Nataša* nervozno kupuje žvake, maramice, pa probiotik u apoteci u Sarajevu.
Izabrala je apoteku na drugom kraju grada od onog u kojem živi.
Okreće se i tek kada je sigurna da u prostoriji nema nikoga osim nje i farmaceutkinje, pita za pilule za kontracepciju.
Apotekarka joj prvo traži recept od ginekologa, ali, iako ga Nataša ima, pilule joj ne pokriva zdravstveno osiguranje, te mora da ih plati.
U tom trenutku u apoteku ulazi stariji gospodin i Nataša istrčava, bez pilula.
„Trebalo mi je tri godine da dođem do te apoteke, a onda sam izjurila iz nje, kao bez duše", opisuje 22-godišnja Nataša kako je izgledala njena prva kupovina kontraceptivnih pilula.
- Pilula „za jutro posle": „Osećala sam se kao da me osuđuju"
- Lili Alen: „Masturbiranje žena u vezi nije pogrešno"
- Kontraceptivna pilula za muškarce – zašto i dalje čekamo
Nataša je seksualno aktivna od 17. godine, ali je kontracepciju počela da koristi sa 19.
Živela je u manjem gradu u Bosni i sve joj je, kaže, bilo problem.
„Prvo me je bilo stid da odem kod ginekologa, pa da pitam za pilule, onda da nađem novac da mogu svakog meseca da ih kupim i, na kraju, da se odvažim da stvarno odem u tu apoteku", kaže ona.
Natašina priča nije neobiča u Bosni i Hercegovini, gde svega 18 odsto ljudi koristi kontracepciju, podaci su Kontraceptivnog atlasa Evrope koji izdaje Evropski parlamentarni forum za seksualna i reproduktivna prava.
Forum su osnovali poslanici Evropskog parlamenta.
U Velikoj Britaniji je taj procenat 74, a u Srbiji 49 odsto.
Tako se BiH 2022. našla među tri najlošije rangirane zemlje Evrope po pitanju pristupa kontracepciji i planiranju porodice koje omogućava država, odmah iza Poljske i Rusije.
„BiH ne obezbeđuje kontracepciju za opštu populaciju, kao ni za mlade ljude ili ranjive grupe", kaže Marina Davidašvili, direktorka istraživačkog odeljenja Foruma.
Država ne omogućava, dodaje ona, „ni savetovanje, niti pruža tačne informacije ljudima o kontracepciji".
„Time utire put mitovima i nepouzdanim izvorima, poput onlajn blogova gde se ljudi informišu što dovodi do neželjenih trudnoća, a zatim i do pobačaja", dodaje Davidašvili.
Prema poslednjim dostupnim ali nepotpunim podacima, u BiH se svakog dana obavi 11 abortusa, što je oko 4.000 na godišnjem nivou, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta - Federaciju, u kojoj žive većinski Bošnjaci i Hrvati i Republiku Srpsku, koju naseljavaju najviše pripadnici srpske nacionalnosti.
Svaki entitet ima sopstvene zakone, pa je tako i regulativa o korišćenju kontracepcije različita.
U oba entiteta pilule ne mogu da se dobiju bez recepta i koštaju znatno više nego u drugim zemljama Evrope, dok u Federaciji troškove ni jedne vrste pilula ne pokriva državno zdravstveno osiguranje, a za hitnu kontracepciju neki i dalje traže recept.
Iz Ministarstva zdravlja Federacije BiH nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o razlozima zašto se kontracepcija ne dobija bez recepta i država ne pokriva troškove leka.
Drugi deo problema su „kulturološke patrijarhalne norme koje obeshrabruju žene da koriste kontracepciju", kaže Emina Osmanagić, direktorka nevladine organizacije Institut za populaciju i razvoj, za BBC.
„Snažan je i uticaj crkve", dodaje Osmanagić.
Religijske zajednice uglavnom ne odobravaju korišćenje kontracepcije van braka i za one koji nemaju decu.
Islamska zajednica u BiH odobrava kontraceptivne mere „samo kao poslednju opciju i to iz zdravstvenih razloga ili pauze u začeću, kako bi se posvetila veća pažnja drugoj mlađoj deci".
„Mislimo da je razgovor o kontracepcijama izlišan", kaže Mustafa Prljača iz Rijaseta, vrhovnog tela Islamske zajednice, za BBC.
