Sredinom 20. veka, Alber Uderzo, francuski crtač stripova, osmislio je lik hrabrog galskog junaka Asteriksa koji, zahvaljujući čarobnom napitku, a uprkos malobrojnosti saboraca, uspešno brani selo od moćne rimske imperije.
Šezdeset godina kasnije, hrvatski fudbaler Luka Modrić, slično kao Astrekisa, predvodi reprezentaciju ove zemlje na Mundijalu, prkoseći svim prognozama.
Hrvatsku u utorak očekuje duel sa Argentinom u polufinalu Svetskog prvenstva u Kataru i imaće šansu da se drugi put zaredom plasira u finale Mundijala.
„Teško je ljudima da shvate, pa nas stalno otpisuju.
„Ne izgledamo moćno i nemamo preterano brze igrače kao drugi, ali opet nas niko nije pretrčao, jer su naši pasovi brži od ostalih", objašnjava Igor Štimac, nekadašnji reprezentativac i selektor Hrvatske, za BBC na srpskom.
- Mesi ili Modrić, može li Maroko do nove senzacije - šta nas čeka u polufinalu Mundijala
- Senzacija Hrvatske, izbacila Brazil na penale za polufinale Mundijala
- Dosije golmani: Kako su Livaković i Bono u Kataru oduševili svet
Ovo je treći put u istoriji da se Hrvatska domogla polufinala Mundijala, a prvi ulazak među četiri najbolje bio je 1998. u Francuskoj.
Štimac je bio te ekipe koja je na kraju zauzela treće mesto.
Od svih reprezentacija država bivše Jugoslavije, Hrvatska je u poslednjih četvrt veka imala ubedljivo najviše uspeha i učešća na svetskim prvenstvima.
Računajući Mundijal u Rusiji, osim finala, i dosadašnju nokaut fazu u Kataru, Hrvatska je odigrala pet utakmica, sve su otišle u produžetke, a četiri su završene penalima.
U sve četiri je trijumfovala selekcija koju sa klupe predvodi Zlatko Dalić.
„Nekada su Nemci imali tu mentalnu snagu, ali to je davno prošlo vreme", objašnjava Štimac, već četiri godine selektor reprezentacije Indije.
Prednost Dalićeve ekipe je, tvrdi, što sada više ne mora da se prilagođava protivniku.
„Hrvatska je izgradila vlastiti put i kulturu igre. Mi uživamo u zrelom nogometu, svakog poštujemo, ali se ne adaptiramo.
„Držimo se postavki, a tu i tamo se resetujemo sa nekom izmenom", slikovito govori Štimac koji je 1987. sa Jugoslavijom bio omladinski prvak sveta.
- Priča o jugoslovenskoj mundijalskoj tituli: Kako su „Čileanci“ pokorili planetu i skinuli „balkanski kompleks niže vrednosti"
- Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari
- „Još osećam kako se prečka trese": Tihi heroji Jugoslavije na Mundijalu 1998.
Protiv Brazila u četvrtfinalu, Hrvatska se još jednom pokazala kao „majstor šetajućeg fudbala", kako je to nazvao novinar londonskog lista Gardijan.
„Takav je to stil igre. Hrvatska uspeva da svakog protivnika svede na sopstveni nivo, uspava ga, ošamuti i 'usisa'.
„To je ključni razlog uspeha", ističe Štimac.
Uprkos kvalitetnim partijama u dosadašnjem toku Mundijala u Kataru, mnogi i u polufinalu vide Hrvatsku kao autsajdera protiv Argentine.
Takav stav mahom se zasniva na činjenice da svemoguće Lionel Mesi, poput lokomotive, ali i sa čarobnim štapićem u nogama vuče Argentinu ka trofeju.
„Strašnije je delovao Brazil nego Argentina i mislim da imaju jače individualce.
„Vidi se da su Argentinci motivisani, puni samopouzdanja i željni trofeja, ali Hrvatska kao da uživa u ovom trenutku i treba da bude strpljiva".
Gaučosi nisu ekipa bez slabosti, smatra Štimac, a kao prednost Hrvatske navodi iskustvo sa prošlog Mundijala.
Hrvati su na Mundijalu 1998. bili treći, pre četiri godine drugi, da li je sada došlo vreme za sam vrh?
„Nismo daleko da napravimo korak dalje nego 2018. Istina je da smo za nijansu smo slabiji u odnosu na prošlo SP, jer u napadu nemamo igrača tipa Marija Mandžukića.
„Ali stariji smo i iskusniji, a to je nešto što ne možeš da kupiš".
Francuska 1998 - Rusija 2018 - Katar 2022
Neizbežno je poređenje ove generacije hrvatskih fudbalera sa onom koja je 1998. na Mundijalu „udarila temelje".
„Sličnost je snaga veznog reda. Tada smo imali Asanovića, Prosinečkog i Bobana, a sada immo Modrića, Kovačića i Brozovića", podseća Štimac.
Kao prednost generacije iz 1998, on ističe napadača Davora Šukera „sa kojim niko ne može u istu rečenicu".
