Posle izbijanja serije sukoba na granici Azerbejdžana i Jermenije, u obe države raste strah od novog rata.
Ove dve bivše sovjetske republike u sukobu su od kraja 1980-ih godina zbog oblasti Nagorno-Karabah.
Ti sukobi do sada su odneli više hiljada života, a desetine hiljada stanovnika je raseljeno.
- Desetine mrtvih vojnika u novom sukobu Jermenije i Azerbejdžana
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
Gde se nalaze Jermenija i Azerbejdžan?
Jermenija i Azerbejdžan nalaze se u južnom delu Kavkaza, planinskog regiona na granici istočne Evrope i Azije, između Crnog i Kaspijskog mora.
U Azerbejdžanu ima oko 10 miliona stanovnika, mahom muslimana.
Jermenija ima oko tri miliona stanovnika, uglavnom hrišćana.
Azerbejdžan ima snažne diplomatske odnose sa Turskom, dok je Jermeniji saveznik Rusija, koja neguje i dobre odnose sa Azerbejdžanom.
Sovjetski savez je 1923. godine region Nagorno-Karabaha, u kojem su većinsko stanovništvo činili Jermeni, pripojio autonomnoj republici Azerbejdžanu.
I dalje je ovaj region većinski naseljen Jermenima, ima ih oko 150.000.
Kako je došlo do sukoba Jermenije i Azerbejdžana?
Nekoliko godina pred raspad Sovjetskog saveza 1988, etnički Jermeni u Nagorno-Karabahu pokušali su da utiču na vrh države da se oblast nađe u okviru granica Jermenije.
To je dovelo do rasta napetosti i kada je 1991. Nagorno-Karabah proglasio nezavisnost, počeo je rat Jermenije i Azerbejdžana.
Sukob je odneo 30.000 života, a stotine hiljada ljudi je izbeglo.
Jermenija je 1993. godine preuzela kontrolu nad regionom koji je okružen teritorijom Azerbejdžana.
Rusija je 1994. godine posredovala u postizanju sporazuma o prekidu vatre.
Region Nagorno-Karabaha ostao je deo Azerbejdžana, ali je uglavnom bio pod kontrolom separatističkih vlasti koju su vodili etnički Jermeni, a imali su podršku Jerevana.
Drugi sukob dve kavkaske države izbio je septembra 2020. godine i trajao dva meseca.
Azerbejdžanske snage, koje je Turska podržala, preuzele su kontrolu nad velikim delom teritorije Nagorno-Karabaha.
- Kako žive Jermeni na granici sa Azerbejdžanom
- U fotografijama: Autostopom po Nagorno-Karabahu
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
Rusija je i ovog puta posredovala u prekidu vatre, a jermenska vojska se povukla.
Moskva je poslala oko 2.000 vojnika u okviru mirovnih snaga.
U sukobima 2020. stradalo je oko 6.600 ljudi.
Lideri obe zemlje sastali su se nekoliko puta kako bi pokušali da postignu mirovni sporazum za Nagorno-Karabah, ali bez uspeha.
Šta se desilo u najnovijem sukobu?
Poslednjih nekoliko dana, izbili su novi sukobi na granici Jermenije i Azerbejdžana.
Obe strane se međusobno optužuju da su prve započele novi sukob.
Više od 100 jermenskih vojnika je poginulo, saopštio je premijer Jermenije Nikol Pašinjan.
Azerbejdžan kaže da je izgubio 50 vojnika u borbama.
Vojska Azerbejdžana bombardovala je nekoliko gradova u blizini granice, tvrde jermenski zvaničnici koji su napad nazvali „velikom provokacijom".
Vlasti u Jerevanu tvrde da Azerbejdžanci ne žele da pregovaraju o teritoriji Nagorno-Karabah.
Pašinjan je optužio azerbejdžanske trupe da su ove nedelje zauzele 10 kvadratnih kilometara jermenske teritorije i rekao da se za vojnu pomoć obratio Rusiji - dugogodišnjoj saveznici Jermenije.
Azerbejdžanske vlasti tvrde su da su jermenski vojnici prvi otvorili vatru.
U Bakuu optužuju Jermeniju i za obaveštajne aktivnosti duž granice.
Pogledajte i video: U domovinu se vratio, a dom izgubio
Kako su druge zemlje reagovale na najnoviji sukob?
Međunarodna zajednica zabrinuta je zbog mogućnosti da, posle rata u Ukrajini, na evropskom tlu izbije još jedan sukob dve bivše sovjetske države.
U taj sukob mogle bi da budu uvučene i vojne sile poput Rusije i Turske.
Ruski zvaničnici tvrde da su već posredovali u prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana, ali i dalje stižu vesti o sukobima na granici.
Turska je stala uz Azerbejdžan i poručila Jermeniji da „prestane da provocira".
Francuska, koja trenutno predsedava Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, pozvala je na pregovore.
Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, rekao je da je razgovarao sa Pašinjanom i Alijevim kako bi pokušali da spreče dalje sukobe.
Evropi je u interesu da Azerbejdžan ne uđe u sukob jer zemlje EU svake godine uvoze osam milijardi kubika gasa iz ove države.
Zbog prekida snabdevanja gasom iz Rusije, EU je potpisala sporazum sa Azerbejdžanom da poveća uvoz do 12 milijardi kubika u 2023. i 20 milijardi kubika do 2027.
Međutim, dogovor zavisi od firmi koje ulažu u Azerbejdžan kako bi bili sigurni da će ova zemlja imati kapaciteta da izvozi ovu količinu gasa.
Analiza Konul Kalilove, urednice BBC Azerbejdžan
Kada su se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i premijer Jermenije Nikol Pašinjan sreli u Briselu krajem avgusta 2022, prvi put su se rukovali, a većina posmatrača verovala je u postizanje dogovora.
Niko nije očekivao da će tako brzo izbiti novi sukobi.
Jermenija tvrdi da je Azerbejdžan napao jugoistočne regione.
Azerbejdžan negira bilo kakve napade na jermensku teritoriju i tvrdi da su vojne operacije odgovor na jermenske provokacije.
Razlog za sukobe dve bivše sovjetske republike od sticanja nezavisnosti bio je region Nagorno-Karabah, koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana iako ga naseljeva i njime upravlja jermenska etnička većina.
Nedavni sukob, međutim, izbio je 200 kilometara daleko od Karabaha.
Ovaj deo Jermenije je strateški bitan jer razdvaja Azerbejdžan od njegove eksklave, Nahičičevan, regiona koji se graniči sa Turskom.
Vlasti Azerbejdžana žele da otvore koridor kroz teritoriju Jermenije do Nakičevana, i verovatno do Turske.
Premijer Jermenije Pašinjan je odbacio ovakav predlog.
Do sada nije bilo međusobnog dogovora u vezi sa tačnim granicama dve države jer su sukobi izbili odmah posle raspada Sovjetskog Saveza.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