„U trenutnim okolnostima u čitavoj regiji se suočavamo sa drastičnim padom nataliteta, mnogi mladi ljudi odlaze i počinju živeti negde drugde, izvan naših prostora", dodaje.
Sramotna i priča o pilulama
Sa Natašom se srećem u centru Sarajeva jednog vetrovitog septembarskog dana.
Nosi knjige jer ide na fakultet da uči za ispitni rok.
Stolovi u kafiću koji smo odabrali su zbijeni i ljudi okolo mogu lako da čuju naš razgovor.
Nataša zato predlaže da pronađemo mirnije mesto.
Ona je apsolventkinja na fakultetu u Sarajevu, ali je pre četiri godine bila tek, kaže, „devojčurak iz unutrašnjosti".
Prvi seksualni odnos je imala u trećem razredu srednje škole, sa tadašnjim dečkom.
„Bili smo tu zajedno nekoliko meseci i ja sam se odvažila da probam. Bilo je lepo", kaže ona.
Pre seksa, Nataša sa momkom nije razgovarala o kontracepciji jer ju je, kaže, bilo sramota da to i pominje.
„Posle nekoliko puta, pomenula sam kondom jer sam se uplašila da ću zatrudneti, a još sam bila klinka", dodaje.
Momak joj je, kaže, tada rekao da je izričito protiv kondoma „jer oni umanjuju muškarcu užitak i sprečavaju da doživi vrhunac", pa je Nataša počela da razmišlja kako na drugi način da spreči neželjenu trudnoću.
„Pazi kada na polne bolesti nisam ni pomislila", kaže ona, mašući rukama.
Nataša objašnjava da želi da ispriča njeno iskustvo da bi pomogla drugim devojkama, kao što su njoj prijateljice.
Znala je da postoje pilule za kontracepciju, ali u Federacije, delu BiH u kojem ona živi, nije mogla da dobije bez recepta.
Ona zato nije htela ni da razmišlja o odlasku ginekologu dok se nije preselila u Sarajevo.
„Mesto u kom sam rođena nije toliko malo, ali se svi znaju", objašnjava.
Da je otišla kod ginekologa i nekoga srela u ordinaciji, „svi bi znali da sam imala seks", dodaje.
Sigurna je da bi je ljudi osuđivali i ogovarali kako je promiskuitetna.
Plašila se da bi ove priče mogle da dođu i do njenih roditelja, sa kojima nikada nije pričala o seksu pre braka, ali je mogla da oseti da oni to ne odobravaju.
„Sa prijateljicama sam relativno otvoreno mogla da razgovaram i da im se poverim", priča Nataša.
„Ali sve oko seksualnog odnosa smo držale strogo u tajnosti, pa sam i momka molila da bukvalno nikome ne priča."
Polne bolesti koje (ne) postoje u Bosni
Nataša je posle dve godine, tokom kojih je imala nezaštićene odnose, otišla na prvi pregled u ginekološku ordinaciju.
Tada su joj, kaže, „ludom srećom rekli da je zdrava, da nema nikakvih polnih bolesti" i prepisali pilule za kontracepciju.
„Mnogo mi je lakše od kada koristim zaštitu i ne mislim o svim opasnostima", kaže Nataša.
U jednoj od ginekoloških ordinacija u Sarajevu radi i viša medicinska sestra Sejda Džino.
Ona je ceo radni vek provela u državnom Zavodu za zaštitu žena i materinstva kantona Sarajevo.
Zatim je ostvarila pravo na penziju, jer je, kaže, rano počela da radi, a 2006. godine je otvorila Savetovalište za mlade u centru Sarajeva, zajedno sa nevladinim Institutom za populaciju i razvoj.
Džino me uvodi u prostorije Savetovališta - u prvom delu je kancelarija, gde obično dolaze žene na razgovor, a u drugom ginekološka ordinacija.
„Vrlo je teško otići u državnu ustanovu kod ginekologa, čak i u Sarajevu, ako ste mlada žena", objašnjava Džino.
„Onda se tamo mešate sa starijima, ko zna ko vas može videti. Zato je uvek bilo malo mladih devojaka tamo."
Devojke mahom dolaze u ovo Savetovalište jer onda niko ne zna da idu ginekologu.
„Uvek mogu reći da su došle u nevladinu organizaciju da volontiraju, na primer", dodaje Džino.
