Mobilni telefon je bio luksuz kakav mladi Rikardo Kvarežma sebi nije mogao da priušti.
Maja 2000. godine, on je bio u Izraelu sa portugalskom kadestkom reprezentacijom.
Nije se osećao dobro i očajnički je pokušavao da stupi kontakt sa majkom koja je bila u Lisabonu.
Ophrvan groznicom, samo jedna misao mu se vrtela u glavi - kako da se što pre vrati kući.
Umesto toga, Kvarežmu su nagovorili da ostane i bez obzira na stanje u kojem se nalazio, on je zaigrao u finalu prvenstva sveta za igrače ispod 16 godina.
Dao je oba gola u pobedi Portugalije nad Češkom od 2:1 posle produžetaka i podigao pobednički pehar.
Ta dva gola su mu zauvek promenila život.
- „Spasila sam jednog od najboljih fudbalskih golmana na svetu"
- Rivaldo - sanjao je tako malo, a postao fudbalsko božanstvo
- Zašto je kontroverzno Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru
Meč je sa tribina u Tel Avivu gledao rumunski menadžer Laslo Bolonji, koji će godinu dana kasnije preuzeti Sporting iz Lisabona.
Jedan od njegovih prvih poteza je bio da Kvarežmu uvede u seniorski tim.
Do kraja sezone 2001/02, Sporting je postao šampion, a Kvarežma je bio iznenađujuća zvezda prvenstva koje je utabalo njegov put ka svetloj budućnosti - prelazak u Barselonu, a potom i u Inter Milan i Čelzi na pozajmicu.
Tokom trijumfalnog pohoda na Evropskom prvenstvu 2016, imao je učinak na svakom meču.
Dao je pobednički gol protiv Hrvatske u osmini finala i pogodio iz penala protiv Poljske u četvrtfinalu.
Imao je 32 godine kada je Portugalu pomogao da osvoji prvu veliku titulu i to je predstavljalo vrhunac njegove karijere.
Van terena, njegov učinak je bio još veći.
Tog leta, po prvi put u karijeri, jednog igrača romskog porekla podržala je cela zemlja.
Mnogi su se tada upitali da li je to bila prekretnica.
„Da li fudbalski heroj može da zaustavi 500 godina rasizma?" čulo se na Renesensi, jednoj od najslušanijih portugalskih radio stanica.
I tako su Kvarežmu i njegove korene prihvatili navijači, pa je i nacionalni dnevnik Diario de Notisijas objavio članak u kojem je bilo napisano da je „naš Ciganin bolji od njihovog".
Mislilo se na napadača francuske reprezentacije Andrea-Pjera Žinjaka, još jednog fudbalera romskog porekla.
Ipak, posle turnira se raspoloženje ponovo promenilo.
„Naravno, bili smo ponosni što se član naše zajednice pokazao u najboljem svetlu, ali u isto vreme smo imali i pomešana osećanja koja nije lako objasniti", kaže Vitor Markeš, osnivač i trenutni potpredsednik Unije portugalskih Roma.
„Na žalost, naša zajednica je i dalje veoma diskriminisana u Portugaliji.
„Gledali smo kako cela zemlja ovacijama pozdravlja Rikarda i uzvikuje njegovo ime, ali već sledećeg trenutka isti ti ljudi bi nam se obraćali kao da smo svi mi kriminalci kada bi neko od naših sunarodnika uradio nešto loše".
„Drugim rečima, nismo svi mi talentovani kao Rikardo, ali ako samo jedan od nas počini neki zločin, istog trenutka smo svi mi deo istog koša i smatramo se grupom kriminalaca.
„Šokiram se svaki put kada čujem tako nešto".
„Portugalija sebe ne smatra rasističkom zemljom, ali očigledne su situacije u kojima je jasno da rasizam i dalje opstaje u našoj zemlji".
I sam Kvarežma je morao da se izbori sa tim.
„Nikada nisam pušio, nisam pio, nikada nisam eksperimentisao sa drogama, niti sam to poželeo.
„Ali svejedno, ja sam Rom, i imam reputaciju da sam svašta u fudbalu", rekao je on u intervjuu za SIC, juna 2016.
- Karim Benzema: Od koncerta zvižduka do najboljeg napadača na svetu
- Zajde Badža, decenijama skriveno svetilište niških Roma
- Šta je bila „Mentalna soba“ italijanskog fudbalskog kluba Milan i kako je doprinela slavi
Romi su etnička manjina koja se najduže zadržala u Portugaliji, pa ipak, na neki način, oni se u sopstvenoj zemlji osećaju kao stranci.
U istraživanju koje je 2016. sprovela Agencija za osnovna prava Evropske Unije, kaže se da je 71 odsto pripadnika zajednice iskusilo diskriminaciju u prethodnih pet godina i to je najviši procenat u devet zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
Predsednik Marselo Rebelo de Sousa je 2018. priznao da je protugalska strategija integracije Roma propala.
Romofobija ostaje ukorenjena duboko u društvu, a nedavno je postala i izvor političkih poena među sve popularnijom krajnjom desnicom.
„Imamo lične karte, ali sve češće čujemo kako nam ljudi govore: 'Vratite se u vašu zemlju'.
„To mora da je neka romka zemlja, jer ja ne znam gde se ona nalazi", rekao je romski aktivista Pimenio Fereira portugalskom javnom servisu RTP-u.
Osećaj da nisu poželjni je deo svakodnevnice za portugalske Rome.
