Pre dve godine, u Belorusiji su organizovani najveći ulični protesti u skorijoj istoriji.
Mirne demonstracije brutalno su ugušene; demonstranti su premlaćivani i bacani u zatvor, a predsednički kandidati su ili dobijali duge zatvorske kazne ili bežali iz zemlje, baš kao i hiljade drugih Belorusa koji su se plašili krivičnog gonjenja.
BBC na ruskom razgovarao je sa protivnicima beloruske vlade o tome kako se njihova zemlja promenila u poslednje dve godine posle protesta, zašto sada doživljavaju demonstracije kao proizvod „romantizma" i „naivnosti", i kako bi ishod rata u Ukrajini mogao da utiče na slobode u njihovoj vlastitoj zemlji.
Od romantizma do odrastanja, od borbe do čekanja na priliku, i od oslanjanja na sebe do nadanja čudu - ovako aktivisti danas opisuju promenu raspoloženja u Belorusiji između 2020. i 2022.
- Lukašenko „uzvraća udarac” - šta se krije iza ekonomskih sankcija Srbiji
- „Pakao na Zemlji“ - pritvor u Belorusiji
- Belorusija: Ko je bloger Roman Protaševič
„Belorusija je 2020. godine bila puna nade i ujedinjena iza zajedničkog cilja", kaže bivša politička zatvorenica Natalija Herš.
„Bila sam jako srećna zbog Belorusa koji su končano digli glave i usudili se da kažu ne diktaturi."
„Belorusija iz 2022. godine pati i zbunjena je, i možda je izgubila optimizam, ali ne i veru", kaže Herš.
U poslednje dve godine, zemlja se drastično promenila: od aktivista koji su ispunjavali ulice do političkih zatvorenika koji ispunjavaju zatvorske ćelije; od belo-crveno-bele zastave beloruske demokratske opozicije koja se vijorila na svakom ćošku, do zatvorskih kazni za nošenje belo-crvene odeće; od poziva na promene, do masovne migracije u potrazi za promenama u inostranstvu.
Belorusija je 2022. godine postala jedina zemlja na svetu koja je otvoreno podržala rusku invaziju na Ukrajinu i ponudila vlastitu teritoriju kao vojnu bazu za ruske trupe.
Beloruska vlada drži monopol na medije, ukinula je gotovo sve neprofitne organizacije, uvela je duge zatvorske kazne za objave na društvenim mrežama i proširila upotrebu smrtne kazne.
Stotine ljudi poslate su u zatvor zbog protestovanja, dok su neki dobili kazne i do 20 godina zatvora.
Zahvaljujući izmenama zakona koje je potpisao Aleksandar Lukašenko, ljudi koji su napustili Belorusiju sada mogu biti osuđeni u odsustvu i da im se zapleni imovina.
- Tihanovskaja za BBC: Ako protesti utihnu, postaćemo „robovi“
- Desetine hiljada ljudi na protestu opozicije u Belorusiji
- Uhapšeni beloruski novinar prisiljen na priznanje, tvrdi njegova porodica
Beloruski lider ne krije prezir prema opoziciji, izjavivši da ljudi koji žive van zemlje nemaju prava da „diktiraju kako mi da živimo".
„Prvo pobegnu u inostranstvo, a sada 95 odsto njih otvoreno piše o tome kako želi da se vrati", rekao je on nedavno.
„Samo kad bi nam Lukašenko oprostio i pustio nas nazad preko granice… Nemam ništa protiv: idite u zatvor ili negde drugde - gde god svako od vas zaslužuje. Ali morate da se vratite. Nikad se nećete skratiti tamo napolju."
Za potrebe ovog članka, BBC je razgovarao sa bivšom političkom zatvorenicom iz Švajcarske; sa osnivačem jedne od najvećih fondacija za pomoć ugnjetenim Belorusima; sa uspešnom sportistkinjom koja se pridružila opoziciji i sa bratom aktiviste koji je stradao pod nerazjašnjenim okolnostima u zatvoru.
Bez obzira na neuspeh protesta iz 2020. god, oni i dalje veruju da je promena u Belorusiji moguća, ali ovaj put, umesto da se oslone samo na sebe, zapravo računaju na pobedu Ukrajine u ratu protiv Rusije.