Ginekološke preglede ovde besplatno mogu da obave devojke do 26 godina.
„Propustimo i malo starije, koje nam godinama dolaze, da ne bi išle privatno i plaćale", kaže Džino.
Azra Mehmedović, 21-godišnja studentkinja psihologije i disk-džokejka, više ni ne pamti koliko je prijatelja informisala o bezbednom seksu i uputila ginekologu.
Ova je nasmejana mlada žena iz Sarajeva želi da se bavi forenzičkom psihologijom, a interesuje je i učešće u radu organizacija za mlade.
Njeni vršnjaci, kaže, stupaju u seksualne odnose „jako rano, sa 14 ili 15 godina, ali ne znaju puno o zaštiti".
„Na Balkanu se nažalost ne priča o tome", kaže Azra.
„Ja volim da govorim o tim temama, jer mislim da mogu da budem živi primer kako nešto može drugačije da se uradi", dodaje.
Azri se često dešavalo da joj se prijateljica poveri da njen dečko ne želi da koristi kondom.
„Mnogo njih pristaje na to, pri tom misleći da polno prenosive bolesti postoje samo negde tamo daleko, u Americi ili negde slično", dodaje.
Azra je seksualno aktivna od 18. godine i kontracepciju je odmah počela da koristi.
Prvo je koristila kontraceptivne pilule, a onda je zbog specifičnog medicinskog stanja, prešla na kondome.
„Dosta sam znala o tome jer su mi roditelji vrlo otvoreni, mogla sam i sa ocem da pričam o svemu", kaže Azra.
„Mnogo mojih prijateljica dolazi iz tradicionalnih porodica i ne bi im palo na pamet da pokrenu ovu temu."
Nataša je sa roditeljima imala potpuno drugačiji odnos po ovom pitanju.
„Ja nisam smela ocu ni da kažem da mi kupi uloške kada dobijem menstruaciju, a kamoli da pomenem seks", kaže ona.
Nadala se da će majka biti otvorenija, ali je shvatila da ni sa njom ne može da razgovara još tokom detinjstva kada je čula „kako komentariše ponašanje devojaka koje su imale nekoliko veza pre braka".
Drugi problem - cena
Azra i Nataša dobile su preko potrebni recept za pilule za kontracepciju, ali su naišle na novu prepreku.
„Pilule su jako skupe, ali i kondomi i to je mnogo tužno", kaže Azra.
Kada student, dodaje, plati rentu i sve ostalo, mora da izdvoji šest maraka (tri evra) za kutiju kondoma ili 26 maraka (13 evra) za pilule.
Zato se kontracepcija „planski kupuje i planski troši", kaže Azra.
Nataša daje 24 maraka za pilule koje pije svakog meseca jer ovi lekovi u Federaciji nisu na listi esencijalnih, što znači da država ne pokriva troškove, čak iako žena ima recept državne ginekološke ustanove.
„Kada dobijem novac od roditelja za sve troškove, zakinem na hrani ili piću i smanjim izlaske, pa mogu da kupim pilule", kaže Nataša.
Da treba roditeljima da traži konkretno novac za kontracepciju „nikad je ne bi koristila".
- Estrogen u sivoj zoni - zašto se lekovi za podizanje nivoa hormona ne izdaju na recept
- Škotska ušla u istoriju: Usvojen zakon kojim higijenski ulošci i tamponi postaju besplatni
- Šta je HPV vakcina i ko može da je dobije
„Nijedan deo Federacije BiH ne pokriva troškove refundacije oralnih kontraceptiva", navodi se u Narandžastom izveštaju o stanju ljudskih prava žena u BiH, koji su izradile aktivistkinje za ženska prava.
Jedino u zapadnom kantonu 10 se nudi jedan lek za koji država plaća polovinu cene, dodaje se u izveštaju.
Na pitanje BBC-ja zašto žene u Federaciji nemaju pravo na besplatne pilule za kontracepciju iz Ministarstva zdravlja ovog entiteta nisu odgovorili.
Za razliku od Federacije, drugi entitet u BiH, Republika Srpska, ima na spisku jednu vrstu kontraceptivnih pilula čije korišćenje pokriva Fond zdravstvenog osiguranja.
„Ovaj lek je dostupan na recept osiguranicima na preporuku ginekologa", kažu iz Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske za BBC.
