Ukoliko vas ukus kelja tera da napravite grimasu, niste jedini.
Naučnici su otkrili da se fetusi u materici smeškaju kada majke pojedu šargarepu i izgledaju kao da se mršte kada pojedu kelj.
Neonatalna istraživačka laboratorija na Univerzitetu Duram u Velikoj Britaniji kaže da je to prvi zabeleženi direktni dokaz da fetusi reaguju na različite ukuse u realnom vremenu.
Istraživači su proučavali više od 100 trudnica i njihovih nerođenih beba u Engleskoj.
Kapsule koje sadrže šargarepu u prahu dobilo je 35 žena, a 34 druge žene kelj u prahu.
Reakcije u realnom vremenu kroz 4D ultrazvuk
U časopisu Psihološka nauka istraživači su objavili da su 20 minuta nakon što su majke progutale kapsule, 4D ultrazvučni pregledi pokazali da većina fetusa izloženih kelju izgleda kao da pravi grimasu.
U međuvremenu, oni koji su osetili ukus šargarepe su se smeškali.
Prethodne studije su pokazale da naše sklonosti prema hrani mogu početi pre rođenja, jer amnionska tečnost koja okružuje fetus može imati različite ukuse, u zavisnosti od ishrane trudnice.
Ali ova nova studija Univerziteta Duram kaže da je to prva koja direktno posmatra reakciju nerođenih beba na različite ukuse.
Kada fetus počinje da oseća ukus nove hrane?
„Iz prethodnih istraživanja znamo da je ishrana koju fetusi dobijaju kroz ishranu majke zaista važna za kasniji zdrav razvoj. Ali ono što ne znamo je kada zapravo počinje", kaže Nađa Rajsland, koautorka studije i šefica laboratorije za istraživanje fetusa i novorođenčadi na Univerzitetu Duram.
„Nerođene bebe pokazuju sklonost ka šećeru već u 14. nedelji trudnoće", rekla je ona za BBC.
„Za naš eksperiment, dali smo nerođenim bebama kapsule u prahu u 32. i 36. nedelji gestacije, jer njihov izraz lica postaje sve složeniji."
„Želimo da nastavimo naše istraživanje i nastavimo da beležimo podatke o ovim bebama posle rođenja, i posmatramo da li reaguju na šargarepu i kelj kao u materici."
„Nadamo se da će se naviknuti na zeleno povrće posle rođenja i da će stoga biti spremni da ga jedu."
Šta nam ovaj eksperiment pokazuje o razvoju ukusa kod beba?
Rajsland kaže da to ukazuje da se ukus razvija veoma rano i da takođe zavisi od inkulturacije životne sredine hrane.
„Jednom kada fetus dobije tu ishranu od majke, posle rođenja će se naviknuti na tu hranu i nastaviće da je jede".
- Kako prosto masiranje stomačića može bebi da promeni život
- Mali vodič za roditelje u Srbiji: Kako do pomoći države kada dobijete dete
Gorki ukusi povezani sa otrovom
Ona takođe ističe još jedan razlog zbog kojeg fetusi mogu odbaciti gorke ukuse.
„Gorak ukus povezujemo sa opasnošću i reagujemo u skladu sa tim. Ali pošto svi gorki ukusi ne ukazuju na otrov, moramo da obrazujemo sebe i svoju decu da prevaziđemo ovu reakciju.
„Određene namirnice gorkog ukusa su zdrave i dobre za njih."
Međutim, ona dodaje da iako ultrazvučne slike sugerišu reakciju sličnu reakciji odrasle osobe koja okusi nešto gorko, još nije poznato da li nerođene bebe zaista doživljavaju emocije ili nesviđanje.
Grimase i osmesi koji se vide na ultrazvuku „možda su samo pokreti mišića koji reaguju na gorak ukus", kaže Rajsland.
Ona, međutim, dodaje da je poznato da fetusi prave grimase.
Šta misle drugi naučnici?
Doktor Danijel Robinson, vanredni profesor neonatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern Feinberg u SAD-u, nije uključen u istraživanje.
On je za NBC rekao da ljudi ne bi trebalo da tumače ultrazvučne slike kao prikaz da fetusi pokazuju sreću ili gađenje.
Doktorka Džuli Menela, iz Centra za hemijska čula Monel iz Filadelfije, takođe nije uključena u studiju, ali je stručnjakinja za ovu oblast.
Gardijan citira njenu izjavu da rad podupire prethodne nalaze, da potomci uče o ishrani majke kroz arome hrane u amnionskoj tečnosti.
Takođe citira profesorku Ketrin Forestel, sa koledža Vilijam i Meri u Virdžiniji, koja pozdravlja buduća istraživanja o tome kako fetus reaguje na ono što njegova majka jede.
Izbirljivost u ishrani
Bejza Ustun, koja je predvodila istraživanje, kaže: „Nekoliko studija sugeriše da bebe mogu okusiti i mirisati u materici. Ali su zasnovane na ishodima posle rođenja, dok je naša studija prva koja je uočila ove reakcije pre rođenja."
„Smatramo da bi ova ponovljena izloženost ukusima pre rođenja mogla da pomogne u uspostavljanju preferencija u ishrani posle rođenja, što bi moglo biti važno kada se razmišlja o razmeni poruka o zdravoj ishrani i potencijalu za izbegavanje 'izbirljivosti oko hrane'".
Dakle, u praksi, istraživanje bi moglo da pruži signale za nove mame i tate koji žele da se osiguraju da njihova deca ne biraju hranu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
