„Pretpostavljam da sam poznat kao crni, gej plivač koji želi da postane Jusein Bolt u bazenu".
Majkl Ganing je poznat po karakterističnom osmehu i namigivanju, ali reč kojoj se svaki put vraća mrtav ozbiljan je - „srećković".
Danas 28-godišnjak, nekadašnji reprezentativac Velike Britanije se od 2016. takmiči za Jamajku.
Jedan je od retkih crnih sportista u ovom tradiconalno belom okuženju.
Kaže da se oseća kao da je imao „sreće" da se u sportu koji voli takmiči na vrhunskom nivou.
„Srećković" je i zbog toga što je, kako kaže, do sada iskusio „samo malo" diskriminacije na svom putu ka vrhu.
„Bilo je situacija kada su na mene bacali kiselinu u školi na časovima hemije", kaže on.
„Da budem iskren, nisam siguran da li se to dešavalo zato što sam crn ili zbog seksualne orijentacije".
- Najbolja ruska teniserka Darija Kasatkina: Ja sam gej
- Australijski ragbisti bojkotuju utakmicu zbog dresova u LGBT bojama
- Zašto su neki ljudi izuzetni
- Kako je Tadej Pogačar osvojio Tur de Frans, a Slovenija postala sila na dva točka
Tokom razgovora o Ganingovoj posvećenosti pokretu Crni životi su važni i kampanji koja se bavi ravnopravnošću LGBTQ zajednice, postaje jasno da njegova iskustva sa maltretiranjem idu mnogo dalje od jednog incidenta.
Čak i sada, kada obuče dres Jamajke, ljudi često za njega misle da je atletičar.
Ali i pored svega, tokom intervjua on sve okreće na pozitivnu stranu.
Kako se nada da će inspirisati sve one koji se suočavaju sa sličnim predrasudama sa kojima se i sam susretao.
Ili kako planira da se pojavi sledeće godine u Tokiju na najvećoj svetskoj sportskoj pozornici.
Kada priča o procesu upoznavanja sebe samog i odsustvu straha da ta saznanja podeli sa drugima.
Kada oseća kako je život kratak i kako vreme ne bi trebalo uzalud trošiti.
Jer Ganing takođe „ima sreće" što je uopšte živ.
Preživeo je teroristički napad u Mančesteru 2017, kada su poginule 22 osobe.
To ga je zauvek promenilo.
Maltretiranje je počelo gotovo istog trenutka kada je i započeo njegov put koji će ga odvesti do toga da bude dvostruki učesnik Svetskog prvenstva, nosilac nekolicine jamajkanskih rekorda i budući učesnik Olimpijskih igara.
„Stalno čujem opasku ,Zar crnci ne tonu kada su u vodi' kada ljudi na meni osete miris hlora i kada me vide kako posle treninga dolazim u školu", priseća se on.
„To je bilo veoma bolno i nateralo me je da se preispitujem, ali mislim da sam čak i tada voleo da rušim stereotipe, mada mi je i šepurenje sa medaljama godilo".
Ganing je uspevao da kanališe frustracije na najbolji mogući način, kao i da istrpi verbalne prozivke, ali kada je to preraslo u fizički incident - na njega je bačena kiselina - promenio se i njegov stav.
- Odluka koja bi zauvek mogla da promeni fudbal
- Tragedija u vreme epidemije: Talasi i pena „progutali“ pet mladih života
- Ginisov rekord u doba korone: Kako je Srbin preveslao Atlantik
„Nisam bio povređen, niti ispečen, ali je moja školska uniforma promenila boju i bilo me je sramota da se tako šetam okolo znajući da su me ljudi uzeli na zub", kaže on.
,,To je potpuno uništilo moje samopouzdanje - nisam želeo da se vratim u školu i stalno sam nalazio neka opravdanja i govorio da sam bolestan".
,,Da budem sasvim iskren, posle svog maltretiranja, bacio sam se na plivanje i to je bilo moje bekstvo od svih negativnih stvari koje su mi se dešavale".
Otprilike negde u to vreme, policija je stalno počela da zaustavlja Ganingovog brata Luka.
On nije činio ništa loše.
„On je poprilično krupan momak i nekoliko puta ga je zaustavila policija dok je vozio bicikl, jer je odgovarao opisu nekoga ko je opljačkao jednu kuću u to vreme", priseća se Ganing.
„Bilo je to samo zbog boje njegove kože - pričao sam sa dosta ljudi koji su iskusili slične stvari i to je zaista potresno".
- Koševi našeg detinjstva
- Mračna strana surfovanja na velikim talasima
- Korona virus i sport: Kako bezbedno trenirati nadalje
Od ubistva Džordža Flojda i globalnih aktivnosti pokreta Crni životi su važni, Ganing je počeo da se sve više uključuje u borbu protiv rasizma i kampanje koje su donosile značajne promene.