Azra misli da se ženama odlukom države da ne pokriva troškove za kontracepciju šalje i dodatna poruka.
„Kada bi barem jedna vrsta pilula bila besplatna, onda bismo i taj sram suzbili", kaže.
Tako bi se ženama „poslala poruka da država misli da je to okej", dodaje ona.
Dodatni problem imaju i žene koje uzimaju hormonsku terapiju zbog drugih zdravstvenih problema, a ne zbog sprečavanja začeća.
„Ni te žene nemaju pravo da lek dobiju besplatno", kaže Tijana Medvedec Hodžić iz Institut za populaciju i razvoj.
„Onda se ispostavi da nam je, na primer, kardiovaskularno zdravlje bitnije od reproduktivnog jer su lekovi za srce besplatni ako imate osiguranje", dodaje ona.
Na esencijalnoj listi lekova Svetske zdravstvene organizacije je 16 kontraceptivnih sredstava, među kojima su različite pilule za kontracepciju i hormonalnu terapiju, kondomi i dijafragme.
„Evropske zemlje, koje pružaju kvalitetne zdravstvene usluge ženama i omogućavaju sredstva za kontracepciju, savetovanje i informacije, osnažuju žene", objašnjava Marina Davidašvili iz Evropskog parlamentarnog foruma za seksualna i reproduktivna prava.
„Ukoliko ženama damo izbor da odlučuju o sopstvenom telu i plodnosti - postižemo jednakost među polovima", dodaje.
Državne odluke Bosne i Hercegovine Davidašvili naziva „oduzimanjem prava ženama na zdravlje".
Da li žene treba da dobijaju bolovanje tokom menstruacije:
Hitna kontracepcija i 'gubljenje obraza'
Nataša nikada nije koristila pilule za hitnu kontracepciju, koje se piju odmah posle nezaštićenog odnosa.
Ali ne zato što je mislila da nema potrebe, već zato što nikada ne bi smela u rodnom gradu da ih kupi, a ne bi imala ni novca.
Pilule za dan posle se u Federaciji prodaju samo na recept u državnim apotekama, navodi se u Atlasu kontracepcije iz 2020. godine i Narandžastom izveštaju o pravima žena u BiH, ali u Republici Srpskoj mogu da se kupe bez recepta.
Mnogi farmaceuti ipak prodaju pilule čak iako žena nema recept, jer su svesni da je bitno da se lek što pre popije.
U Institutu za populaciju i razvoj kažu da danas hitnu kontracepciju prodaju i u državnim i u privatnim apotekama u Federaciji bez recepta.
„Pilule za dan posle načelno nije moguće dobiti bez lekarskog nalaza", objašnjava nedoumicu Selma Badžić iz Centra za pravnu pomoć ženama u Zenici.
„Tu ponovno dolazi do izražaja senzibilnost radnika u apotekama", dodaje Badžić.
Veliku ulogu u kupovini i ove kontracepcije, kaže Badžić, igra „osećaj ekonomske nezavisnosti svih onih žena".
„Sistem deluje obeshrabrujuće za ženu, a društvo i okolina prikači joj etiketu - one koja je izgubila obraz", kaže Badžić.
„Zato se dešavaju situacije gde se žene odluče da ne kupe pilulu."
U BiH pilule za hitnu kontracepciju koštaju 60 konvertibilnih maraka (30 evra), što je i 20 odsto skuplje nego u Srbiji.
U Mađarskoj i Bugarskoj koštaju 22, a u Hrvatskoj 25 evra, podaci su Evropskog udruženja za hitnu kontracepciju.
Pilule za dan posle, osim Poljske, mogu da se kupe bez recepta u svim drugim zemljama Evrope, kaže Davidašvili.
„Svako odlaganje, dok se traži lekar ili ako je nedostupan, dovešće do prekasnog uzimanja leka i neželjene trudnoće, a zatim do abortusa", dodaje.
Brojni međunarodni dokumenti su „potvrdili potrebu da se osigura univerzalni pristup kontracepciji, informacijama i hitnoj kontracepciji bez recepta", kaže Davidašvili.
Svetska zdravstvena organizacija, dodaje ona, veoma je jasna - informacije i usluge o kontracepciji su fundamentalne za zdravlje i ljudska prava.
