Klimatske promene ozbiljno utiču na zdravlje ljudi širom sveta, navodi se u izveštaju Lanset Kauntdauna, vodeće medicinske publikacije.
Istraživači ukazuju na to da stalno oslanjanje na fosilna goriva povećava rizik od zaraznih bolesti, zdravstvenih problema na koje utiče toplota i povećava problem sa nedostupnošću hrane.
Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija je rekao da svetski lideri moraju da počnu da povlače poteze poteze koji će biti adekvatni veličini problema.
Lideri će se sastati na velikoj klimatskoj konferenciji COP27 koja se održava u Egiptu u novembru.
U izradi izveštaja koji su predvodili istraživači sa Univerziteta u Londonu, učestvovalo je 99 stručnjaka iz različitih organizacija.
Dokument pokazuje na koji način su ekstremni vremenski uslovi povećali pritisak na zdravstvene sisteme širom sveta koji se bore sa pandemijom kovid-a 19.
- Leto 2022 - najtoplije u Evropi od kada postoje merenja
- 2022: Godina suše i vrućine
- Više od 50 miliona ljudi živi u modernom ropstvu, tvrde UN
Smrtni slučajevi povezani sa ekstremnim temperaturama porasli su u poslednjih 20 godina za dve trećine na globalnom nivou.
Širom sveta ove godine su oboreni temperaturni rekordi.
Ekstremne vrućine utiču na zdravlje i mogu da izazovu mnogobrojne probleme poput kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, toplotni udar ili da se negativno odraze na mentalno zdravlje.
Ali, kako se navodi u izveštaju, postoji rešenje.
„Uprkos izazovima, postoje jasni dokazi da bi hitna akcija i dalje mogla spasiti milione živote, uz brzi prelazak na čistu energiju i povećanje energetske efikasnosti", zaključuju stručnjaci u izveštaju.
Gutereš je istakao da je pogled čitavog sveta usmeren ka zemljama G20, koje proizvode 80 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
One moraju da se potrude da smanje emisije i da krenu sa što većim ulaganjem u obnovljive izvore energije, ističe generalni sekretar UN.
„Na udaru su ljudsko zdravlje, sredstva za život, kućni budžeti i nacionalne ekonomije, jer zavisnost od fosilnih goriva izmiče kontroli", upozorio je on.
Analiza Džastina Roulata, urednik u oblasti klime
Današnji Lanset izveštaj je poziv na akciju.
Autori se nadaju da dokazi koje su predstavili jesu crveni alarm za hitno delanje na UN klimatskoj konferenciji u Egiptu.
Međutim, na samitu će se sudariti različite struje.
Zemlje u razvoju će zahtevati da nacije koje se obogatile koristeći fosilna goriva plate više kako bi se pokrili troškovi štete koju izazivaju klimatske promene.
Pitaće se i šta je sa 100 milijardi dolara predviđenih za klimatske akcije na godišnjem nivou, koji bi trebalo da im budu dostupni od 2020?
Još uvek nam nedostaje milijardu dolara od ukupnog iznosa.
Egipćani, domaćini COP27, upozorili su na „krizu poverenja".
Ali razvijeni svet se bori sa krizom troškova života dok cene energije i hrane rastu.
Mnogi od njih već troše milijarde na vojnu podršku Ukrajini.
Pripremite se za burne rasprave u Egiptu.
U izveštaju UNICEF-a, koji je takođe objavljen 26. oktobra, upozorava se da je potrebno što pre delati kako bi se povećala sredstava za zaštitu dece i ugroženih zajednica usled toplotnih talasa.
Istraživači su takođe otkrili i da klimatske promene pospešuju širenje zaraznih bolesti.
Tako se u planinskim predelima Azije i Afrike malarija brže prenosi u odnosu na poslednjih 60 godina.
Emisije fosilnih goriva glavni su faktori zagađenja vazduha.
Podaci Lanset Kauntdauna procenjuju da je izloženost zagađenju vazduha doprinela 4,7 miliona smrtnih slučajeva širom sveta u 2020, od kojih je 1,3 miliona ili 35 odsto direktno povezano sa sagorevanjem fosilnih goriva.
Klimatske promene utiču i na energetsko siromaštvo, nestašicu hrane, a uticaj se vidi i na polju zagađenja vazduha.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
