Školske uniforme u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi sadrže visok nivo hemikalija koje se zadržavaju večno, pokazuje najnovija studija.
Hemijske supstance, poznate i kao PFAS, koriste se u izradi odeće kako bi tekstil bio otporniji na prljanje i vodu, ali uzroci su astme, gojaznosti i neplodnosti.
Uniforme koje su u potpunosti izrađene od pamuka imaju viši nivo štetnih materija nego one izrađene od sintetičkih materijala, tvrde istraživači.
Kod dece koja su izložena ovim hemikalijama, dugoročno je povećan rizik po zdravlje.
- Naučnici na tragu otkrića kako da se „zauvek unište štetne hemikalije"
- Ko kontroliše najotrovnije hemikalije
- Igračka plačka: Hemija, lutke i lopte - da li su deca u Srbiji bezbedna
Od pena za gašenje požara, pa do pakovanja za hranu i tekstil, PFAS hemikalije se koriste upravo zbog njihovih vodootpornih svojstava.
Međutim, istraživači su dugo bili zabrinuti zbog ovih hemikalija, poznatih kao per- i polifluoroalkil supstance - jer se ne razlažu u normalnim uslovima.
„Večne hemikalije" kojih ima na hiljade, nalaze se u zemljištu i vodi.
Mogu se naći i u ljudskom telu, ukoliko se progutaju.
Iako još nije utvrđena povezanost ovih materija i zdravstvenih problema, naučnici su zabrinuti zbog izloženosti ljudi, naročito dece i mladih čija je težina manja i razvoj osetljiv, pa mogu da imaju veće zdravstvene smetnje.
Nova studija istražuje izloženost hemikalijama tokom nošenja školskih uniformi.
Procenjeno je da oko 20 odsto učenika u SAD i Kanadi nosi školske uniforme, u držvanim i privatnim školama.
„Odeća koju smo istraživali je uobičajena uniforma - polo majica i kaki pantalone, ali su reklamirane kao otporne na mrlje", navodi Marta Venijer, glavna istraživačica u sudiji sa Univerziteta u Indijani.
„Zato smo takvu odeću i birali, ali smo utvrdili da sadrži PFAS."
Kako bi došli do zaključka da li postoje ove hemikalije u odeći, istraživači su merili nivo fluora u tekstilu.
Otkrili su da školske uniforme imaju više ovih supstanci od odeće koja je otporna na vremenske prilike.
Materijali koji su od 100 odsto pamuka sadržali su više PFAS nego oni sintetički.
Kao razlog za to, istraživači navode da sintetika ima veću otpornost na vodu i mrlje.
Ipak, znaju da je uzorak materijala u istraživanju mali, 72 komada odeće koji su otporni na vodu i mrlje.
Međutim, istraživači nisu sigurni na koji način i da li uopšte PFAS dospe u tela dece.
„Mi smo hemičari, ne toksikolozi, pa ne želimo da ulazimo u ekspertizu drugih", pojašnjava Venijer.
„Znamo da PFAS ima loš uticaj na zdravlje, pa je zabrinjavajuća pretpostavka da kod dece koja nose uniforme, ove materije dospevaju u organizam", rekla je ona.
Sve veća zabrinutost zbog PFAS materija dovela je do toga da su neke od hemikalija zabranjene u Velikoj Britaniji i EU.
U Velikoj Britaniji, dobrotvorna organizacija za zaštitu životne sredine Fidra vodila je kampanju za informisanje prodavaca o prisustvu PFAS-a u školskim uniformama.
„Oni koji su kupili uniforme sa ovim premazima, prali su ih i menjali isto koliko i ljudi koji nisu kupovali uniforme otporne na mrlje", rekla je Kler Kejvers, viši menadžer projekta u Fidri.
„Posle 10 do 20 pranja, premazi za otpornost su se skidali, tako da su gubili funkciju zbog koje su kupljeni."
Kao rezultat istraživanja, svi veliki trgovci na malo u Velikoj Britaniji sada prodaju školske uniforme sopstvenog brenda bez PFAS-a, dodala je Kejvers.
Kalifornija, država u SAD, ograničila je prodaju odeće sa PFAS do 2025, dok EU i Velika Britanija razmatraju zabranu.
Studija je objavljena u časopisu Environmental Science and Technology Letters.
Pratite Meta na Tviteru: @mattmcgrathbbc.
Pogledajte video: Od krpa do novih komada odeće
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog tema za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
