U drugom od dva profila vodećih kandidata u trci za novog brazilskog predsednika, Kejti Votson se pita da li je Luiz Inasio Lula da Silva ista ona osoba koja je naprečac osvojila svet pre 20 godina.
Nije slučajnost što je Lula odabrao baš Amazoniju kao jednu od ključnih destinacija za predizbornu turneju.
Glavni rival ovog sedamdesetšestogodišnjaka na predsedničkim izborima koji će se održati 2. oktobra, ultradesničarski predsednik Žair Bolsonaro, optužen je za uništavanje prašuma.
Lula zna da su se klimatska pitanja popela na sam vrh političkog dnevnog reda, a u Manausu, najvećem gradu u Amazoniji, on je novinarima rekao da je „planeti potrebna posebna pažnja svih nas".
„Moramo da čuvamo naše šume, našu faunu, našu vodu, ali iznad svega, moramo da čuvamo naše ljude, zato što se pate, treba im naša pomoć i moraju da žive dostojanstveno", rekao je on.
„Mi možemo da povratimo ovu zemlju, moguće je da još jednom hodamo visoko uzdignutih glava."
- Predsednik Brazila suočen sa teškim optužbama zbog pandemije kovida
- Zašto u policijskim akcijama u Brazilu stradaju deca
- Bolsonaro uzvraća udarac kompanijama u čijem vlasništvu su društvene mreže
Lula je odabrao Muzej Amazonije da se u njemu susretne sa domorodačkim liderima i sa njima razgovara o budućnosti šuma.
„Niko ne želi da pretvori Amazoniju u nedodirljivu svetski rezervat", poručio je on publici.
„Mi samo želimo da imamo koristi od vlastitog bogatstva, vlastitog biodiverziteta."
Prošlo je 20 godina otkako je Lula prvi put postao predsednik.
Ovaj bivši metalski radnik i vođa sindikata postao je poznato lice tokom štrajkova sedamdesetih, kad su radnici tražili veće nadnice, pružajući otpor brazilskim vojnim liderima.
Na vlast je došao obećavajući promenu.
Uz pomoć visokih cena robe, potrošio je neočekivane viškove na oblasti kao što su visoko obrazovanje i socijalni programi koji su doprineli izvlačenju miliona Brazilaca iz siromaštva.
Bivši američki predsednik Barak Obama opisao ga je kao „najpopularnijeg političara na Zemlji".
- „Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19
- Brazilski predsednik dobio antikovid vakcinu i postao krokodil - na karnevalu
Lula je napustio dužnost posle osam godina na vlasti sa podrškom javnosti od više od 80 odsto.
Voleli ga ili mrzeli, bio je političar koji nije ličio ni na jednog drugog.
Ali, poslednjih godina, ta zaostavština ukaljana je kad su njegova stranka - i Lula lično - bili pogođeni korupcionaškim aferama.
On je 2017. osuđen na devet godina zatvora.
Njegova presuda poništena je četiri godine kasnije, ali njegovi problemi sa zakonom znače da se više ne doživljava isključivo kao „spasitelj" Brazila.
Umesto toga, milioni Brazilaca sada ga vide kao korumpiranog političara koji nije odgovarajući za tu funkciju.
Imajući u vidu takvu podelu među glasačima, pitala sam ga kako misli da može da ubedi glasačko telo da je on pravi čovek da predvodi Brazil.
„Smrti poput onih Doma Filipsa i Bruna Pereire više se ne smeju ponoviti", rekao je on, izbegavši odgovor pozivanjem na ubistva britanskog novinara i stručnjaka za domorodačke narode u Amazoniji iz juna.
„Brazil mora da se transformiše u civilizovanu zemlju, ne sme da postane žrtva nehumanih ljudi", dodao je on.
„Ubeđen sam da moramo da promenimo Brazil - a menjanje Brazila znači imati vladu koja preuzima odgovornost za iskrenu brigu o ljudima."
Nedaleko od centra Manausa, gde je Lula govorio, dvadesetčetvorogodišnja majka troje dece Karol Arauho živi u malom naselju palafita - kuća koje se nalaze na gredama iznad rečice.
Kišna sezona se bliži kraju, a zemlja ispod kuća ovde u naselju Sao Horhe više liči na močvaru nego na reku.
Smeće je svuda: razbijene flaše, stare kutije i cipele.
Na sparnoj vrelini Manausa, smrad je nesnosan.
Zvanične brojke procenjuju da u Brazilu u siromaštvu sada živi 63 miliona ljudi, a Kerol, koja je rođena u Sao Horheu, jedna je od njih.
Ona ne zna ni za šta drugo sem za nedaće, ali zna kome će dati glas.
„Glasaću za Lulu zato što je pod njim sve bilo lakše", kaže ona.
„Ali ja ne znam da li će se, ako se on vrati, stvari popraviti."
To je, međutim, rizik koji je spremna da preuzme.
Uz rast cena hrane i energenata, ona ne može da sastavi kraj s krajem.
„Pokušavam da nađem posao kad god se ukaže prilika, ali je jako teško. Moram da se trudim da mi to uspe kako bih prehranila decu."
Ona kaže da se sve svodi na svest o tome ko će stvarno pomoći njoj i onima poput nje, zato što „u vreme izbora, svi političari samo obećavaju".
Lula lakše može da računa na stariju generaciju, koja se seća dobrih vremena, ali on je svestan da će po prvi put morati da pridobije i mlađu generaciju.
„To je znak nesposobnosti brazilske elite da se obnovi", kaže Oliver Stunkel, profesor međunarodnih odnosa u Fondaciji Getulio Vargas u Sao Paulu.
„Lula se kandiduje za predsednika otkako je Brazil postao demokratija krajem osamdesetih i u tom smislu on je i te kako ključna ličnost tranzicije Brazila iz autokratije u demokratiju.
„Ali on ima problema da pokaže put u budućnost, on je u izvesnom smislu relikvija."
Ali iako je to isti onaj Lula, on se neće naći na čelu istog onog Brazila.
Ekonomska kriza i izraženija politička polarizacija čine da se zemlja umnogome razlikuje od one koju je nasledio prvi put.
Za njegovu sledbenicu Bet Fereiru, to uopšte nije važno.
„Luda sam za Lulom - on je Brazilu preko potreban zato što propadamo", kaže ona.
„Kad je započinjao 2003, Brazil je bio u istoj situaciji, bio je razoren. I mi mislimo da on to može da ponovi - naša nada nikad ne umire."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video: