Smeo, otresit, spreman da iznenadi neočekivanim potezom.
Prognoza pred Svetsko prvenstvo Dejana Savićevića podseća upravo na stil kojim je igrao jedan od najuspešnijih crnogorskih fudbalera svih vremena.
„Srbija će ili igrati polufinale, ili neće proći grupu, a to sam i Piksiju (selektoru reprezentacije Srbije Draganu Stojkoviću) rekao.
„Raspored je mnogo težak - koliko god voleli Srbiju, Brazil je Brazil i biće važan psihološki momenat ako se izgubi na startu", kaže predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG) u razgovoru za BBC na srpskom.
Na Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje se od 20. novembra do 18. decembra održava u Kataru, reprezentacija Srbije igraće u grupi sa Brazilom, Kamerunom i Švajcarskom.
„Ako se prođe grupa, posle sve može da se desi jer su evropske velike reprezentacije daleko od forme.
„Brazil će se zaobići u grupi, ostaje Argentina koja je uvek teška ratnička ekipa - sa svima ostalima Srbija je pokazala da može da igra."
- Fudbalski umetnik - pet stvari koje je Dragan Stojković Piksi dao reprezentaciji
- Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
- Katshuito Kinoši, Piksijev pomoćnik, za BBC na srpskom: Kako sam postao Kinošić
Dejan Savićević igrao je fudbal za podgoričku Budućnost, beogradsku Crvenu zvezdu, italijanski Milan i austrijski Rapid, dok je kao selektor predvodio reprezentaciju Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) od 2001. do 2003.
Kako se navodi na sajtu FSCG, od 2001. godine je i predsednik saveza koji je samostalnost stekao 2006. godine, razdvajanjem Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
'Piksi je uvek bio vođa'
Razgovor o Svetskom prvenstvu tokom jeseni nije nimalo uobičajen: zbog katarskih vrućina, najveće fudbalsko takmičenje se prvi put ne održava tokom leta.
Dejan Savićević i u tome vidi šansu za balkanske reprezentacije.
„Voleo bih da smo mi nekad imali svetska prvenstva u toku sezone jer na kraju igrači dođu dosta iscrpljeni.
„Mi smo, što bih ja rekao, metiljavi na kraju sezone i ne možemo da izvučemo nešto najbolje."
Upravo to najbolje je iz reprezentativaca Srbije izvukao selektor Dragan Stojković, dugogodišnji Savićevićev prijatelj, još iz doba zajedničkih igračkih dana u Crvenoj zvezdi.
Legenda crnogorskog fudbala spremno će reći da je odlazak Srbije u Katar zasluga upravo selektora i njegove nezavisne ličnosti.
„On je finansijski obezbeđen, a samo takvi ljudi mogu da budu nezavisni - njegov biznis nije zasnovan u Srbiji i on ne zavisi od vlasti, da li će mu firma raditi ili ne.
„Ostali su gledali da budu dobri s nekim, a on je dobar sam sa sobom i odlučuje samo sa sopstvenim stručnim štabom."
Savićević pojašnjava da je srpski fudbal pre Stojkovića značajno gubio jer su uticaji bili raznoliki.
„Nemoguće je da niko nije video Adama Marušića koji sada igra kod nas, nego su umesto njega igrale neke lopate, što ja kažem, da ne spominjem imena.
„Jedno vreme su menadžeri i neke sfere na slovo 'p', da ih ne pominjem, ministri i razni, hteli da vode i imaju uticaj."
Adam Marušić je fudbaler italijanskog Lacija koji je mogao da igra za reprezentaciju Srbije, ali je dobio šansu da se nadmeće u crnogorskom dresu.
Osim van terena, Savićević smatra da je Stojkovićeva uloga ključna i u psihološkoj pripremi ekipe.
„Piksi je uvek bio vođa, ima to u sebi, da uđe u svlačionicu i okrene stvari, harizmu da podigne ekipu.
„Sve ovo je napravljeno na njegovoj harizmi, stavu da promeni razmišljanje."
S druge strane, Stojkovićeva uloga danas nadrasta selektorsku - gotovo da nema oblasti u kojoj se on ne smatra simbolom srpskog fudbala.
„To je naš mentalitet - da volimo da pravimo vođe, a mediji u tome mnogo pomognu.
