Pobeda ume da izgleda kao pustoš.
Tako je makar u Limanu, u istočnoj Ukrajini, koji su početkom oktobra oslobodili od ruskih snaga.
Duž napuštenih ulica zatrpanih ruševinama nižu se spaljene ili daskama zakrpljene građevine.
Limene potplate koje vise s razrušenih krovova kloparaju na vetru.
Vrlo malo civila izlazi napolje.
Prebrojali smo skoro jednak broj pasa i ljudi iako je pre rata broj stanovnika ovde bio 20.000.
- Ostavljeni tenkovi, nema struje, ni vode: Kako izgleda Izjum posle povlačenja ruske vojske
- „Zidovi puni bola“: Ruske ćelije za mučenje u Ukrajini
- Nastavnici u oslobođenim ukrajinskim oblastima: „Mučili su nas jer smo odbili da držimo časove na ruskom“
Šačica civila koje smo sreli deluju ošamućeno posle višemesečnog granatiranja i nesigurno u to da li je njihova patnja okončana.
Jedini nalet znakova života bio je konvoj ukrajinskih trupa koje su se vozile visoko na oklopnim ličnim transporterima, mašući i kličući, dok su izlazile iz grada, putem oivičenim borovom šumom.
Protutnjale su pored dokaza ljudske cene ruskog poraza.
Tela pet mrtvih ruskih vojnika ležala su blizu jedno drugog, sada naduvena i izobličena od smrti.
Bili su nečiji muževi ili nečiji sinovi.
Bili su u punoj uniformi, čizme su im još bile na nogama, kao da bi nekako mogli da se vrate u borbu.
Izgledalo je kao da su pokošeni zajedno dok su pokušavali da beže.
U blizini smo videli hrpu odbačenih ruskih uniformi, vreća za spavanje i paketa sledovanja suve hrane.
Tu se nalazio i vojni ranac sa imenom ispisanim na njemu.
Ne znamo šta se desilo sa njegovim vlasnikom.
Dva mlada dobrovoljca iz ukrajinske humanitarne grupe radili su pažljivo i u tišini, označavajući tela brojkama i tražeći bilo šta što bi moglo da ih identifikuje.
Klečali su svega nekoliko metara od mina razbacanih uz put, čija ih je tamnozelena boja kamuflirala u travi i lišću.
One predstavljaju stalnu pretnju neprijatelja koji je nateran u beg ili, kako je to izjavio ruski ministar odbrane, „u povlačenje na povoljnije položaje".
Ta izjava ima poznati prizvuk posle domino efekta ruskih poraza prošlog meseca u Harkovskoj oblasti na severoistoku.
Kasnije su dobrovoljci prebacili posmrtne ostatke u crne vreće za leševe i odvezli ih - neki od ruskih palih boraca konačno su napustili bojište.
Nova ukrajinska zastava vijorila se na zarobljenom ruskom tenku T72, parkiranom kraj puta.
„Pobedićemo", rekao je nasmejani ukrajinski vojnik koji je popeo na kupolu.
„Osećam se veoma dobro, osećam se sjajno."
Ono što se desilo ovde ne predstavlja samo poraz za predsednika Vladimira Putina.
To je potpuno poniženje.
Još koliko u prošli petak, on je objavio da je anektirao četiri ukrajinske oblasti, među kojima i Donjecka, u kojoj se nalazi Liman.
Rekao je i da će one sada biti „ruske zauvek".
Samo dan kasnije, ukrajinske snage bile su u Limanu, a njegove trupe bežale su spasavajući živote.
Ukrajina tvrdi da je u Limanu bilo opkoljeno čak 5.000 ruskih vojnika, pre nego što je pao grad.
Ne znamo koliko ih je ubijeno ili zarobljeno.
Ministarstvo odbrane u Kijevu saopštilo je u tvitu da su skoro sve ruske trupe raspoređene u Limanu „preraspoređene u vreće za leševe ili zarobljeništvo".
Ovaj strateški grad predstavlja prolaz do susedne Luganske oblasti, koja se gotovo u celosti nalazi u ruskim rukama.
Ukrajina se nada da će sada moći da napreduje dalje, koristeći ovu pobedu kao odskočnu dasku.
- Da li je rat u Ukrajini na prekretnici
- Rusko povlačenje sa severoistoka Ukrajine razotkriva slabosti u ljudstvu i opremi
- Putin: Kontraofanziva Ukrajine ne menja naše planove
- Šta ruska aneksija znači za ukrajinske oblasti
Lena i njen desetogodišnji Radion nadaju se miru i tekućoj vodi.
Sreli smo majku i sina dok su išli do bunara da napune petolitarski kanister.
„Mislim da će sada biti mir", kaže Lena, koja nosi crnu kapu i nekoliko slojeva vunenih džempera.
„I treba da bude mir. Svi su dovoljno propatili. Najteže je bilo preživeti granatiranje. Molili smo se dok smo se krili u podrumu. Situacija je i dalje napeta, ali sam generalno gledano srećna."
Iako nije mogao da ide u školu, Radio je učio lekcije iz rata.
Njegovo lice je natmureno ispod tamnoplave kape.
„Bilo je malo strašno u Limanu", kaže nam on, „zato što je bilo mnogo bombardovanja. Rat je veoma loš jer ljudi umiru. U mom srcu sada vlada veći mir."
Drugi ovde i dalje izgledaju izgubljeno posle traume koju su preživeli, kao šezdesetšestogodišnja Nadija.
Ona je bila sama na ulicama, hodajući polako, kao da ne može da prepozna okruženje.
„Nadam se najboljem", rekla je, „i da se Rusi neće vratiti. Bilo je veoma loše. Obe strane su pucale. Ništa nismo razumeli.
„Kad bi nastupilo zatišje, izlazili bismo da kuvamo. Potom bi kretalo sve ispočetka. Svi smo sada malo ludi."
A ona je imala i pitanje za nas.
„Zašto me bombarduju?", želela je da zna.
„Nisam uradila ništa loše. Nisam ubila. Nisam ukrala. Ne razumem zašto. Možda vi možete da mi kažete.
„Živeli smo dobro, sve je bilo u redu, radili smo. I u jednom trenutku, sve je preokrenuto naglavačke."
Na ulicama grada su proruski slogani prekrečeni na zidovima, kioscima i autobuskim stajalištima.
„SSSR" je prekrečeno na izlogu zatvorene radnje.
Koliko god predsednik Putin želeo da vaskrsne Sovjetski Savez iz svoje mladosti, ruševine Limana svedočanstvo su njegovog neuspeha u tome.
Ukrajina sada ima zamajac i zna da mora da se kreće brzo, koliko joj to snabdevanje zapadnim oružjem dozvoljava.
Ratne staze će se otežati čim stigne zimsko vreme.
Prozor za povraćaj više teritorija ove zime mogao bi da se zatvori već za nekoliko nedelja.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
