Populacije divljih životinja opale su u proseku 69 odsto u poslednje 52 godine, prema novom izveštaju Svetskog fonda za divlje životinje (World Wildlife Fund).
Ribe, vodozemci, ptice, gmizavci i sisari su teško pogođeni, navodi se u izveštaju i dodaje da je najgora situacija u Latinskoj Americi i Karibima.
Izveštaj naglašava da je stanje prirode ozbiljno narušeno i upozorava vlade, korporacije i sve ljude da hitno uvedu promene kojima će se zaustaviti uništavanje biodiverziteta.
Do sada najveća baza podataka, koja obuhvata skoro 32.000 populacija 5.230 vrsta, Indeks o životu na planeti, pokazuje da je posebno oštar pad zabeležen među populacijama posmatranih kičmenjaka u tropskim krajevima.
- Koje su ugrožene i ranjive životinjske vrste u Srbiji i kako ih zaštititi
- Ubijamo ih: Strašne fotografije ptica širom sveta koje žive u ljudskom otpadu
- „Najveća morska katastrofa u istoriji Šri Lanke": Koja je trajna šteta za prirodu
- Zašto je teško vratiti izumrle životinjske vrste u život
Izveštaj pokazuje da je posmatrana veličina populacije divljih životinja u Latinskoj Americi i na Karibima opala u proseku za 94 odsto od 1970, praćena padom od 66 odsto u Africi i 55 odsto u azijsko-pacifičkom regionu.
Veliki gubici u biodiverzitetu dogodili su se u Evropi i Severnoj Americi pre 1970, ističu autori, napominjući da je Evropa jedan od regiona koji ima najniže rezultate u pogledu netaknutosti biodiverziteta.
Glavni uzroci opadanja broja divljih životinja su gubitak staništa, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa (kroz aktivnosti kao što su rudarstvo, seča šuma ili ribolov), invazivne vrste, zagađenje, klimatske promene i bolesti.
Od 5.230 vrsta koje su praćene, populacije u slatkovodnim ekosistemima su zabeležile najveći pad - u proseku 83 odsto.
„To uključuje ribe, vodozemce i ptice", rekla je Luiz Mekrej, naučna saradnica u Zoološkom društvu iz Londona, koje je pripremilo izveštaj Indeks žive planete.
„Dok u slučaju populacija gmizavaca i sisara, oko polovine se smanjilo, a druga polovina se povećala", kaže ona za BBC.
Jedan od upečatljivih primera smanjenja populacije slatkovodnih vrsta je amazonski ružičasti rečni delfin.
„Opao je za 65 odsto između 1994. i 2016. u rezervatu za održivi razvoj Mamiraua u brazilskoj državi Amazonas", navodi se u izveštaju.
Ovo nije prvi put da naučnici upozoravaju na ozbiljan gubitak biodiverziteta.
Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema saopštila je 2019. da je milion životinjskih i biljnih vrsta ugroženo izumiranjem, mnogima u roku od decenija.
Ovi gubici sve više ugrožavaju održivost Zemlje kao žive planete, kažu naučnici.
Zdravi prirodni ekosistemi kao što su šume ili okeani ne samo da apsorbuju gas ugljen-dioksida koji zagreva planetu, već takođe mogu pomoći u smanjenju štete od uticaja klimatskih promena, kao što su poplave, uragani i suše.
„Suočeni smo s dve vanredne situacije izazvane ljudskim delovanjem - klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, koje ugrožavaju dobrobit sadašnjih i budućih generacija.
„Ovaj izveštaj iznosi šokantne brojke", kaže Marko Lambertini, generalni direktor VVF Internešenel.
Naglašava da odgovor na gubitak prirode, odnosno da se osigura zdrava budućnost za ljude i prirodu, mora biti promena sistema.
„Iako se u Evropi i Srednjoj Aziji beleži najmanja stopa opadanja - 18 odsto - potrebno je naglasiti da su mnoge vrste u trenutku kada su započela merenja već bile pretrpele velike gubitke.
„Prema najnovijim podacima za Evropu, populacije ptica i sisara beleže pozitivne trendove, dok su vodozemci, gmizavci i populacije slatkovodnih riba u proseku u opadanju", kaže Goran Sekulić, programski saradnik VVF Adrije.
I na Balkanu se smanjuje populacija slatkovodnih riba, uglavnom zbog izgradnje hidroelektrana, od kojih su mnoge nepotrebne, naglašava.
„Smanjenje populacija slatkovodnih vrsta u celom svetu za čak 83 odsto ukazuje na kritično stanje vodenih ekosistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji.
„I u našem regionu postoji niz ugroženih vrsta, a najpoznatiji primer je jesetra, riba koja se smatra živim fosilom.
„Osim toga, i našim velikim zverima, vuku, medvedu i risu (koji je ne tako davno bio na ivici strebljenja na nekim staništima), danas je ugrožen opstanak", kaže Sekulić.
Ukazuje da je i Jadransko more izlovljeno i da je „sve jasnije da će 2048. godina, koju naučnici označavaju kao trenutak kada će u morima biti više plastike nego riba, stići ranije nego što smo mislili".
Pogledajte video:
Izveštaj Global Biodiversity Outlook 5 Konvencije o biološkoj raznolikosti, globalnog sporazuma za očuvanje prirode, otkrio je pre dve godine da svet nije uspeo u potpunosti da ispuni nijedan od ciljeva koje su svetski lideri dogovorili 2010. da zaustavi strmoglavi pad prirode do 2020.
Ciljevi su, između ostalog, podrazumevali borbu protiv krčenja šuma i zagađenja, zaustavljanje prekomerne eksploatacije prirodnih resursa i zaštitu staništa divljih životinja.
„Možda nećete shvatiti duboku prirodnu štetu ako samo gledate kroz prozor koji vam može pružiti predivan pogled na zelena valovita brda", rekao je Mark Rajt, direktor britanskog VVF, za BBC.
„To je kao da gledate veliku zgradu biblioteke koja iz daljine izgleda tako impresivno.
„Ali kad uđete u zgradu, vidite police u kojima su ogromne praznije. A kada počnete da tražite knjige, videćete da su mnoge od njih nestale ili da u onima koje pronađete nedostaju čitave stranice ili su jednostavno prazne".
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