I stare i nove hrvatske fudbalske heroje krasi timski duh i zajedništvo, mada Štimac ističe kako je veoma teško porediti fudbal od pre dve i po decenije i ovaj današnji.
Zvonimir Boban, tada motor ekipe na sredini terena, a sada visoki funkcioner UEFA, naveo je da je te 1998. ekipa zakoračila na veliku scenu i trasirala put kojim Hrvatske i danas ide.
„Trebalo je da prođe 20 godina da ponovo, i još raskošnije, pokažemo koliki je talent hrvatskog fudbala", rekao je Boban za zagrebačke Sportske novosti.
Kontinuitet nastupa na velikim takmičenjima je, tvrdi Boban, jedan od ključnih faktora uspeha.
„Za Francusku su mogli reći početnička sreća. Za Rusiju su moglo reći da nam se poklopilo nešto posle dve decenije, a Katar je dokaz da je Hrvatska sila na globalnom planu, a ne meteor koji tu i tamo bljesne", istakao je Boban.
Hrvatsku je u leto 1998. sa klupe predvodio Miroslav Ćiro Blažević, harizmatični stručnjakl za kojeg Štimac navodi da je uspevao da „pronađe žicu" svakom igraču.
„Razumeo je svakog igrača, imao je vrhunski odnos čovek na čoveka, davao nam je dodatnu energiju i samopouzdanje".
A nije Blaževiću bilo lako, jer kako svedoči Štimac, u toj ekipi bili su igrači jakih karaktera, ali i ega.
„U startnoj postavi je bilo pet, šest momaka koji su bili kapiteni u klubovima, dakle, lideri. Ali na kraju je uvek tim bio na prvom mestu, bez ikakve taštine".
Kao najlepšu uspomenu sa prvenstva u Francuskoj, Štimac je naveo utakmicu četvrtfinala sa Nemačkom, u kojoj je Hrvatska ubedljivo pobedila 3:0.
„To je Nemcima najteži poraz na svetskim prvenstvima. Radi se o meču koji je udario pečat hrvatske snage na svetskom nivou", jasan je Štimac.
Ono što mu je ostalo u lošem sećanju je poraz od Francuske 2:1 u polufinalu, kada je defanzivac Lilijan Tiram postigao dva gola.
To su mu jedini pogoci u reprezentativnoj karijeri tokom koje je odigrao 142 utakmice za Francusku.
„Izgubili smo na način koji se dešava jednom u milion godina, kontrolisali smo meč i, kada vratim film, delovalo mi je da možemo da igramo tri dana, a da ne primimo gol".
Štimac se prisetio kako su Francuzi do finala sa Brazilom imali dosta problema na tom Mundijalu.
„Na klupi su im sedeli Tjeri Anri i David Trezege, a ekipa je izgledala teško i umorno, kao da oseća pritisak jer igra kod kuće".
Maroko iznenadio, Srbiju sputale povrede i prejake izjave
Ako je Hrvatska iznenadila fudbalski svet još jednim plasmanom u polufinale, onda je ulazak Maroka među četiri najbolje reprezentacije sveta ravan čudu.
„Maroko me je prijatno iznenadio, mentalno su jaki i puni samopouzdanja. Hrvatska je igrala sa njima bez golova u prvom kolu grupne faze i mnogi su tada mislili da smo mi slabi, a u stvari je Maroko jak".
Štimac je ocenio i da je Japan plasmanom u osminu finala napravio ozbiljan rezultat, ali kaže da mu to nije toliko iznenađenje jer prati azijski fudbal i ovaj tim ima odličnu energiju i brzinu.
Ispadanje Belgije i Nemačke u prvom krugu niko nije očekivao, ali ne može se reći da su oni baš toliko loše odigrali, navodi nekadašnji selektor Hrvatske.
„Nemci su protiv Japana u grupnoj fazi trebali da dobiju sa tri, četiri razlike", smatra.
Selekcija Srbije je ispala u grupnoj fazi takmičenja, a Štimac navodi da su povrede najvažnijih igrača bile među odlučujućim faktorima.
„Pre Mundijala sam naglašavao da bi Srbija mogla da bude iznenađenje, jer ima veoma dobru generaciju.
„Ipak, pretrpela je velike udarce sa povredama, a mi generalno na ovom prostoru nemamo baš toliko majstora da možemo da ih lako nadoknadimo.
„Čim nema dvojice, odmah ima problema, za razliku od Brazila koji može da pošalje tri ekipe na Mundijal".
Drugi faktor koji je uticao na slab rezultat Srbije, prema Štimcu, predstavljaju velike izjave i očekivanja pre početka turnira.
„Mislim da bi reprezentacija Srbije mogla na velika takmičenja da ide malo tiše i poniznije, što se vidi i po našem primeru.
„Kada je mnogo galame, na kraju sve može da ti se sruši na glavu", zaključio je nekadašnji fudbaler Hajduka iz Splita, španskog Kadiza i engleskih Derbi Kauntija i Vest Hema.
Pogledajte video
Click here to see the BBC interactive
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
