Bivši predsednik se nalazi pod istragom za svašta, od rukovanja strogo poverljivim dokumentima do tražene cene za njegov njujorški penthaus, a čekaju ga i brojne tužbe.
Ali četiri istaknute istrage mogle bi da imaju najviše posledica po Trampa - i lično, i politički.
Sve su u toku i nijedna još nije dovela do podizanja optužnice.
- Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
- Istraga američkog Kongresa: Tramp optužen za pokušaj puča
- „Mračna vremena, ovoga nema ni u zemljama Trećeg sveta": FBI pretresao kuću Donalda Trampa na Floridi
- Tramp i njegova deca optuženi za prevaru i utaju poreza
MAR-A-LAGO: Šta se istražuje?
Ministarstvo pravde se bavi iznošenjem vladinih dokumenata iz Bele kuće, koji su zatim prebačeni na Trampovo imanje na Floridi, Mar-a-Lago, nakon što je on već predao dužnost.
Istražitelji sada procenjuju kako su ti dokumenti bili čuvani i ko je mogao da im ima pristup.
Pozamašni posed sa plažom bivšeg predsednika pretresen je u avgustu i zaplenjeno je 11.000 dokumenata, uključujući stotine koji su označeni kao poverljivi.
Neki od njih označeni su kao „strogo poverljivi".
Ne iznenađuje što u ovom trenutku znamo vrlo malo o tome šta se nalazi u tim dokumentima.
Ali poverljivi materijal obično sadrži informacije za koje zvaničnici smatraju da mogu biti štetne po nacionalnu bezbednost ako se javno obelodane.
Šta kaže Tramp?
On je negirao da je počinio bilo kakav zločin i kritikovao je istragu ministarstva pravde, nazvavši je „politički motivisanom" i „lovom na veštice".
Branio se na različite načine, uglavnom potežući argument da je skinuo oznaku poverljivosti sa tog materijala.
Još nema dokaza da li je to istina.
Bivši predsednik takođe je tvrdio da su neki od dokumenata zaštićeni „privilegijom" - pravnim konceptom koji sprečava da se oni koriste u budućim sudskim postupcima.
Nezavisni pravnik pregleda zaplenjeni materijal da bi utvrdio je li to zaista tako i taj proces je još u toku.
Ali Tramp se nije direktno osvrnuo na ključno pitanje zašto su se dokumenti uopšte našli u Mar-a-Lagu.
Koliko je, dakle, ozbiljno?
Ovo je aktivna krivična istraga i mogla bi da se završi podizanjem optužnice.
Između ostalih stavki, ministarstvo pravde veruje da je Tramp mogao da prekrši Zakon o špijunaži držeći kod sebe informacije o nacionalnoj bezbednosti koje bi „mogle da se iskoriste za nanošenje štete Sjedinjenim Američkim Državama".
Pored navoda u vezi sa samim poverljivim dokumentima, tužioci se bave i ometanjem pravde kao drugim potencijalnim zločinom.
Trampov tim trenutno je potpuno zauzet pravnom bitkom sa ministarstvom pravde oko ove istrage.
NjUJORK: Šta se istražuje?
Tužioci iz Njujorka istražuju Organizaciju Tramp, porodičnu kompaniju bivšeg predsednika.
U Njujorku se vode dve istrage - jedna građanska i druga krivična.
Letiša Džejms, njujorška javna tužiteljka, vodi građansku istragu (koja ne može da se završi podizanjem krivične optužnice) i provela je skoro tri godine istražujući da li je kompanija počinila razne malverzacije tokom nekoliko decenija u ovoj saveznoj državi.
Među njih spada i navodno svesno deklarisanje preuveličane vrednosti nekretnina, kao što su golf tereni i hoteli, da bi se dobili povoljniji krediti i postigle bolje poreske stope.
Višegodišnju krivičnu istragu, za to vreme, vodi okružni tužilac Menhetna Alvin Breg, koji se bavi istim tim pitanjima budući da se tiču radnji počinjenih u gradu Njujorku.
Šta kaže Tramp?
Bivši predsednik i njegovi pravnici insistiraju da kompanija nije poslovala nelegalno.
On optužuje Džejms, demokratkinju, da su njeni postupci motivisani političkom osvetom, navodeći kao dokaz za to njene opaske pre nego što je izabrana za državnu tužiteljku u kojima se zarekla da će ga tužiti i da ga je nazvala „nelegitimnim predsednikom".
Tramp je, kad je bio pozvan na razgovor u građanskoj istrazi, odbio da odgovara na pitanja i samo je potvrdio svoje ime.
Koliko je, dakle, ozbiljno?
Džejms je u septembru podnela tužbu za prevaru koja bi - u teoriji - mogla da dovede do prestanka postojanja Organizacije Tramp u njenom sadašnjem obliku.
Džejms je izjavila da su bivši predsednik, njegovo troje najstarije dece i dvoje rukovodilaca kompanije počinili brojne malverzacije između 2011. i 2021. godine.
Prema toj tužbi, porodica je preuveličala svoju neto vrednost za čitave milijarde i traži se 250 miliona dolara navodno stečenih nezakonitim sredstvima.
Ona traži i različite kazne, kao što je zabrana da Tramp i njegove deca služe u svojstvu rukovodilaca u bilo kojoj njujorškoj kompaniji.
Krivična istraga je do sada bila mnogo tiša.
Džejms je, međutim, prosledila sve što je otkrila federalnom tužiocu, što bi moglo da dovede do pokretanja nove krivične istrage.
NEREDI U KAPITOLU: Šta se istražuje?
Trampova navodna uloga u napadu na američki Kapitol 6. januara 2021. godine, kad je rulja sačinjena od njegovih pristalica upala u zgradu u nameri da zaustavi potvrđivanje izborne pobede predsednika Džozefa Bajdena, predmet je istrage nekoliko federalnih vladinih tela.
Najvidljiviji je Kongresni odbor koji istražuje Trampova dela.
On drži saslušanja u televizijskom prenosu izlažući argumente da su njegove tvrdnje o izbornoj krađi direktno dovele do nereda.
Druga je krivična istraga ministarstva pravde o događajima od 6. januara i širim naporima da se ponište izbori - ali je ona do sada uglavnom bila obavijena velom tajne.
To je najveća policijska istraga u američkoj istoriji, ali se ne zna do koje mere je Tramp u njoj meta.
Šta kaže Tramp?
On je porekao odgovornost za nerede i kritikovao Kongresni odbor, koji je opisao kao „preki sud" i „neimenovani pseudo-odbor".
On je nastavio da ponavlja pređašnje nepotkrepljene navode o široko rasprostranjenoj izbornoj krađi.
Koliko je, dakle, ozbiljno?
Kongresni odbor - koji čine sedam demokrata i dva republikanca - nema moć da krivično goni bilo koga, ali je glasao za to da se Trampu uruči sudski poziv.
To znači da je on u pravnoj obavezi da svedoči pred Kongresom, ali se od njega očekuje da se ne odazove na sudski poziv, što će najverovatnije dovesti do maratonske sudske bitke.
Odbor takođe razmatra da li da pošalje dopis sa preporukom da ministarstvo pravde podigne optužnicu protiv Trampa.
To ne znači mnogo u praksi - ali bi moglo da izvrši pritisak na istražitelje.
Krivična istraga ministarstva pravde već je dovela do optužnice protiv više stotina ljudi koji su upali u Kapitol.
Bivši predsednik nije pozvan na saslušanje u toj istrazi, ali to i dalje ostaje kao mogućnost.
On bi takođe mogao biti optužen - u teoriji - ako istražitelji smatraju da ima dovoljno dokaza za nelegalne aktivnosti.
DžORDžIJA: Šta se istražuje?
Tužilaštvo u ovoj saveznoj državi istražuje navodne pokušaje poništavanja rezultata predsedničkih izbora 2020. godine.
Krivična istraga pokrenuta je nakon objavljivanja jednočasovnog telefonskog razgovora između bivšeg predsednika i najvišeg izbornog zvaničnika države vođenog 2. januara 2021. godine.
„Želim samo da nađem 11.780 glasova", izjavio je Tramp tokom razgovora sa republikanskim državnim sekretarom Bredom Rafenspergerom - govoreći o broju glasačkih listića potrebnih da bi pobedio u ovoj tzv. „kolebljivoj državi".
Šta kaže Tramp?
On je istragu opisao - baš kao i mnoge druge - kao „lov na veštice".
Tramp je napao i pravnu zvaničnicu koja vodi istragu - glavnu tužiteljku okruga Fulton Fani Vilis - rekavši za nju da je „mlada, ambiciozna, radikalno leva demokratkinja... koja predsedava jednim od najkriminalnijih i najkorumpiranijih mesta."
Koliko je, dakle, ozbiljno?
„Optužbe su veoma ozbiljne. Ako budu bili optuženi i osuđeni, ljude čekaju zatvorske kazne", izjavila je Vilis za Vašington Post prošlog meseca.
Ona je dodala da odluka o podizanju optužnice nije blizu, ali je rekla da bi Tramp uskoro mogao biti pozvan da svedoči.
Ne zna se da li se bivši predsednik nalazi pod direktnom istragom, ali za neke njegove saveznike se zna da su obuhvaćeni istragom.
Jedna meta je njegov bivši lični advokat Rudi Đulijani, koji je predvodio pravne žalbe za osporavanje izbornih rezultata.
Đulijanijevi advokati kažu da on nije počinio nikakav zločin u državi.
Mediji izveštavaju da se istražitelji bave potencijalnim krivičnim delima u telefonskim pozivima upućenim zvaničnicima Džordžije, kao i navodnim neistinitim izjavama datim tamošnjim političarima.
Za krivičnu presudu, međutim, tužioci bi na kraju morali da dokažu bez svake sumnje da su počinioci bili svesni da su njihove radnje nelegalne.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
