Naučnici pokušavaju da ožive izumrle životinjske vrste.
Jedna američka kompanija, osnovana 2021, sigurna je da može da vrati ne jednu, već dve izumrle životinjske vrste, u narednih pet do 10 godina.
To je možda izgledalo prosto u filmu Park iz doba jure, ali u stvarnom životu nije nimalo lak zadatak i nisu svi uvereni da je to moguće, ili čak potrebno, izvesti.
U tekstu se osvrćemo na to koji su naredni koraci osmišljeni i istražujemo da li je stvarno moguće vratiti životinje iz mrtvih.
- Bajka ili stvarnost: Naučnici se nadaju da će oživeti izumrlu vrstu tasmanijskog tigra
- Naučnici hoće da ožive mamute da se bore protiv klimatskih promena
- Izumrle životinje koje više nećemo videti - i jedna koja se vratila iz mrtvih
Šta možemo da očekujemo?
Iz kompanije Kolosalne bionauke (Colossal Biosciences), koju predvode Džordž Čerč, američki genetičar i Ben Lem, izvršni direktor, kažu da se nadaju da će uspeti da vrate vunenog mamuta u život do 2027.
Uz pomoć Univerziteta u Melburnu, nedavno su najavili projekat u okviru kojeg bi se oživeo tasmanijski tigar, iliti tilacin, torbar koji je istrebljen još tridesetih godina prošlog veka.
Ali kako oni to mogu da urade?
Jedan od načina je pomoću određene vrste obrnutog inženjeringa, kada naučnici uzmu matične ćelije žive vrste sa sličnom DNK i potom upotrebe tehnologiju za izmenu gena kako bi „povratili" izumrlu vrstu.
U slučaju runastog mamuta, najbliža živa životinja je azijski slon.
Što se tiče DNK tilacina, tim radi na uzorcima mladunčeta uzetog iz majčine torbe i stavljenog u alkohol u muzeju u Melburnu.
Zašto je to toliko teško postići?
Najveća prepreka za naučnike je pronalaženje DNK koja je dovoljno netaknuta da bi mogli da je rekonstruišu precizno, što je bliže moguće prvobitnoj.
Problem je što, kad životinje uginu, njihov DNK postane izdeljen, iliti razlomljen, u kraće niti.
Njihovo ponovno sastavljanje u pravom redosledu predstavlja veliki izazov.
Koje su prednosti?
Ben Lem, suosnivač kompanije Kolosalne bionauke, smatra da bi vraćanje izumrlih životinja moglo da pomogne očuvanju biodiverziteta, obnovi smanjene ekosisteme i ispravi štetu koju su ljudi načinili u prošlosti.
„I runasti mamut i tilacin su igrali ključne uloge u njihovim sredinama.
„Njihovo oživljavanje ima potencijal da blagotvorno utiče na narušeni ekosistem nastao usled ekološke praznine do koje je dovelo odsustvo ovih vrsta", kaže on.
- Borba za opstanak - tasmanijski đavo zbrisao koloniju pingvina
- Tasmanijski đavo vraćen u prirodu Australije
Lem tvrdi i da njihovo istraživanje može da unapredi nauku koja se bavi sprečavanjem izumiranja drugih vrsta.
„Tasmanijski đavo rađa 20 do 30 mladunčadi, ali samo šačica tih beba preživi.
„Naša egzo-torba, koju pravimo u okviru projekta namenjenog oživljavaju tilacina, mogla bi da bude od izuzetne pomoći onima koji rade na očuvanju tasmanijskog đavola kao vrste", objašnjava suosnivač kompanije.
Koji su rizici?
Kritičari poput Viktorije Heridž, evolutivne biološkinje iz Muzeja prirodne istorije, kažu da proces stvaranja žive bebe mamuta može da predstavlja opasnost po druge životinje, ukoliko embrion sa izmenjenim genima mora da se usadi u surogat slonicu.
„Ona bi morala da nosi bebu 22 meseca i onda da se porodi.
„Majka bi bila u opasnosti, budući da nosi drugu vrstu. To je potpuno invazivan poduhvat", navodi Heridž.
Dodaje da to nije moguće ostvariti bez ozbiljnih neetičkih postupaka.
„To praktično znači korišćenje slonica kao surogat majki, što bi bilo naprosto užasno.
„To se neće desiti, zato što ne možete da koristite veštačke materice", kaže ona.
Ali Ben Lam tvrdi da je njegova kompanija rešila tu prepreku.
„Pored tima za vanmaterični uređaj, osnovali smo kompletan tim za životinjski uzgoj koji radi na surogat majčinstvu", kaže.
Da li je to etički?
Neki kritičari smatraju ideju oživljavanja izumrlih vrsta neetičkom.
Niko ne zna kakve će biti posledice ponovnog dovođenja u prirodu vrste kao što je runasti mamut, koja nije lutala Zemljom više od 4.000 godina, kao i potencijalni uticaj koji ona može da ima.
A tu je i pitanje gde će se naučnici zaustaviti ako se pokaže da je ova tehnologija uspešna.
Viktorija kaže da je važno shvatiti da svaka životinja stvorena na ovaj način neće biti istovetna replika nekadašnje.
„Oživljavanje izumrlih životinja ne postoji. Tu se zapravo radi o stvaranju nečega potpunog novog.
„Kada određena vrsta jednom nestane, ona je izumrla, više je nema, izgubili ste je i ne možete da stvorite njenu kopiju", navodi.
Ali Ben Lem tvrdi da je važno ispuniti potrebu da se isprave greške koje je načinilo čovečanstvo.
„Imamo neophodna sredstva da pretvorimo oživljavanje izumrlih vrsta u stvarnost i počnemo da ispravljamo štetu koju je načinilo čovečanstvo", kaže.
Uz novac i naučno iskustvo koje stoji iza ovog najnovijeg projekta, možda smo bliži nego ikad da svedočimo povratku izumrlih vrsta.
Kako su se tasmanijski đavoli vratili u Australiju:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
