Kad su kraljica Elizabeta Druga i vojvoda od Edinburga doputovali da bi gledali budućeg kralja Čarlsa Trećeg u pozorišnoj predstavi u Gordonstounu, njihova sedišta bila su rezervisana komadićima papira na kojima je pisalo samo „mama“ i „tata“.
Njegovo školovanje u nezavisnom internatu, u Moreju, bilo je značajno odstupanje od kraljevske norme.
On je bio prvi princ od Velsa koji je išao u školu umesto da ga su ga podučavali privatni učitelji.
A njegov dolazak na presto čini Gordonstoun prvom srednjom školom koja je obrazovala jednog britanskog monarha.
Školu je 1934. godine osnovao jevrejski prosvetni radnik iz Nemačke Kurt Han nakon što je pobegao od nacista.
Njegova vizija bila je da stvori mnogostrane građane sveta, sa naglaskom na životnim veštinama i službi jednako kao i akademskim dostignućima.
Mladi princ počeo je da je pohađa sa 13 godina.
Njegovog prvog dana, 1. maja 1962. godine, tadašnji princ Čarls stigao je u RAF-ovu vazduhoplovnu bazu Losimaut avionom kojim je upravljao njegov otac princ Filip, a koji je bio jedan od prvih učenika Gordonstouna.
Onda je prevezen oko jedan kilometar do škole.
Narednih pet godina učio je prema školskom planu i programu i učestvovao u širokom rasponu vannastavnih aktivnosti.
U njih su spadali jedrenje, članstvo u jedinici Obalske straže, glavne uloge u postavkama pozorišnih komada, pevanje u školskom horu i sviranje trube i čela.
Njegova izvedba kralja u školskoj postavci Magbeta Vilijama Šekspira 1965. godine dobila je dobre kritike, a novine su iskoristile njegovu upečatljivu sliku za naslovne strane.
Kraljica i vojvoda od Edinburga pridružili su se drugim roditeljima u gledanju premijerne izvedbe.
Druge uloge uključivale su vojvodu od Egzetera u Šekspirovom Henriju Petom i Kralja pirata iz 1967. u školskoj postavci operete Pirati Penzansa Gilberta i Salivana.
Donald Meklahlan ga je u Sandej telegrafu opisao kao „najboljeg glumca u školi".
Bio je član Debatnog kluba i vešt grnčar.
Redovno je išao na jedrenje i ekspedicije pešačenja po Škotskom gorju, a u završnim godinama bio je dežurni đak.
Napustio je Gordonstoun 1967. godine sa pet običnih nivoa engleskog jezika, engleske književnosti, istorije, latinskog i francuskog, i dva A-nivoa iz istorije i francuskog.
Ostvario je iznadprosečni rezultat što mu je osiguralo mesto za studije arheologije i antropologije na Univerzitetu u Kembridžu.
Bila je to iznenađujuća odluka za jednog budućeg kralja, od koga bi se očekivalo da se usredsredi na specijalne izabrane predmete kao što je ustavna istorija.
Bilo je mnogih napisa o tome kako je kralj Čarls mrzeo vreme provedeno u Gordonstounu i da je imao problema u izlaženju na kraj sa strogim okruženjem.
Međutim, on je kasnije to često ublažavao.
Tokom govora u Domu lordova 1975. godine, rekao je: „Uvek sam zapanjen količinom negativnosti koje se pominju u vezi sa Gordonstounom i nemarnom upotrebom prastarih klišea da bi se on opisao."
„Tamo je bilo teško samo u smislu da se tražilo više od vas kao pojedinca nego u većini drugih škola - i mentalno i fizički.
„Imao sam sreće zato što verujem da me je ova škola naučila mnogo o samom sebi i mojim vlastitim sposobnostima i nesposobnostima.
„Naučila me je da prihvatim izazove i preuzmem inicijativu."
Prethodne godine izjavio je za Obzerver da mu je drago što je išao u Gordonstoun.
„Nisam uživao u školi onoliko koliko sam mogao, ali to je samo zato što sam srećniji kod kuće nego bilo gde drugde", rekao je on.
„Ali Gordonstoun je razvio moju snagu volje i samokontrole, pomogao mi je da se naučim disciplini… Upuštali smo se u 'avanture'.
„Imali smo vlastitu vatrogasnu brigadu, imali smo vlastiti pomorski spasilački tim, planinski spasilački tim, spasavanje iz talasa, obalsku stražu, itd. Bila je to avantura. I bili smo vraški dobri."
U ranim danima Gordonstouna, dnevni raspored uključivao je jutarnje trčanje od 50 i 100 metara, nakon čega bi usledilo tuširanje toplom, pa hladnom vodom.
