Ruska vlada naredila je izvođačima da radove na popravi Krimskog mosta završe do jula sledeće godine.
Most je oštećen u eksploziji prošle subote, a ruski zvaničnici navode da je poginulo troje ljudi.
Moskva je za taj napad okrivila Kijev, ali Ukrajina nije preuzela odgovornost.
Most koji ima 19 kilometara i najduži je u Evropi, ključni je put snabdevanja ruskih snaga u Ukrajini, a teška teretna vozila u ovom trenutku ne mogu da ga koriste.
- Eksplozije u ruskoj vojnoj bazi na Krimu: Sabotaža, rakete ili cigarete
- Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom
- Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
Usled eksplozije, središnjih delovi dva od četiri kolovoza urušili su se u more, a bila je oštećena i železnička pruga na mostu.
Kamione trenutno prevoze trajekti i očekuje se da tako bude i narednim danima.
Most je otvoren za železnički saobraćaj i lakša vozila.
U dokumentu objavljenom na sajtu ruske vlade navodi se da će kompanija Nižnjeangarsktransstroj biti jedini izvođač i da će imati zadak da „projektuje i obnovi uništene saobraćajne elemente i inženjersku infrastrukturu mosta".
Navodi se da je „rok koji je država postala za završetak radova 1. jul 2023".
Eksploziju na mostu, ruski predsednik Vladimir Putin je okarakterisao kao „teroristički akt" čiji je cilj uništenje kritično važnog dela ruske civilne infrastrukture.
U Ukrajini se slavio taj napad, ali je vlast u Kijevu negirala umešanost.
Rusija je odgovorila posle dva dana sprovodeći masovne vazdušne napade širom Ukrajine, gađajući infrastrukturu, pre svega energetska postrojenja i vojne objekte, ali su u njima poginuli i civili, kako tvrde vlasti u Kijevu.
Zbog eksplozije na krimskom mostu, ruske vlasti privele su osam ljudi.
Petorica privedenih su ruski državljani, a preostala trojica ima pasoše Ukrajine i Jermenije.
Zvaničnici ruskih bezbednosnih službi tvrde da su napad organizovali „Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog Ministarstva odbrane, njen šef Kirilo Budanov i njeni agenti".
Oni su naveli da je eksploziv bio sakriven u rolnama plastične folije i odvezen kružnim tokom od ukrajinske luke Odesa - prvo morem do Bugarske, zatim Gruzije, a potom kamionom prebačen kopnom u Rusiju preko Jermenije.
Ali portparol ukrajinske službe, Andrej Jusov, odbacio je ruske optužbe.
„Sve aktivnosti FSB-a i [ruskog] Istražnog komiteta su besmislice", rekao je on ukrajinskim medijima.
„To su lažne strukture koje služe Putinovom režimu, tako da definitivno nećemo komentarisati njihove tvrdnje", dodao je.
Most je 2018. godine otvorio Putin, četiri godine posle aneksije Krima Rusiji.
Povezivanje istočnog Krima sa poluostrvom Taman na jugu Rusije preko Kerčkog moreuza, smatra se jednim od najvažnijih projekata Putinove vlasti.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