„Postoji veliki broj crnih tragedija o kojima sam čitao u poslednjih nekoliko meseci i to je poražavajuće", kaže on.
„Mesec crne istorije" je veoma važan period u kojem može da se pomogne ljudima, tvrdi Ganing.
„Važan je i za mene da naučim ponešto o neverovatnim ljudima koji su izgubili svoje živote u borbi za ukidanje ropstva i nejednakosti".
„Od neprocenjive je važnosti da slavimo uspeh crnih ljudi i da delimo pozitivne priče".
- I dalje je Gvozdeni Majk - Tajson oduševio u borbi sa Džonsom
- Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
U plivanju, olimpijska šampionka iz Amerike, Simon Manuel i osvajačica zlatne medalje na Svetskom prvenstvu, Alija Etkinson su dva prava primera crnih plivačica koje mogu da budu uzor.
Ipak, Ganing je odrastao u vremenu kada se nisu slavili istorijski podvizi koji su se dešavali u prošlosti.
Maltretiranje koje je on doživeo je bilo odraz tog vremena.
Enit Brigita iz Holandije (bronza 1976. godine) i Antoni Nesti iz Surinama (zlato 1988.) su osvajale istorijske prve medalje za crne plivače.
Ali istorija nam govori da su plivač slobodnim stilom Kevin Berns (1976) i leđnim stilom Pol Maršal (1980), koji je u štafeti osvojio bronzu, jedini poznati crni plivači koji su se na Olimpijadama takmičili za Veliku Britaniju.
Od plivača koji se takmiče u otvorenim vodama, Alis Diring, koja ima 23 godine, pokušava da postane prva crna Britanka koja će se naredne godine takmičiti u Tokiju.
Ona je vodeći ambasador u nedavno osnovanoj Asocijaciji crnih plivača koja ističe ozbiljnost njihovog položaja u Britaniji promovišući statističke podatke po kojima 95 odsto odraslih crnih osoba i 80 odsto crne dece u Engleskoj ne znaju da plivaju.
Ganing veruje da postoji „neverovatna količina neiskorišćenog potencijala" u manjinskim zajednicama širom sveta i nada se da on sam može da ima ulogu u transformaciji ovog sporta.
„Često mi prilaze roditelji crne kože i sa afro frizurama i pitaju me da li bi njihova deca mogla da budu primljena, tako da znam da uzori mogu mnogo da pomognu", kaže on.
„Sve je više i više obojenih ljudi kraj bazena i jako sam uzbuđen da vidim sve više i više zlatnih medalja za crne plivače zbog tako velikog potencijala".
„Želim da ja budem taj svetionik nade i da dokažem da crni ljudi mogu da uspeju u svakom sportu i nadam se da stereotipe možemo zauvek da izbacimo iz vode".
Odrastajući, Ganing je odbio da dopusti zlostavljačima da ugroze njegovu odlučnost.
Na njegovom putu ka elitnom nivou je osvajao titule u svim uzrastnim grupama, kao junior je bio uspešan takmičeći se za Veliku Britaniju, a osvojio je i dve medalje na Univerzitetskim igrama.
Bio je potpuno fokusiran.
Toliko je bio posvećen postizanju uspeha u sportu, da je godinama bio izložen rutini zbog koje je vrlo retko odlazio u provod i zbog koje definitivno nije ni sa kim izlazio na sastanke.
I to je za njega bilo pravilo, sve dok nije došla noć koja će promeniti sve.
- „Sada podržavam rivalku za koju sam nekada mislila da je prevarant“
- Na Olimpijskim igrama 2024. gledaćemo i brejkdens
Kako i sam priznaje, Ganing je veliki obožavalac Arijane Grande i kada je saznao da će pevačica nastupiti samo nekoliko kilometara od kuće njegovog prijatelja, odlučio je da se makar jedno veče opusti i sa 23 godine ode na prvi koncert.
Bilo je to u Mančeteru, 22. maja 2017.
„Kao plivač morate da budete vrlo posvećeni, ne izlazite mnogo i nikada ne pijete, tako da sam bio vrlo uzbuđen zbog svega toga jer jako volim Arijanu Grande", kaže on sa poluosmehom dok se priseća inicijalne radosti koju je osetio te večeri.
U 10.31, nekoliko trenutaka pre nego što će pevačica završiti svoju poslednju pesmu i obožavaoci krenuti da napuštaju arenu, bombaš-samoubica je detonirao ručno pravljenu eksplozivnu napravu.
Eksplozija koja je usledila je ubila 22 osobe.
Ganing se mršti dok se priseća tog trenutka.
Bio je na oko 30 metara od eksplozije.
„Razdaljina manja od dužine olimpjskog bazena".