Evropski parlamentarci se, kaže Davidašvili, nadaju da će se „Bosna i Hercegovina pridržavati smernica evropskih institucija u bliskoj budućnosti".
Porodica i vera
Mladima u BiH je jako skupo da kupe hitnu kontracepciju pa se okreću drugim metodama, objašnjava Sejda Džino.
„Tako se ispostavilo da mnoge devojke izbegavaju da je piju, pa čekaju da vide hoće li zaista zatrudneti."
Ako se trudnoća i dogodi, objašnjava, „mnogima abortus služi kao kontracepcija".
„Kada smo tek otvorili ordinaciju, imali bismo do pet trudnih devojaka godišnje, a mnoge su bile i mlađe od 16 godina", kaže ona.
„Ove godine nije bilo nijednog abortusa. Prošle godine jedan."
U BiH se svakog dana obavi 11 abortusa, što je oko 4.000 na godišnjem nivou, prema nepotpunim podacima koje prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ukoliko se abortus ne radi iz medicinskih razloga, već odlukom pacijentkinje, troškove ne pokriva država, a oni se kreću od 117 do 180 konvertibilnih maraka (58 do 90 evra).
Azra kaže da se tokom epidemije korona virusa njenim vršnjakinjama dogodilo da ostanu u drugom stanju.
„To su sve bile neplanirane trudnoće", kaže ona.
„One su se završile ili abortusom ili odustajanjem od fakulteta i formiranjem porodice u teškim finansijskim uslovima."
Višestruki abortusi i polne bolesti mogu da utiču i na probleme sa sterilitetom.
Ne postoje zvanične statistike o parovima koji se bore sa sterilitetom u BiH, ali je za 30 godina za 20 odsto opao prosečan broj dece koje rodi žena u ovoj zemlji, podaci su Svetske banke.
„Veliki broj parova ima problem sa sterilitetom", kaže Tijana Medvedec Hodžić.
„Imamo problem i sa abortusima i nelečenim polnim bolestima", dodaje.
Tako se ispostavi, kaže ona, da su parovi prinuđeni da idu na skupe i mukotrpne procese veštačke oplodnje kada žele dete.
Neki mladi ne koriste zaštitu tokom seksualnog odnosa, dodaje Azra, i iz verskih ubeđenja.
Iako je seks pre braka protivan učenju sve tri dominantne vere u Bosni i Hercegovini - katoličkoj, pravoslavnoj i islamskoj, Azra često čuje da mladi i pre braka pominju veru kao razlog „zašto neće da stave kondom ili piju pilule".
Na pitanje o kontracepciji, nisu odgovorili iz Katoličke i Pravoslavne crkve u BiH.
Iz Rijaseta Islamske zajednice u BiH su u pisanom odgovoru rekli da „podržavaju rađanje i podstiču ga, uz vođenje računa o mogućnostima da se deci pruži ono što je neophodno za njihov zdrav razvoj i osposobljavanje za život".
Konačno u apoteci, ali šta dalje
Azra često kupuje kondome ili pilule za dan posle umesto vršnjakinja.
„Krivo mi je jer je priča o seksualnom zdravlju nešto lepo", kaže ona.
„Treba da nam bude ugođaj što upoznajemo sebe."
Veruje da stigma počinje u porodici, ali se nastavlja u školi.
„Dečaci izađu napolje kada devojčice pričaju o menstruaciji", dodaje Azra.
Nataša kaže da „želi da veruje" da će koristiti pilule dok ne bude želela decu.
„Da se vratim da živim u mestu rođenja, dolazila bih u Sarajevo da kupujem pilule", dodaje.
Kontracepcija predstavlja dugoročno planiranje porodice, kaže Tijana Medvedec Hodžić.
„Ako se ne pomogne mladim ljudima - ispadne da je posle skuplja pita nego tepsija."
Nataša i Azra dolaze iz različitih sredina i imale su potpuno drugačije iskustvo sa kontracepcijom i prihvatanjem okoline.
Danas su obe zadovoljne zaštitom koju koriste.
„Možda mladi ljudi ne mogu da promene roditelje i okolinu, ali mogu da se informišu", kaže Azra.
„Jer, ako znaju gde mogu da dobiju pomoć, njihov problem je rešen."
*Ime sagovornice je promenjeno zbog zaštite identiteta
Kako nastaje sterilitet:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
