Rusija je prošle nedelje pokrenula niz napada na Ukrajinu, ali neki stručnjaci za bezbednost tvrde da su njihove zalihe stanjene, naročito što se tiče savremenih, preciznih projektila.
Pozivajući se na američku vladu, Njujork tajms izveštava da su tokom invazije na Ukrajinu, ruske oružane snage izgubile 6.000 komada opreme i nastavljaju da koriste municiju tako velikom brzinom da ne mogu da dopune zalihe na vreme.
U izveštaju američkih obaveštajnih službi, koji je u petak predstavio visoki obaveštajni zvaničnik Morgan Mjuir, piše da su sankcije uvedene Rusiji uticale ne samo na visoku tehnologiju, već i na neke jednostavne delove potrebne za proizvodnju opreme.
„Na primer, Rusija se suočava sa nestašicom ležišta, što otežava proizvodnju i popravku tenkova, aviona, podmornica i drugih vojnih sistema", piše Njujork tajms.
Prema rečima visokom američkog zvaničnika, koalicija ukrajinskih saveznika pokušava da pronađe načine da poremeti rusku proizvodnju municije dok ukrajinske oružane snage daju sve od sebe da unište ruska vojna skladišta.
U izveštaju se navodi i da su ruske obaveštajne agencije dobile zadatak da „nelegalno nabave zapadnu tehnologiju i rezervne delove".
Osim toga, Rusija pokušava da dobije ono što joj je potrebno od zemalja poput Irana i Severne Koreje, koje su dugo bile pod zapadnim sankcijama i „uglavnom deluju van međunarodnog ekonomskog sistema", piše američki list.
Rojters je preneo da SAD nameravaju da uvedu sankcije protiv zemalja, kompanija i pojedinaca koji su uključeni u snabdevanje Moskve oružjem ili podržavaju njen vojno-industrijski kompleks.
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
- Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
- Turski dronovi Bajraktar postali simbol ukrajinskog otpora
Rusija je već potrošila dve trećine raketnog arsenala, ali još u zalihama više od 600 različitih tipova raketa, rekao je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane, na početku rata Rusija je imala 900 projektila za Iskandere, a ostale su 124 rakete.
U naoružanju Rusije nalazilo se i 500 raketa „Kalibar" i 444 krstareće rakete Kh-101 i Kh-555. Ostalo je ih 272, odnosno 213.
Reznikov nije precizirao odakle njegovom resoru podaci o broju projektila.
Da Rusiji ponestaje municije, nedavno su izvestile strane obaveštajne agencije.
Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov je takođe govorio o tome da je Rusiji ostalo nešto više od četvrtine visokopreciznih raketa.
Ukrajinski generalštab u izveštaju od 14. oktobra tvrdi da je tokom invazije uništeno više od 2,5 hiljade ruskih tenkova, više od pet hiljada borbenih oklopnih vozila, više od 1.500 hiljada artiljerijskih sistema, 186 sistema PVO, 268 aviona i 240 helikoptera, kao i 16 brodova i čamaca.
Rusija ne prijavljuje razmere gubitaka vojne opreme.
Nezavisni istraživački tim Oriks, procenjuje broj komada opreme koje je Rusija izgubila na nešto više od 7.000.
Među njima je oko 4,2 hiljade uništeno, 2,3 hiljade su zarobili Ukrajinci, 161 borbeno vozilo je oštećeno, a 306 napušteno.
Oriks navodi da su Oružane snage Ukrajine u ratu izgubile oko 1,8 hiljada komada opreme, od čega je oko hiljadu uništeno, 61 oštećeno, 62 napušteno, a 626 je zarobila ruska vojska.
Kakve rakete ispaljuje Rusija?
Nakon što je Rusija poslednjih dana pojačala raketne napade, počelo je da se postavlja pitanje tipova upotrebljenog oružja.
Stručnjaci iz odbrambenog sektora istakli su rusku upotrebu raketa zemlja-vazduh za gađanje zemaljskih meta kao pokazatelj nestašice prikladnije municije.
„U najskorijim napadima najviše se ističe povećana upotreba raznovrsnih raketa protiv kopnenih meta", kaže Daglas Beri, viši naučni saradnik za vojno vazduhoplovstvo pri Međunarodnom institutu za strateške studije.
„Mislimo da bi moglo da bude nekih problema konkretno sa krstarećim raketama za napade na zemlji. Bar u nekim oblastima - ne da im ponestaju zalihe, već da su im se značajano smanjile."
Rusija je u ranim fazama rata koristila mnogo precizno navođenih raketa za gađanje zemaljskih meta širom Ukrajine, ali su ti napadi tokom leta utihnuli, zbog čega neki zapadni zvaničnici iz oblasti odbrane tvrde da su se njihove zalihe značajno smanjile.
Ove nedelje je ser Džeremi Fleming, šef britanske obaveštajne agencije GCHQ, izjavio: „Mi znamo, a i ruski komandiri na terenu znaju da im ponestaju zalihe municije."
- Zašto Rusija gubi mnogo tenkova u Ukrajini
- Da li je tenk oružje za staro gvožđe
- Na tajnom zadatku sa ruskim prodavcima lažnog oružja
Kakvi vizuelni dokazi postoje?
