Jači doručak i slabija večera mogu da pomognu u gubitku težine, jer ćete se osećati manje gladnim, kažu istraživači.
Naučnici su precizno kontrolisali obroke ljudi kako bi uporedili uticaj obilnog doručka ili velike večere na njihov apetit.
Tim naučnika sa univerziteta u Aberdinu otkrio je da su ljudi sagorevali iste kalorije, bez obzira na vreme kad su imali najveći obrok u danu.
Ustanovljeno je da je apetit bio primetno manji posle velikih doručaka, što bi olakšalo pridržavanju dijeti.
- Treba li da jedemo tri obroka dnevno
- Da li je crna čokolada stvarno zdrava
- Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
Istraživači su proveravali hrono ishranu i kako na nju utiče unutrašnji sat organizma.
Veče je loše vreme za jelo, jer telesni sat pomera naš metabolizam ka spavanju.
Više od dva meseca 30 dobrovoljaca je pripremalo obroke - imali su doručak, ručak i večeru.
Prvom obroku, odnosno doručku dodavali su 1.700 kalorija.
Mesec dana jeli su obilniji doručak, uz ručak i večeru s manjom količinom hrane.
Tokom drugog meseca, dobrovoljci su imali veći obrok tokom večeri, a manji u jutarnjim satima.
Rezultat, objavljen u časopisu Cell Metabolism pokazuje da vreme uzimanja velikog obroka ne utiče na to koliko je kalorija sagorelo, na brzinu metabolizma ljudi u mirovanju ili na težinu koju su izgubili.
Ključna razlika je bila u nivou apetita ili gladi, koji je bio manje izražen zbog obilnog doručka.
„Studije pokazuju da je za kontrolu apetita jači doručak bolji.
„Ako možete da započnete dan zdravim velikim obrokom, veća je verovatnoća da ćete održati nivo fizičke aktivnosti i zadržati kontrolu nad apetitom do kraja dana", kaže profesorska Aleksandra Džonstoun.
U doručak koji se konzumiran tokom studije ulazili su smutiji, jogurt, jaja, kobasice, pečurke - odnosno namirnice koje sadrže mnogo proteina i koje pomažu ljudima da se duže osećaju sitim.
Nije jasno zašto veći doručak smanjuje apetit.
Istraživači kažu da je komplikovanije imati pun stomak ujutru, a zatim spavati kada je prazan.
Postoje ideje o tome da moždani apetit i sistemi nagrađivanja budu „usklađeniji za prvi obrok u danu" jer prekidaju post tokom noći, kaže profesorka Džonstoun.
Međutim, rezultati su u suprotnosti sa navikama u ishrani većine ljudi.
„Ljudi pokušavaju da spavaju što više i nemaju vremena ujutru da se pripreme ili sednu i pojedu veći obrok, pa se podrazumeva da jedu više uveče", dodaje profesorka.
Naučnici sada istražuju šta se dešava kada radnici u smenama jedu usred noći i pokušavaju da utvrde da li ljudi treba da jedu u skladu sa hronotipom (odnosno kako treba da se hrane prema tome da li su jutarnja ili večernja osoba).
„Ako razmišljate o promeni ishrane, razmislite o trenutku kad ogladnite",
„Ako je to ujutru, onda bi obilan doručak mogao da pomogne. Ako volite da grickate tokom večeri, može vam pomoći i obilniji večernji obrok i manji obrok tokom dana", kaže doktor Duejn Melor, dijetetičar sa univerziteta Aston.
Pratite Džejmsa na Tviteru
Pogledajte video Međumirskoj gibanici
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
