Ona je bolest prljavih ruku: nije česta, ali je uporna.
Zarazna žutica pojavila se u primorskim mestima Crne Gore, gde je početkom oktobra registrovano oko 30 slučajeva zaraženih virusom hepatitisa A.
„Hepatitis A je zapaljenje jetre uzrokovano istoimenim virusom", navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
Žutica se najčešće prenosi preko prljavih ruku, zbog čega je higijena posebno važna u restoranima i mestima gde se služi hrana.
Bolest se brzo širi u porodicama, među decom u vrtićima i školama, kao i domovima za decu i stare.
Zarazna žutica smatra se relativno lakom zaraznom bolešću koju retko prate komplikacije.
Inkubacioni period najčešće traje 30 dana, dok je inficirana osoba „maksimalno zarazna tokom druge polovine" tog perioda.
- Hepatitis kod dece: Kakva je to bolest i kakva je situacija u Srbiji i u svetu
- Nobelova nagrada za otkriće virusa hepatitis C
- Lekari zabrinuti - neobjašnjivi slučajevi hepatitisa kod dece u Evropi i Americi
Prema pisanju crnogorskih medija prvi, sporadični slučajevi prijavljeni su još u julu, a do oktobra broj zaraženih je značajno porastao.
Pozivajući se na tvrdnje Instituta za javno zdravlje Crne Gore (IJZ), podgoričke Vijesti navode da je 18 inficiranih iz Herceg Novog, četvoro iz Kotora, po dvoje iz Budve i Nikšića i jedna osoba iz Podgorice.
Nadležni su zbog većeg broja slučajeva u septembru proglasile epidemiju, najpre u Herceg Novom, pa u Kotoru.
Koji su simptomi hepatitisa A?
Bolest obično počinje iznenada povišenom temperaturom, glavoboljom i slabošću, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut".
Sledi gubitak apetita i mučnina, a posle nekoliko se javlja i žutica - prebojenost kože i beonjače, koja ukazuje na prisustvo pojedinih bolesti.
Infektološkinja Eleonora Gvozdenović kaže postoje tri vrste žutice.
„Ona koja nastaje tako što dolazi do razaranja crvenih krvnih zrnaca - takozvana hemolitična anemija, a može da dođe i zbog prekida u oticanju žuči što nastaje kada se ili iznutra, ili spolja, pritisne kanal kojom otiče žuč, pa odlazi u cirkulaciju i prebojava sluzokožu, kožu i beonjače", objašnjava doktorka Gvozdenović za BBC na srpskom.
Trećoj kategoriji pripadaju infektivne žutice - hepatitis A, B, C, D i E.
„Najveći broj onih koji su zaraženi tim virusom nemaju nikakve tegobe i ne znaju da su imali infekciju", dodaje doktorka Gvozdenović.
Posledice i lečenje
Infektološkinja Gvozdenović kaže da hepatitis A ne ostavlja nikakve posledice.
Ipak, vrlo retko može doći i do smrtnog ishoda.
Kako?
„Isto kao i korona, ako je reakcija organizma na prisustvo virusa takva da izazove burna dešavanja u organizmu, što ne možemo znati unapred, onda može da dođe do smrtnog ishoda i to u izuzetnim slučajevima, ali može", objašnjava doktorka.
Prema podacima Instituta „Batut" u Beogradu, smrtnost je manja od jedne preminule osobe na 1000 obolelih, posebno u kategorijama dece mlađe od pet godina i osoba starijih od 50 godina.
Lečenje se odvija tako što se pacijentu „daju tečnosti i vitamini", a vodi se računa i o „parametrima", pa kada se jave, terapiji se dodaju i „određeni lekovi".
„Pomaže se organizmu da prođe kroz tu fazu, ako je potrebno, a ako nije, pusti se da prođe samo od sebe", dodaje Gvozdenović.
Imunitet stečen posle preležane bolesti je trajan, verovatno doživotan.
Dostupna je bezbedna i efikasna vakcina kojom se sprečava zaražavanje hepatitisom A.
Hepatitis A se pojavljuje u svim delovima sveta, ali je bolest naročito rasprostranjena u siromašnijim zemljama, gde ima karakter dečije zaraze - Afrika, srednji Istok, Azija, centralna i južna Amerika.
Šta se dešava u Crnoj Gori?
Epidemija hepatitisa A, prema navodima IJZ koje su prenele podgoričke Vijesti, počela je u Herceg Novom 1. septembra, dok je u Kotoru otkrivena 8. septembra.
U Herceg Novom je do sredine septembra devetoro obolelih, od 15 registrovanih u tom trenutku, zadržano na bolničkom lečenju, dodaje se.
Direktor opšte bolnice u Kotoru Davor Kumburović rekao je za crnogorski portal Dan da se u toj ustanovi trenutno leči „šest pacijenata sa simptomima žutice", od kojih je kod četvoro potvrđeno prisustvo virusa hepatitis A.
Pacijenti su, dodao je lekar, u dobrom stanju.
Njegova koleginica iz Herceg Novog, epidemiološkinja Slađana Zgradić za isti portal je navela da iako je tokom septembra zvanično proglašena epidemija hepatitisa A, „još uvek nije utvrđen uzrok, niti se može reći da je epidemija obuzdana".
„Ovoliki broj slučajeva u kratkom vremenu govori o jednom zajedničkom izvoru, koji je možda bio voda, možda hrana.
„Nažalost, ne možemo potvrditi šta je uzrok zaraze", kazala je doktorka.
Zaraženi su uglavnom starije osobe, dok se, dodala je, prethodni slučajevi oporavljaju i vraćaju na radna mesta.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
