Rat u Ukrajini je razlog da se brzo reaguje na klimatske promene, rekao je Ruši Sunak, britanski premijer, na samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27).
„Klimatske promene i energentska sigurnost idu ruku pod ruku", rekao je britanski premijer u prvom međunarodnom obraćanju otkako je preuzeo ovu funkciju.
Lideri 120 zemalja sastali su se u egipatskom gradu Šarm El Šeik kako bi razgovarali o daljim koracima borbe protiv klimatskih promena.
Ključne teme su kompenzacija i podrška najugroženijim zemljama.
„Putinov odvratni rat u Ukrajini i rastuće cene energije širom sveta nisu razlog za usporavanje borbe protiv klimatskih promena - to su razlozi da se deluje brže", rekao je Sunak.
„Našoj deci možemo zaveštati zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost [...] Zaista ima mesta za nadu", dodao je on.
- Klimatski samit: Hoće li bogate zemlje nadoknaditi štetu siromašnim
- Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo - izveštaj UN
- Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
- Nevidljivi uticaj klimatskih promena u Srbiji - u fotografijama
Tokom govora, lideri su tražili od bogatijih država da ostanu na liniji zaustavljanja daljih klimatskih promena, uprkos ratu u Ukrajini i globalnim finansijskim problemima.
Države na prvoj liniji udara klimatskih promena za neke od najvećih problema istakle su visoke temperature, suše i poplave koje utiču na ljude i okolinu.
„Mi smo na autoputu za klimatski pakao, a noga nam je na papučici za gas", rekao je na samitu Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Njegovo oštro upozorenje ponovio je bivši američki potpredsednik i ekolog Al Gor koji je rekao da države moraju da „prestanu da smiruju kulturu smrti" fosilnih goriva.
U energetičnom nastupu, Emanuel Makron, predsednik Francuske, tražio je od lidera da donesu klimatsku pravdu.
Boris Džonson, bivši britanski premijer, takođe je u Egiptu i rekao je da zemlje ne smeju da budu „slabe i mlitave" kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena.
Olaf Šolc, kancelar Nemačke, rekao je da prelazak na obnovljive izvore energije jeste „imperativ politike bezbednosti", a Đorđa Meloni, nova italijanska premijerka, izjavila je da je njena država „privržena" postizanju ciljeva u borbi priotiv klimatskih promena.
Mia Motli, premijerka Barbadosa, govorila je o „užasu i pustošenju na Zemlji" prošle godine.
„Bilo da su to apokaliptične poplave u Pakistanu, toplotni talasi od Evrope do Kine, ili zaista poslednjih dana u mom regionu, razaranja koju je u Belizeu izazvala tropska oluja Liza, ili bujične poplave pre nekoliko dana u Svetoj Luciji. Nema potrebe da to ponavljamo", rekla je ona.
Činjenica da se samit održava u Africi, kontinentu koja je najviše pogođena klimatskim promenama, nekoliko puta je ponovljena.
„Sva dalja odlaganja učiniće nas zauzetim posmatračima jer klimatske promene uništavaju živote i stvari potrebne za život", rekao je Vilijam Ruto, predsednik Kenije.
Oko 700 miliona ljudi u Africi biće preseljeno zbog nedostatka vode za piće do 2030. godine, dodao je on.
UN je otvorio COP27 u nedelju, 6. novembra, upozorenjem da nam planeta „šalje signal za opasnost".
U poslednjih osam godina izmerene su najviše temperature u istoriji, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije pri UN.
Na prošlogodišnjem samitu u Glazgovu dogovorene su sledeći koraci:
- smanjenje upotrebe uglja - jednog od najvećih zagađivača su fosilna goriva
- zaustavljanje seče šuma do 2030. godine
- smanjenje emisije metana za 30 odsto do 2030. godine
- predlog novog plana u UN o akciji protiv klimatskih promena
Zemlje u razvoju zahtevaju da se ispoštuju prethodne obaveze u pogledu finansiranja.
Kako se svet zagrevao od 1880. godine
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