U kraljevom novinskom profilu pred njegov 30. rođendan navedeno je da je delovao „privremeno neodgovarajuće" za strogi režim Gordonstouna, ali je dodato: „Ovih dana on odaje poštu strogoj obuci Kurta Hana kako bi se naučio oslanjanju na samog sebe i liderstvu."
U tekstu se kaže da je Hanovo učenje oblikovalo njegov život kao odrasle osobe, a posebno u pristupu „otuđenoj i neprivilegovanoj" omladini.
Pričalo se da je kralj Čarls u školi voleo ribolov i hokej, ali da je „prezirao" da igra kriket.
Pisalo se o tome kako mu je najslabije išla matematika.
Godine 1964. prošao je jednonedeljnu obuku u pomorskoj bazi u Portsmutu sa kadetima iz Gordonstouna kako bi naučio osnove jedrenja, veslanja i navigacije.
Dok je bio u Gordonstounu, mladi princ je živeo u Vindmil Lodžu - danas ženskom internatu.
Njegovi vršnjaci opisuju zajedničke prostorije kao tople i udobne, iako je postojao običaj da se prozor ostavlja otvorenim u spavaonicama radi provetravanja.
Jedan bivši učenik je rekao: „U Vindmil Lodžu, u ono vreme, svi sem dežurnog su spavali u spavaonicama, od kojih je najmanja imala četiri kreveta a najveća šest kreveta, mislim, možda su jedna ili dve imale po osam.
„Čarls nije bio izuzetak… sve dok nije postao dežurni, kad je, kao i njegovi prethodnici, imao vlastitu radnu/spavaću sobu.
„Što se samih kreveta tiče, svi su imali identične krevete, koji su bili prosti, moderni i niski (danas se nazivaju divanima). Bili su prilično udobni i niko se nije žalio na njih."
Čarls je takođe učestvovao u đačkoj razmeni sa školom u australijskom zaleđu 1966. godine.
On kaže da je tamo bilo „strogo" i teže nego u Gordonstounu, ali da mu se dopalo.
Išao je svakog vikenda u ekspediciju u divljinu i trčao dva kros-kantrija nedeljno.
Napisao je i sastav o tom boravku za školski časopis, u kom je naveo: „Ovde se mnogo seku drva, ali bojim se da je neophodno zato što bojleri za dečake moraju da se založe, a kuhinja troši ogromnu količinu cepanica.
„Prve nedelje mog boravka ovde bio sam nateran da izađem i nasečem drva na brdu na užarenom suncu.
„Nisam mogao da vidim vlastite šake od plikova posle toga."
Tokom njegovog boravka u školi bilo je izveštaja da se razboleo od upale pluća dok je kampovao na kraljevskom imanju u Balmoralu zajedno sa trojicom drugih dečaka iz Gordonstouna i da je slomio nos dok je igrao ragbi u školi.
Najveći skandal desio se oko tzv. „Afere sa šeri brendijem", u junu 1963. godine - kad je kralj popio šeri brendi u hotelu na ostrvu Luis.
Ne samo da mu zakonski nije bilo dozvoljeno da upražnjava alkohol, već je i za dečake iz Gordonstouna bilo izričito zabranjeno da ga piju.
Priča je završila u novinama i direktor škole je „strogo" popričao sa kraljem Čarlsom.
On je kasnije govorio o ovom incidentu u radijskom intervjuu, rekavši da je otišao u bar da bi izbegao „ljude koji su ga gledali kroz prozore" dok je čekao na obrok.
Budući da nikada pre nije bio u baru, rekao je da mu je „najlogičnija stvar" bila da naruči piće.
„I zato što sam bio uplašen jer nisam znao šta da radim, pomenuo sam prvo piće koji mi je palo na pamet, što je slučajno bio šeri brendi, jer sam ga već pio ranije kad je bilo hladno napolju u lovu - i jedva sam stigao da otpijem gutljaj kad je čitav svet eksplodirao oko moje glave. To je sve."
Lisa Ker, direktorka Gordonstouna, rekla je da su služba kralja Čarlsa, njegova ljubav prema prirodi, uživanje u umetnosti i intelektualna radoznalost bili negovani u ovoj školi.
„U Gordonstounu je otkrio ljubav prema arheologiji i postao umešan glumac i grnčar", rekla je ona.
„Takođe je pomogao zajednici učešćem u Obalskoj straži, a Njegovo veličanstvo je i dalje pokrovitelj Obalske straže do današnjeg dana."
Ona je dodala: „Mnogi od naših bivših učenika koji su bili njegovi vršnjaci govore o ćutljivom i talentovanom učeniku koji je procvetao u školi, naročito posle đačke razmene u Australiji. Želimo mu velikog uspeha u njegovoj vladavini."
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