„Dva diktatora vezana kao sijamski blizanci"
„Dok gledate rat u Ukrajini, sve vam je jasnije da Belorusija nije imala šanse da promeni bilo šta mirnim putem 2020. godine", kaže Natalija Herš.
„Nasilni protest doveo bi samo do još više žrtava. Dok god su ova dvojica diktatora, Putin i Lukašenko, vezani kao sijamski blizanci, beloruski narod nema nikakve šanse."
„Ali nije bilo uzalud: svako društvo na putu do demokratije prolazi kroz razne razvojne faze. Protesti iz 2020. godine bili su samo jedna od tih prečki na merdevinama", dodaje ona.
Državljanka i Belorusije i Švajcarske, Natalija Herš je 2020. osuđena na dve godine zatvora zato što je tokom protesta strgla masku pripadniku snaga bezbednosti.
Na suđenju je dotični policajac tvrdio da mu je ona ogrebala lice noktima, ali Natalija negira da se to desilo.
U zatvoru je Herš odbila da šije uniforme za snage bezbednosti, zbog čega je provela više od 40 dana u samici.
Hladnoća i odsustvo medicinske pomoći ozbiljno su joj narušili zdravlje.
Izgladnela, Natalija je konačno oslobođena posle 18 meseci zahvaljujući pritisku švajcarskih diplomata.
Njena priča ju je pretvorila u ikonu borbe za promene u Belorusiji.
„Odlazak u Minsk 2020. bila je odluka koju sam donela naprečac, ali verovatno bih uradila isto i danas. Ne mogu da trpim laži i fabrikacije. Moji principi su isti kao i pre", kaže Natalija.
Imajući u vidu neuspeh mirnih protesta, Andrej Strižak, aktivista za ljudska prava i osnivač Bisola, fonda za pomoć ugnjetenim Belorusima, takođe misli da nasilni protesti ne bi bili dobar pravac.
„Vlada drži monopol na nasilje. Ne postoje mehanizmi za pozivanje snaga bezbednosti na odgovornost", kaže on.
„Ionako su već počeli da pucaju na mirne demonstrante, mislim da bi to samo dovelo do još većeg krvoprolića."
Prema Strižaku, demonstranti su pre dve godine potcenili razmere ruskog uticaja: „Ukrajina je savršen primer šta se desi sa zemljama koje pokušaju da se oslobode uticaja Moskve."
Andrej Strižak misli da su 2020. mnogi Belorusi živeli u iluziji da će se Lukašenko odreći vlasti posle izbora.
Ta iluzija je sada razvejana.
„Ljudi su uvideli koliko je daleko diktatura spremna da ide da bi se izborila za pravo da postoji, i videli su kakvi su Rusija i njen neo-imperijalizam", kaže ovaj aktivista za ljudska prava.
„Godina 2020. je bila puna nezrelog romantizma, entuzijazma, verovanja u vašu vlastitu sposobnost i izgradnju jačeg društva. 2022. je godina kad svi vidimo jasnije - ne bi šta mnogo iznenadilo Beloruse sada."
Šampionka u plivanju Aleksandra Gerasimenja je olimpijka ovenčana medaljama i bivša šefica beloruske Fondacije sportske solidarnosti (osnovane na krilima protesta uz pomoć sportista koji su podržali opoziciju).
Ona je otvoreno govorila protiv Lukašenkovog režima 2020. godine.
Ona veruje da su mirni protesti u Belorusiji bili greška.
„Uvek bismo izgubili, zato što smo izabrali nenasilne proteste", kaže Gerasimanja, koju kod kuće u Belorusiji sada čeka krivično gonjenje.
„Protiv vatre morate se boriti vatrom. Nema drugog načina. Bio nam je potreban lider za masu koji bi je inspirisao da se bori za slobodu."
Plašeći se hapšenja, Gerasimenja je pobegla iz Belorusije u oktobru 2020. godine i prešla u Ukrajinu.
Nakon ruske invazije preselila se u Poljsku.
Ona kaže da za razliku od perioda pre dve godine, Belorusi više ne računaju na sebe, već se nadaju čudu.
„Ukrajinci znaju šta je sloboda, oni je cene i nikad je neće predati", dodaje Gerasimenja.
„U Belorusiji je, nažalost, to osećanje tokom godina izbledelo. Doneli smo pogrešnu odluku."
Kako prolaze beloruski novinari:
„Mogu da nas guše, ali ne mogu da nas uguše"
Andrej Ašurok, brat pokojnog beloruskog aktiviste Vitolda Ašuroka, veruje da su protesti 2020. godine bili naivni.