„Od Belodedića su mediji pravili da je veći Srbin od Slobodana Miloševića", kaže Savićević, podsećajući na Miodraga Belodedića, rumunskog fudbalera koji je bio član najtrofejnije generacije fudbalera Crvene zvezde.
Ipak, Savićević smatra da je upravo mentalitet uzrok toga što je reprezentacija Hrvatske postizala neuporedivo bolje rezultate od Srbije u poslednje tri decenije.
„Oni su imali dobru generaciju igrača, nacionalni naboj veći nego što je imala Srbija, odnos prema državnom grbu je bio bolji u odnosu na srpsku reprezentaciju.
„Njima i sad isplivavaju igrači, iako su mnogi završili karijeru."
Reprezentacija Hrvatske jednom je bila treća (1998), a jednom druga (2018) na svetskim fudbalskim prvenstvima.
Na Svetskom prvenstvu u Kataru, Hrvatska se nalazi u grupi sa Marokom, Kanadom i Belgijom.
Derbi Crna Gora - Srbija
Već u martu 2023. godine, kvalifikacije za Evropsko prvenstvo na teren dovode reprezentacije Crne Gore i Srbije.
Dva prijatelja, Dejan Savićević i Dragan Stojković, mogli bi da se nađu na suprotnim stranama.
„Svako će da se bori za svoje.
„Biće to malo neobično, kao u Bariju 1991, ali sve je to normalno - nije to pitanje života i smrti, to su samo dve utakmice."
U Bariju 1991. godine odigrano je finale tadašnjeg Kupa šampiona, u kome je Savićević igrao za Crvenu zvezdu, a Stojković za Olimpik iz Marseja u koji je prešao upravo iz Crvene zvezde.
Mala baza i još manje sreće
Ništa neće izazvati takvu emociju kod Dejana Savićevića kao kada se suoči sa pitanjem kada će crnogorska reprezentacija biti deo nekog velikog takmičenja.
Do detalja sećaće se utakmica u poslednjoj deceniji koje su mogle da odvedu Crnogorce na neko od prvenstava, govoriće sa mnogo strasti o svakom žutom ili crvenom kartonu, promašenom šutu, postignutom golu.
„Falilo nam je u nekim momentima malo sreće.
„Uvek imamo mnogo povređenih igrača - od četiri do sedam igrača nam uvek nedostaje, a sa malom bazom teško je napraviti rezultat."
Problem malog izbora igrača Savićević je probao da reši u susedstvu.
Proteklu deceniju obeležilo je davanje prilike da zaigraju za crnogorsku reprezentaciju nizu igrača koji nisu dobili šansu u Srbiji.
„Uvek sam se trudio da uzmem ono što Srbiji ne valja - Vladimir Volkov, Vladimir Božović, Milan Jovanović, Nikola Drinčić, Adam Marušić, Marko Simić.
„Sad smo uzeli i Uroša Đurđevića - i uzimaćemo, sve dok sam ja predsednik, jer nam je baza veoma mala."
Problem koji brine Savićevića još bolje se vidi kada se pogleda učinak crnogorskih klubova na međunarodnoj sceni.
Tavorenje u poslednjem rangu evropskog fudbala, ispadanja od timova iz zemalja za koje se nije moglo ni zamisliti da će nekome sa Balkana predstavljati problem na terenu, sumorna su realnost crnogorskih klubova.
„Nikome nije prijatno dok gledamo kako su svi u susedstvu napravili bar korak napred.
„Klubovi kod nas prave ekipu od sezone do sezone, dolaze nam timovi iz pune sezone, dok su nama to prve utakmice, ko god nešto pokaže - ode u inostranstvo, a nama dolaze stranci koji nisu na tom nivou."
Rođeni napadač, Savićević vidi problem i u taktici koja je suprotstavljena mentalitetu.
„Treneri ulaze sa strahom u utakmice, pa ih ja sve pitam ako ne možemo da se isprsimo protiv Farskih Ostrva - protiv koga ćemo da se isprsimo!?
„Takođe, da nismo donosili pravilo o bonus igračima, crnogorska liga bi bila najstarija liga na svetu - i sve je to do trenera, ali i ljudi koji vode klubove i nemaju razumevanja da proces traje."
- Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022: Preuzmite raspored utakmica
- Svetsko prvenstvo u fudbalu: Kada se održava i zašto je Katar domaćin
- Zašto je kontroverzno Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru
'Srpski fudbal je najviše dobio uvođenjem VAR-a'
I u šestoj deceniji života, Savićeviću fudbala nije dovoljno.
