnici su pronašli način kako da integrišu tri vrste matičnih ćelija miševa i kako da to onda preraste u strukture slične embrionima.
Ovi embrioni nastali u laboratoriji trajali su samo osam dana usled nedostataka ali su stigli do nivoa kada počinje razvoj mozga.
„To je ostvarenje sna", rekla je Magdalena Zernika-Getc, profesorka biologije matičnih ćelija i razvoja sisara na Kembridžu.
Kako je objasnila ovo otkriće može da pruži uvid u to na koji način se organi formiraju.
„Ovaj period ljudskog života je toliko tajanstven.
„Zato je ovo posebno jer nam može pomoći da posmatramo na koji način se sve dešava, ujedno imamo pristup ovim pojedinačnim matičnim ćelijama, a može nam pomoći da razumemo zašto toliko trudnoća ne uspe i na koji način se to može sprečiti", rekla je ona.
Napredak bi takođe mogao da znači da će se i sve manje životinja koristi u istraživanju, a ujedno može biti koristan za testiranje novih lekova.
'Rana faza'
Međutim, Alfonso Martinez Arias, profesor sa Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni kaže da „ovo jeste napredak, ali da je u pitanju rana faza razvoja, redak slučaj, gde iako izgleda kao embrion, ima nedostatke koji se ne smeju zanemariti."
Naučnici planiraju da rade na održavanju razvoja sintetičkih embriona dan ili dva duže, što je teško uraditi bez stvaranja sintetičke posteljice.
Njihova ambicija je da razviju slične embrione iz ljudskih matičnih ćelija.
To je, ipak, etički mnogo komplikovanije i na dugom štapu.
Britanski zakon trenutno dozvoljava da se ljudski embrioni proučavaju u laboratorijama do 14. dana razvoja.
Međutim, ne postoje pravila kada je reč o sintetičkim embrionima.
Robin Lovel-Bedž, profesor sa francuskog Instituta Krik smatra da bi to trebalo promeniti.
„Pošto su slični pravim embrionima, treba razmotriti na koji način i kako će se regulisati tako integrisani modeli embriona koji su zasnovani na matičnim ćelijama", dodaje profesor.
Ono što je važno, smatra on, jeste da se o modelima sličnim embrionima ne razmišlja kao da su prava stvar iako jesu približno slični.
„Da su napravljeni iz ljudskih matičnih ćelija, a prihvaćeno je da se nikada ne transplantiraju u matericu, nikada ne bismo znali da li su ekvivalentni".
Možda vam ova priča bude zanimljiva
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