Ruske zalihe raketa su strogo čuvana tajna i mi ne znamo na osnovu kog materijala su zapadne obaveštajne službe zasnovale ove svoje procene, ali postoje neki nagoveštaji na slikama koje su se pojavile posle najskorijih napada.
Neke od fotografija objavljene na internetu izgledaju kao da prikazuju fragmente raketa S-300 na zemlji u Ukrajini.
To oružje je prvobitno namenjeno napadima na mete u vazduhu, a ne na zemlji.
Objave na društvenim mrežama kao što je ova tvrdile su da je Rusija prenamenila rakete S-300 za gađanje zemaljskih meta.
Pomnije smo proučili niz fotografija koje kruže internetom i verifikovali smo autentičnost njih tri na kojima se vide ostaci raketa na zemlji u Ukrajini, a koji se uklapaju u dejstvo S-300 raketa zemlja-vazduh.
I Rusija i Ukrajina poseduju ovo oružje i optužuju jedna drugu za odgovornost za njihovo ispaljivanje.
Uporedili smo natpis koji se pojavljuje na fragmentima sa slikama S-300 i oznake se poklapaju.
Dimenzije su takođe veoma slične.
Neki stručnjaci tvrde da Rusija prenamenila ovu municiju zato što joj ponestaje preciznijih raketa.
„Koriste prilično mnogo dalekometnih raketa za gađanje meta u Kijevu, Lavovu i tako dalje. Siguran sam da su pregledali zalihe, procenili koliko brzo mogu da naprave nove… i shvatili da je sledeći najbolji način da postignu taj efekat da prenamene stvari kao što su rakete S-300", kaže Luiz Džons, šefica obaveštajnog rada u obaveštajnoj službi Mekenzi.
To što je Rusija koristila municiju zemlja-vazduh za gađanje zemaljskih meta može se objasniti i operativnim ograničenjima sa kojima se suočavaju njihove vazduhoplovne snage nad Ukrajinom.
Od početka invazije, ruske vazduhoplovne snage nisu uspele da ostvare nadmoć u vazdušnom prostoru nad Ukrajinom.
Mogu li to biti ukrajinske rakete?
Ukrajinci takođe koriste rakete S-300 u odbrambene svrhe da bi presretale ruske projektile, a Rusi tvrde da one padaju na zemlju i prave kolateralnu štetu i civilne žrtve.
Jevgenij Popov, zvaničnik u ruskom parlamentu, rekao je za BBC da su šteta po civilne ovlasti kao što su dečja igrališta „delo ukrajinskih anti-raketnih sistema".
Veoma je teško odrediti poreklo rakete na osnovu njenih fragmenata, kažu eksperti za naoružanje.
„Fragmenti bojeve glave koji se raspadnu po udaru kao na većini raketa kompatibilnih sa C-300 ionako bi imali vrlo slične ostatke… tako da mislim da je odgovor u ovom slučaju prilično neodređen", kaže Sidart Kaušal, naučni saradnik za ekspertsku grupu iz odbrane i bezbednosti Kraljevski institut ujedinjenih službi.
Ijan Vilijams, saradnik Centra za strateške i međunarodne studije, kaže da nije video nikakve dokaze da su ukrajinski sistemi promašivali tokom skorašnjih napada.
Zato što se mora uzeti u obzir jako mnogo promenljivih, teško je sa sigurnošću tvrditi na osnovu skromnog broja fotografija nastalih posle udara, ali je malo verovatno da je ukrajinska protivvazdušna odbrana bila razmeštena po gradskim centrima, kaže Vilijams.
„Vi je obično postavljate na obode onoga što štitite… bilo koji ukrajinski presretači koji padnu neće onda pasti u naseljenoj oblasti."
Koje drugo oružje je Rusija koristila?
Rusija je započela rat baražnom vatrom raketnih napada.
Do 7. marta, Pentagon procenjuje da su Rusi ispalili oko 600 raketa u prvih 11 dana sukoba.
Napadi su se nastavili sa zemlje, mora i iz vazduha - ovi poslednji uglavnom iz okvira bezbednosti ruske teritorije.
Tipovi ruskih oružja iz kojih se pucalo uključivali su balističke i krstareće rakete sa lansiranih platformi Iskander, i krstareće rakete Kalibr sa brodova i iz podmornica lociranih u Crnom moru.
Upotrebljene su krstareće rakete Kh-101 i Kh-555, koje se ispaljuju iz vazduha, baš kao i rakete Točka-U, odgovorne za smrt više od 50 ljudi na železničkoj stanici Kramatorsk u aprilu.
BBC-jeva analiza napada na tržni centar Kremenčuk krajem juna, u kojem je stradalo najmanje 20 ljudi, pokazala je da su upotrebljene rakete bile ili Kh-22 ili modernija varijanta, Kh-32.
To su starije rakete prvobitno namenjene napadu na brodove, umesto na zemaljske mete, što dodatno potkrepljuje stav da se smanjuju ruske zalihe modernijeg oružja.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
