Svakog 28. decembra u Španiji i Latinskoj Americi ljudi zbijaju šale jedni sa drugima, a neki mediji objavljuju lažne vesti kao što to u ostatku sveta rade svakog prvog aprila.
Katolička crkva 28. decembar naziva i Danom nevine dečice.
Međutim, priča koja stoji iza ovog dana je veoma mračna i govori o ubijanju male dece zabeležene u jednom od četiri hrišćanska jevanđelja, po Mateju.
Prema ovom jevanđelju, pre više od 2.000 godina jevrejski kralj Irod Prvi Veliki je odlučio da ubije svu decu mlađu od dve godine u Vitlejemu kako bi eliminisao i novorođenog Isusa.
Očigledno, on je tu odluku doneo pošto je čuo priču o nekim „čarobnjacima sa istoka", koji su ga upozorili da se upravo rodilo dete koje će biti kralj Jevreja i da će ugroziti njegovu vladavinu.
- Zašto smo očarani tajnim magijskim simbolima i vradžbinama
- Baba Jaga: Najveća i najstrašnija „zla veštica“
- Zašto je Ruska pravoslavna crkva „ozakonila" isterivanje đavola
Katolička crkva odlučila je da mrtvoj deci oda počast kao „prvim Isusovim mučenicima", a vremenom su postali „Nevini sveci".
Ali kako se tako tužno sećanje pretvorilo u tako radostan dan?
Postoji nekoliko teorija.
Različiti koreni
U jednoj verziji priče se tvrdi da je kralj Irod pitao „čarobnjake sa istoka" gde je dečak koji će biti kralj, ali su tri mudraca očigledno prevarila monarha i navela ga na pogrešan trag.
Još jedna teorija o veselju dovodi se u vezu sa Irodovim unukom, Irodom Agripom Drugim, kraljem Halkisa.
Ovaj regent, koga pamte po raskalašnom ponašanju, odlučio je da u čast dede i tridesetogodišnjicu pokolja organizuje sedmodnevne svečanosti.
Međutim, 28. decembra odlučio je da izda naloge za hapšenje i kažnjavanje svih ministara, a oni nisu uspeli da pobegnu zahvaljujući efikasnosti kraljevske garde.
Na kraju su uplašeni gosti bili prisiljeni da prisustvuju proslavi, neki su dobili pečat od monarha koji je proglasio da „nisu krivi".
Ova sablasna priča je, tvrde neki, pravo poreklo tog praznika.
- Pet drevnih svetih mesta iz svih krajeva sveta
- Da li je Deda Mraz sahranjen u Irskoj
- Ko je Krampus, zla verzija Deda Mraza
Drugi naučnici tvrde da poreklo ovog praznika nije u Jerusalimu iz biblijskog vremena, već u srednjovekovnoj Evropi, u vreme kada su poslednji mesec u godini na izmaku i prvi u novoj godini obeležavale jake zime i manjak aktivnosti na selu gde je većina stanovništva radila.
„Besposleni ljudi prepustili su se svečanostima, smešnim, pa i zlobnim šalama u kojima su se izjednačavali glumci i posmatrači kako bi ublažili svakodnevne poteškoće i čeličnu društvenu disciplinu", rekao je španski istoričar Mario Gonzales-Linares.
Tako je između decembra i januara održavan niz svečanosti, poput Festivala budale ili Festivala magarca, gde je šala igrala fundamentalnu ulogu: omogućila je ljudima da ismevaju najsurovijim društvenim konvencijama.
Možda je najekstremniji od ovih festivala bio onaj ludaka, koji je crkva zvanično zabranila na saboru u Bazelu 1435. godine.
U članku „Smeh i delirijum: žurka ludaka", objavljenom u kulturnom magazinu Antverpen, Gonzales-Linares objašnjava ko su ti ludaci koji su vladali na žurkama.
„Bilo je tu poremećenih ljudi, ali i budala, izopačenih, siromašnih, marginalizovanih čiji se neoprostivi zločin sastojao od toga da se nisu uklopili u tadašnju rigidnu društvenu šemu."
Ti ludi i izopačeni ljudi su bili, kako je opisao R. P. Fileg u članku istoričara Gonzalesa-Linaresa, najniži nivo sveštenstva:
„U katedrali je imenovan jedan biskup. Potom je davao blagoslov. Zatim su prerušeni sveštenici ulazili, plesali, skakali i horski pevali pesme o pustolovinama.
„Sveštenici su jeli kobasice, igrali karte i kockali se na oltaru. Umesto tamjana, palili su đonove starih cipela i izmet.
„Posle mise, svi su plesali i trčali oko crkve i prepuštali se najvećim grehovima".
Pored šala i ismevanja, akademici poput Ramona Garsije Pradeša sa Univerziteta Kastilja-La Manča, doveli su ovaj praznik u vezu sa pojavljivanjem parodičnog i satiričnog pozorišta u srednjem veku koje je kritikovalo društvenu i političku situaciju tog vremena.
- „Spalili su mi pretkinju kao vešticu - sada sam sprao ljagu s njenog imena“
- Strndžanje - erotski vlaški običaj između stvarnosti i mita
Proleće, ribe i priče
Mnoge evropske zemlje u čijim su crkvama i ulicama proslavljana decembarska i januarske svečanosti u moderno doba obeležavaju 1. april kao Dan šale.
U anglo-saksonskom društvu, ovaj praznik se zove April Fools' Day, u Francuskoj je to Poisson d'avril, a u Italiji Pesce d'aprile.
I o poreklu ovog datuma postoje različite teorije.
Neki istoričari veruju da će, kao i kod proslava u decembru i januaru, kod 1. aprila značajnu ulogu imaju godišnje doba i vremenske uslovi.
Krajem marta i početkom aprila počinje proleće, koje je inspirisalo „nove svečanosti" na selu koje datiraju iz rimskih vremena.
U okviru svečanosti, gotovo da su se ukidala sva pravila i konvencije.
„Posluga je mogla da naređuje gospodarima, a deca roditeljima", objasnio je istoričar Andra Livesej.
Tako je ubrzo postala tradicija da i na taj dan ljudi međusobno zbijaju šale.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