Tačno zna raspored utakmica crnogorske lige, koja se prenosi na kom televizijskom kanalu i, kaže, trudi se da odgleda gotovo svaku utakmicu.
Srpski fudbal takođe je ponekad na njegovom ekranu.
„Zvezdu i Partizan najviše gledam leti, dok igraju evropske kvalifikacije - to sve odgledam, kad se vratim sa barke.
„Gledam i derbi, evropske utakmice u grupama - ne prečesto, ali gledam."
Dominaciju dva beogradska kluba smatra jednim od najvećih problema srpskog fudbala.
„Tragedija je srpskog fudbala da nikome sem Zvezde i Partizana, čak i kad su igrački mogli da pariraju, nije bilo dozvoljeno da budu prvi.
„I onda se Zvezda i Partizan međusobno optužuju za neregularnost, a neko treći ne dobije ni šansu - Vojvodina ili Čukarički."
Dok konstatuje da je problem suđenja jedan od najvećih problema modernog fudbala, Savićević kaže da je moderna tehnologija nešto što može pomoći da se loša slika iz prošlosti promeni.
„Srpski fudbal je najviše dobio uvođenjem VAR-a, iako i tu može nešto da se pogreši, mada daleko manje.
„Klubovi su se sa pravom žalili jer je bilo grešaka, odluka koje su bile diskutabilne, ali je uvođenje VAR tehnologije uticalo da se broj grešaka svede na minimum."
VAR je sistem kamera raspoređenih oko terena za čiji su pregled zadužene dodatne sudije koje mogu signalizirati glavnom sudiji meča ukoliko mu neki detalj promakne.
- Predrag Mijatović: Jugoslavija je mogla da bude prvak sveta u fudbalu
- Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi - sve tragedije fudbalske reprezentacije
- Fudbalska groznica: Šta donosi novi Paninijev album i kako se preselio u digitalni svet
'Fudbal ću voleti dok budem disao i otvarao oči'
Iako ga mnogi pamte sa terena, Dejan Savićević se tamo - ne bi vraćao.
„Ne! Ponekad mi se javi volja i želja, ali veoma retko."
Slične su mu emocije i kada se pomene mogućnost da iz funkcionerske fotelje sedne na trenersku klupu.
„Nemam volju, trenerski posao je jako težak posao.
„Mnogo je teško kad zavisite od drugih, a to je slučaj kad nemate široku bazu, igrače na raspolaganju."
Jedini trenerski zadatak u njegovoj karijeri tako ostaje vršenje dužnosti selektora Jugoslavije (odnosno Srbije i Crne Gore), najpre kao dela selektorske komisije, a onda i u samostalnom mandatu.
Dve decenije kasnije, Savićević ne žali što će to vreme ostati upamćeno po bolnim porazima od Azerbejdžana, nemogućnosti reprezentacije da se kvalifikuje za velika takmičenja, četiri pobede i deset poraza u sedamnaest utakmica na klupi.
„Sigurno će to ostati jedini trenerski zadatak.
„Nemam neki kompleks da bih ispravljao bilo šta - desilo se, idemo dalje."
Dve decenije u fotelji za njega nisu veliko opterećenje.
„Ja u kancelariji nisam mnogo, nisam tu kao profesionalac, ne radim za platu, a komunikacije su napravile da možeš da budeš bilo gde na svetu. "
Na pitanje dokle će biti prvi čovek crnogorskog fudbala, u funkciji na koju je poslednji put izabran 2021. na novi mandat od četiri godine, odgovoriće veoma iskreno.
„Videćemo, to određuju okolnosti - političke okolnosti, a vidite i sami kako sve ide.
„Biću dokle budem imao većinu, jer niko bez većine nije mogao da vlada, a ja ovo radim iz ljubavi i zadovoljstva i neće biti smak sveta kad više ne budem predsednik."
Ležerno, u stilu karaktera koji ga je pratio čitavu karijeru, lakonski će zaključiti:
„Ja za dan posle imam varijantu od kad sam završio karijeru.
„Sa 35 godina sam obezbedio deci i sebi egzistenciju, a naći ću neku zanimaciju - fudbal ću svakako voleti dok budem disao i otvarao oči."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