„Dok se borimo za naša prava, ne smemo da izuvamo papuče kad se penjemo na klupe u parku", rekao je on, govoreći o slikama naširoko deljenim na društvenim mrežama tokom protesta Belorusa koji su se hvalili da su puni poštovanja prema javnoj imovini.
„Nakon svega što su nam uradili, ljudi u zatvorskoj uniformi treba da nose papuče - i to bele", dodao je on, govoreći o lokalnom običaju da se mrtvima navuku bele papuče u kovčegu.
Andrej Ašurok vrlo dobro zna koliko brutalna beloruska vlada ume da bude.
Njegova vlastita porodica je sasvim dovoljan dokaz za to.
U maju 2021, njegov vrat Vitold, osuđen na pet godina zatvora zato što je učestvovao na protestima, iznenada je umro u zatvoru.
Kad je Andrej Ašurok dobio bratovljevo telo, ono je bilo prekriveno modricama od očiglednog premlaćivanja, a glava mu je iznad nosa bila umotana u debeli sloj zavoja kako bi se pokrile oči.
Radnik iz mrtvačnice rekao je da je „slučajno" ispustio telo.
Uzrok smrti Ašuroka, koji je takođe postao simbol borbe za belorusku slobodu, nikada nije zvanično utvrđen.
- Počelo suđenje predvodnicima protesta u Belorusiji
- Belorusija: Ruskinja osuđena na godinu i po dana zatvora zbog tvita protiv Lukašenka
- EU zabranila beloruskim avionima da ulaze u njen vazdušni prostor
Plašeći se krivičnog gonjenja (zato što je protiv njega podignuta optužnica zbog podržavanja brata na sudu), Ašurok je morao da napusti zemlju i sada traži politički azil u Poljskoj.
Kod kuće u Belorusiji, njegova postarija majka i dalje živi u njihovom rodnom selu Berezovki.
„Ako smo ikada mislili da ima nade zato što smo u većini i da će nas ljudi čuti, sada znamo bolje, to se nikad neće desiti", kaže Andrej.
„Ipak, mogu da nas guše, ali nikad nas neće ugušiti. Možda će se neko umoriti ili izgubiti volju, ali ljudi nikad neće prestati da misle na promene."
Sagovornici BBC-ja, koji svi sada žive u Evropi, kažu da je stav prema Belorusiji postao tvrđi u poslednjih nekoliko meseci.
Umesto zemlje koja se bori za slobodu, Belorusija se sada smatra saučesnikom Putinovog režima.
„Tokom prvih meseci rata, lokalne vlasti su se prema Belorusiji odnosile sa podozrenjem", priseća se Natalija Herš.
„Mislim da su se verovatno brinule da će delovati suviše prijateljski nastrojeno prema zemlji koja podržava rat u Ukrajini."
„Nažalost, u očima mnogih Evropljana i Ukrajinaca, Belorusija i Lukašenko su jedno te isto", kaže Andrej Strižak.
„Pre dve godine, Evropljani su navijali za nas, a sada smo postali jedna od najomraženijih zemalja na kontinentu."
„Podržavate promene, ali vas vaš tamnoplavi pasoš osuđuje", kaže on. „Svi smo osetili tu osudu na svojoj koži."
- „Spreman sam da se borim bilo čime”: zašto sve više Belorusa ide da se bori za Ukrajinu
- „Tukli su me, nije im bilo važno šta ću da kažem" - glavni urednik ugašenog beloruskog lista iz pritvora
- Putin brani Lukašenka i optužuje EU za dvostruke standarde
Belorusi koji sada žive u inostranstvu rekli su za BBC da se ta „osuda" manifestuje na razne načine: oni navode primere Belorusa koje vraćaju na kraj reda kad traže dozvolu boravka, dece koju vraćaju iz školskih klubova i oštećivanja imovine.
Anton Žukov, sekretar za štampu Beloruskog centra za solidarnost, rekao je za BBC o incidentima kad su automobilima sa beloruskim registracijom razbijani prozori.
Simptomi bolesti beloruskog društva
Nedavno su izveštaji o podelama u beloruskoj opoziciji postali sve češći.
Svetlana Tihanovskaja, liderka demokratskih snaga, prozvana je da je neodlučna i optužena za preveliko diplomatsko taktiziranje, dok su mase koje su protestovale 2020. sve više razočarane u politiku.