Istraživanje koje je sprovela Fondacija Gulbenkijan 2021, otkrilo je da mnogi Rome ne smatraju za poželjne komšije i da ih porede sa alkoholičarima i narkomanima.
„Nije neuobičajeno da pojedine prodavnice, restorani, pa čak i apoteke posežu za rasizmom u cilju odbijanja da usluže Rome.
„Oni na ulaze njihovih radnji stavljaju keramičke žabe jer je ova životinja simbol za nesreću i zlo, naročito kod starijih Roma.
Jedan od najvećih supermarketa u Portugaliji, Minipreko, morao je da zbog ovoga uputi i javno izvinjenje 2019.
„Mi živimo u ubeđenju da smo tolerantna nacija, ali to je veoma opasan koncept", kaže Markeš.
„Trebalo bi da prihvatimo druge kulture, a ne da ih tolerišemo. Ukoliko ne promenimo ovakav mentalitet, nikada nećemo biti jednaki".
„Imali smo revoluciju (25. april) kojom je okončana 50-godišnja diktatura i došli do slobode za Portugaliju 1974, ali iako je većina građana od toga imala korist, mi smo ostali zaboravljeni".
„Onog dana kada budemo dobili iste uslove za obrazovanje i zaposlenje kao i svi drugi, moći ćemo da kažemo da smo Portugalci kao i svi ostali Portugalci, ali taj dan još nije svanuo".
Prema izveštaju Evropskog komiteta za društvena prava Saveta Evrope, prošle godine je zaključeno da Portugalija nastavlja da krši pravo o dostojnom stanovanju Roma koji imaju prebivalište u zemlji.
Najslikovitiji primer za ovo bez sumnje dolazi iz sela Tore de Monkorvo sa severa zemlje, gde su čitave porodice uklonjene iz svojih šatora 2007. i smeštene u napušteni zatvorski kompleks, prvobitno na svega šest meseci.
Na stalno rešenje su čekali više od 10 godina.
Deca su morala da odrastaju u zatvorskim ćelijama.
- Johan Krojf i magija totalnog fudbala
- Tango Argentino: Neverovatni život El Pibea - dečaka kojem je jedno srce bilo malo
- Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
Prema izveštaju Visokog komesarijata za migracije, 2017. je bilo 37.000 portugalskih Roma, ali ovaj broj je pod znakom pitanja jer mnogi smatraju da ih zapravo ima tri puta više.
Poslednjih godina, oni su pod konstantnim napadima Andrea Venture, vođe desničarske i populističke partije Ćega (Dosta) koja danas predstavlja treću političku snagu u portugalskoj skupštini, nako osvojenih 12 mandata tokom januarskih parlamentarnih izbora.
Nekadašnji televizijski stručnjak za fudbalska pitanja, Ventura optužuje Rome da zloupotrebljavaju socijalne beneficije, pa je čak i predložio njihovo ukidanje početkom pandemije i kovid krize, jer „oni retko poštuju pravila".
Javno mu se suprotstavio Kvarežma koji je rekao da njegov „rasistički populizam suprotstavlja ljude u ime ambicije za vlašću, iako je istorija već pokazala da je takva politika pogubna za čovečanstvo".
Na Fejsbuku je dodao:
„Učestvovao sam u nekoliko kampanja koje su bile usmerene protiv rasizma, ne zato što one izgledaju dobro, već zato što verujem da smo svi isti i da svi zaslužujemo ista prava u svojim životima".
„Otvorite oči, populisti uvek kažu da je jednostavno dati gol, ali u stvarnosti za svaki gol je potrebno mnogo taktike i tehnike".
Kvarežma, koji danas ima 38 godina, nema klub još od kada je ovog leta otišao iz Vitorije iz Gimareša.
Ali i dalje je popularna fudbalska ikona, a svu moć i dalje koristi ne bi li pružio podršku romskoj zajednici.
Nedavno je podržao prvi ženski fudbalski tim u zemlji sastavljen od romskih devojčica i proslavio uspeh Nininja Vaz Mala, pevača koji je nastupima uzburkao strasti.
„Prošle noći Romi su napunili Kolisej (najveća koncertna dvorana u Portugaliji)! Ponosan sam na dostignuća koja Romi prave u našem društvu.
„Samo napornim radom možemo da pobedimo netrpeljivost", napisao je on na Instagramu.
On insistira na tome da je dobio dosta ponuda za nastavak karijere i da još uvek nije spreman da ode u penziju.
Kvarežma i njegov uticajan glas ostaju i dalje aktivni u portugalskom fudbalu i u narednom periodu.
Kvarežma planira da pošto okači kopačke o klin i dalje ostane u fudbalu kao trener.
A i borba romskog naroda u Portugaliji je još uvek daleko od kraja.
„Za sav progon koji smo doživeli i za pustošenje naše kulture, životnog stila i našeg identiteta pre revolucije iz 1974, zaslužujemo izvinjenje", kaže Markeš.
„Policija nas je konstantno proganjala i stalno smo morali da idemo negde drugde, jer ni na jednom mestu nismo mogli da ostanemo duže od 24 časa.
„Bili smo zajednica koju su najviše napadali u celoj zemlji".
„Druge zemlje su se izvinile Romima, ali Portugalija nije. Mogu samo da se nadam da će jednog dana neko da se pozabavi stvarima kroz koje smo morali da prolazimo i kroz koje prolazimo i dan danas".
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
