U trenutku kada je kraljica umrla, tron je odmah i bez ceremonije prešao na naslednika Čarlsa, dosadašnjeg princa od Velsa.
Ali postoji niz praktičnih, i tradicionalnih, koraka kroz koje mora proći da bi bio krunisan za kralja.
Kako će se zvati?
Jedan od njegovih prvih koraka bila je odluka da li će vladati kao kralj Čarls Treći ili će uzeti neko drugo ime.
Na primer, ime njegovog dede Džordža Šestog bilo je Albert, ali on je vladao koristeći jedno od svojih srednjih imena.
Čarls je mogao da bira bilo koje od svoja četiri imena - Čarls Filip Artur Džordž.
On nije jedini koji se suočava sa promenom titule.
Iako je prestolonaslednik, princ Vilijam neće automatski postati princ od Velsa.
Međutim, on odmah nasleđuje drugu očevu titulu, vojvode od Kornvola. Njegova supruga Ketrin biće poznata kao vojvotkinja od Kornvola.
Postojaće i nova titula za Čarlsovu suprugu, čija će puna titula biti Kraljica supruga - supruga je termin koji se koristi za supružnika monarha.
Zvanične ceremonije
U prva 24 sata nakon majčine smrti, Čarls će biti zvanično proglašen kraljem.
To se dešava u palati Sent Džejms u Londonu, ispred ceremonijalnog tela poznatog kao Pristupni savet.
On se sastoji od članova Tajnog saveta - grupe viših poslanika, bivših i sadašnjih, i kolega - kao i nekih viših državnih službenika, visokih komesara Komonvelta i gradonačelnika Londona.
Više od 700 ljudi u teoriji ima pravo da prisustvuje, ali s obzirom na kratko obaveštenje, stvarni broj će verovatno biti daleko manji.
Na poslednjem pristupnom savetu 1952. prisustvovalo je oko 200 ljudi.
Kralj tradicionalno ne prisustvuje.
Na sastanku će smrt kraljice Elizabete objaviti lord predsednik Tajnog saveta (trenutno poslanica Peni Mordant), a proglas će biti pročitan naglas.
Formulacija proklamacije može da se promeni, ali je tradicionalno bila serija molitava i zaveta, kojima se pohvaljuje prethodni monarh i obećava podrška novom.
Ovaj proglas potom potpisuju brojne visoke ličnosti uključujući premijera, kenterberijskog nadbiskupa i lorda kancelara.
Kao i kod svih ovih ceremonija, pažnja će se posvetiti onome što je moglo biti izmenjeno, dodato ili ažurirano, kao znak nove ere.
Prva kraljeva izjava
Pristupni savet se ponovo sastaje - obično dan kasnije - i ovoga puta će prisustvovati kralj, zajedno sa Tajnim savetom.
Nema „polaganja zakletve" na početku vladavine britanskog monarha, u stilu nekih drugih šefova država, poput predsednika SAD-a.
Ali postoji izjava koju je dao novi kralj i - u skladu sa tradicijom koja datira s početka 18. veka - on će se zakleti da će čuvati škotsku crkvu.
Nakon fanfara trubača, biće obavljeno javno proglašenje Čarlsa za novog kralja.
Ovo će biti urađeno sa balkona iznad samostana u palati Sent Džejms, od strane zvaničnika poznatog kao podvezica kralja oružja.
Pozvaće: „Bože, čuvaj kralja", a prvi put od 1952. godine, kada se svira državna himna, biće reči „Bože, čuvaj kralja".
U Hajd parku, na londonskom tornju i sa pomorskih brodova ispaljivaće se topovski pozdravi, a proglas kojim je Čarls proglašen kraljem biće pročitan u Edinburgu, Kardifu i Belfastu.
Krunisanje
Simbolični vrhunac pristupanja biće krunisanje kada Čarls bude zvanično krunisan.
Zbog potrebnih priprema, krunisanje se verovatno neće dogoditi vrlo brzo nakon Čarlsovog pristupanja - kraljica Elizabeta je nasledila tron u februaru 1952. godine, ali je krunisana tek u junu 1953. godine.
Poslednjih 900 godina krunisanje se održava u Vestminsterskoj opatiji - Vilijam Osvajač je bio prvi monarh koji je tamo krunisan, a Čarls će biti četrdeseti.
To je anglikanska verska služba, koju obavlja kenterberijski nadbiskup. Na vrhuncu ceremonije, on će staviti krunu Svetog Edvarda na Čarlsovu glavu - krunu od punog zlata, koja datira iz 1661. godine.
Ovo je središnji deo krunskih dragulja u Londonskoj kuli i nosi ga samo monarh u trenutku samog krunisanja (ne samo zato što teži 2,23 kilograma).
Za razliku od kraljevskih venčanja, krunisanje je državna svečanost - vlada to plaća i na kraju odlučuje o listi gostiju.
Biće muzike, čitanja i rituala pomazanja novog monarha, korišćenjem ulja pomorandže, ruže, cimeta, mošusa i ambre.
Novi kralj položiće krunisanu zakletvu pred svetom koji ga posmatra.
Tokom ove složene ceremonije on će dobiti kuglu s krstom i skiptar kao simbole nove uloge, a kenterberijski nadbiskup će mu staviti krunu od punog zlata na glavu.
Šef Komonvelta
Čarls je postao šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih zemalja i 2,4 milijarde ljudi. Za 14 od ovih zemalja, kao i za Veliku Britaniju, kralj je šef države.
Ove zemlje, poznate kao kraljevstva Komonvelta, su: Australija, Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Novi Zeland, Solomonska ostrva, Tuvalu.
©Sve fotografije su zaštićene autorskim pravima
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