Ganing dodaje:
„Nosio sam tesnu belu majicu i do trenutka kada sam napustio zgradu, ona je bila skroz crvena, prekrivena krvlju ljudi koji su trčali ka bezbednoj zoni".
,,Bio sam šokiran i to me je nateralo da shvatim kako je sve moglo da nestane u jednom trenutku".
Posle ovog iskustva, Ganing je potražio pomoć terapeuta jer je trpeo „krivicu preživelog".
Žali za tim što tog dana nije mogao više da učini, ali kaže i da je mnogo toga naučio iz tih seansi.
„Ponovo sam se bacio na plivanje i odlučio da počnem da se takmičim za Jamajku pošto sam shvatio kako život može da bude kratak i jednostavno nisam hteo da propustim priliku", kaže on.
- Beograd, Omsk i Moskva - kako vernici obeležavaju Bogojavljenje
- „Divlja planina" zove na do sada neviđen zimski uspon
Terapija mi je ukazala na sve što je potiskivao i nije se sve ticalo te večeri, već i seksualnosti.
„Duboko u sebi sam znao da me privlače momci, ali me je svo ono maltretiranje nateralo da u sebi potisnem takva osećanja".
„To je uništilo moje samopouzdanje, a u sportu kao što je plivanje, u kojem ne nosite mnogo opreme, brinuo sam se da će se ljudi ponašati drugačije ili da će biti rezervisaniji prema meni jer sam gej, tako da se nikada nisam ni bavio time".
Sve se to promenilo 2018, kada je, posle prilike da upozna travestita Kortni Ekt, pozvan da učestvuje u njenoj emisiji „Dvostruki život".
U njoj je grupa Britanaca koja je letovala u Barseloni - pred kamerama - trebalo da istražuje svoju seksualnost.
U premijernoj sezoni, Ganing je bio centralni lik nakon što je obelodanio da sa 24 godine nikada do sada nije bio na sastanku sa bilo kim - devojkom ili mladićem - u životu.
„Bilo je zaista neverovatno", kaže on, sa širokim osmehom na licu.
„Šou nije išao uživo, tako da nisam morao da brinem o reakcijama, već sam mogao da jednostavno uživam u tom iskustvu i da otkrijem da sam gej".
Kaže da mu nije bilo neugodno da to objavi.
„Kada je emisija bila emitovana, bio sam potpuno pripremljen na to i opušten.
„Bilo je dobro i to što nisam morao mnogo da objašnjavam ljudima, jer je u tom trenutku već ceo svet znao za to".
Godine 2006, Tajm magazin je Jamajku proglasio za „najhomofobičnije mesto na Zemlji".
Četrnaest godina kasnije, seksualni odnos između muškaraca se kažnjava zatvorom, dok istopolni brak i dalje nije legalan.
Zbog svega toga je i razumljivo kada Ganing priznaje da je bio „nervozan" zbog mogućih posledica pošto je odlučio da nastupa za državu u kojoj je rođen njegov otac.
„Na Jamajci postoji LGBT zajednica, ali nije posebno vidljiva i njeni pripadnici moraju da se kriju", kaže on.
„Ljudima iz mnogih karipskih zemalja je jako komplikovano da govore o seksualnosti".
Plivač kaže da je dobio „nekoliko negativnih komentara" i homofobične opaske od ljudi koji se ne slažu sa tim što on predstavlja Jamajku, ali insistira na tome da su reakcije bile „99,9% pozitivne".
„Mnogo ljudi me je podržalo na tom putu, a nadam se da u tom procesu i ja pomažem u oslobađanju svesti", kaže on sa puno entuzijazma.
„Samo se nadam da ćemo jednog dana biti u mogućnosti da govorimo otvoreno i da ćemo moći da budemo to što jesmo bez straha od osude ili reprekusija".
Od kada je debitovao za Jamajku na Svetskom prvenstvu 2017, Ganing je postavio nacionalne rekorde na 200 metara leptir, kao i na 200 i 400 metara slobodnim stilom.
Na Jamajci je dobio nagradu „Sportista godine u sportovima na vodi" 2018, ali plivač ima mnogo veće ambicije.
„Iako sam voleo da nastupam za Veliku Britaniju, došao sam do tačke kada sam shvatio da na planu inspiracije više mogu da postignem time što ću promeniti zemlju i to je ono što želim da postignem učestvovanjem na Olimpijadi", kaže on.
„Mnogo bi mi značilo da mogu da budem gej plivač sa Jamajke na najvećoj svetskoj pozornici".
Tvrdi da se mnogi ljudi brinu da li će uspeti zbog određenih stereotipa, ali jedna od stvari koje sam naučio je da ne postoji kalup po kojem se postaje najbolji".
„Nije bitno da li ste beli, crni, gej, lezbejka ili bilo šta drugo - ključno je da ljudi širom sveta vide da je sve moguće".
Pogledajte video o talentovanoj plivačici Ani Jovović
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