Na skorašnjem forumu beloruskih demokratskih lidera (koji su se sastali bez Tihanovskaje), bivši predsednički kandidat Valerij Cepkalo, opozicionar Vadim Prokopjev i drugi političari i aktivisti razgovarali su o tome kako da se udalje od uticaja kabineta Svetlane Tihanovskaje.
Prokopjev nije birao reči: on je optužio Tihanovskaju da je pasivna liderka bez definisanog plana delovanja i pozvao da joj se dodeli simboličnija uloga.
Lider stare opozicione stranke u Belorusiji BNF Zenon Poznjak nazvao je Svetlanu Tihanovskaju i Pavela Latuškog „produženom rukom moskovskog projekta", dodavši da bi ovi političari jednog dana mogli ponovo da se okrenu Rusiji, dok god Rusija bude postojala.
Prema Aleksandri Gerasimenji, uprkos sastavu lidera u redovima demokratskih snaga, oni nisu rukovođeni jednom jasnom predstavom kao što je ona koja je ujedinila različite grupe 2020. godine.
„Ovo rasejavanje nas sprečava da se ujedinimo oko zajedničkog cilja, zato što svi gledaju samo svoje interese", kaže Gerasimenja.
„Ne shvatam zašto opozicija ne može da se ujedini — trebaju nam lideri koji su istovremeno diplomate i preduzimaju odlučne korake", kaže Natalija Herš.
„Ako bi se tako nešto desilo, bilo bi šanse za belorusku demokratiju u budućnosti."
- Belorusija: Pet stvari koje možda ne znate o ovoj zemlji
- Beloruskali - Lukašenkova „zlatna koka“ i priče o mučenju radnika
- Kako Belorusija pomaže „turistima“ da uđu u EU
Govoreći o kritikama na račun Svetlane Tihanovskaje i njenog tima, Andrej Strižak ističe da svaki političar kog je izabrao narod na kraju izgubi na popularnosti.
„Izluđuje me kad ne možete da se usredsredite na koren problema - Putin i Lukašenko - već se umesto toga ustremite na nekog drugog, na primer, na Tihanovskaju, ili na Strižaka, i onda ih ugazite u zemlju.
„Tihanovskaja je izabrana predsednica i niko ne može da joj oduzme taj status."
„Nažalost, u ovom trenutku vidimo klasične simptome bolesti beloruskog društva - urušavanje struktura, uzajamno nepoverenje", zaključuje on.
Rat u Ukrajini i budućnost Belorusije
Za sagovornike BBC-ja, aktuelna situacija je više od rata između Rusije i Ukrajine.
Oni kažu da je to borba između slobode i ropstva, zapadne civilizacije i saveza diktatura.
Oni su uvereni da su u ovom ratu Belorusi i Ukrajinci na istoj strani i da budućnost Lukašenkovog režima zavisi od njegovog ishoda.
Za mnoge Beloruse koji su izašli na ulice 2020, rat u Ukrajini postao je nastavak te borbe za lične slobode i nezavisnost.
Stotine beloruskih dobrovoljaca sada se bore na ukrajinskoj strani, od puka Kastusa Kalinovskog do odreda „Progon".
„Nema šanse da čitav svet može biti poražen od jedne bande kriminalaca", kaže Andrej Ašurok.
„Kad dođe do pobede u Ukrajini, počeće vreme promena u našoj zemlji. Moskva je Lukašenkov oslonac. Ako mu ga izvučete, neće mu ništa preostati."
„Da je Vitold živ danas, on bi smatrao da je ovaj rat nešto više od obične negativnosti", dodaje Ašurok.
„Ovde se ne bori samo jedna zemlja protiv druge. Ovo je sukob dva načina života i svi su toga svesni."
„Mi smo za to krivi. Omanuli smo 2020. i kao posledica toga, ispaljuju se rakete sa naše teritorije", kaže Aleksandra Gerasimenja.
„Moramo da se ujedinimo protiv našeg zajedničkog neprijatelja - Vladimira Putina, da bismo odlučili o budućnosti Ukrajine i Belorusije. Ako Ukrajina ne bude pobedila, onda Belorusija nikad neće biti slobodna, a ako Belorusija ne bude slobodna, ona će uvek ugrožavati Ukrajinu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
