Samo nekoliko meseci posle letnjih toplotnih talasa i suša, Evropu je sada dočekalo novo iznenađenje - do sada najekstremniji zabeleženi zimski toplotni talas.
U poslednjih nekoliko dana su u mnogim evropskim zemljama zabeležene temperature od oko 20 stepeni Celzijusa, među kojima su i države u kojima bi u ovo doba godine očekivane temperature bile ispod nule.
Na društvenim mrežama, klimatolozi ovo opisuju kao „potpuno suludo", „apsolutno ludilo" i „neshvatljivo".
„Prisustvujemo do sada neviđenim temperaturnim anomalijama", rekao je Maksimilijano Erera, klimatolog i istoričar vremenskih uslova, za BBC.
„U mnogim slučajevima, noćne temperature su bile daleko iznad julskog proseka, što je potpuno neverovatno za januar."
Temperaturni rekordi oboreni su u osam zemalja - Poljskoj, Holandiji, Lihtenštajnu, Litvaniji, Letoniji, Češkoj, Danskoj i Belorusiji.
Regionalni rekordi se beleže u Nemačkoj, Francuskoj i Ukrajini.
Alpska skijališta miruju bez snega: trava je zelena na padinama.
- Leto 2022 - najtoplije u Evropi od kada postoje merenja
- 2022: Godina suše i vrućine
- „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
- Da li su rekordno visoke oktobarske temperature širom Evrope „pogled u klimatsku budućnost“
Prestonica Poljske, Varšava, na primer, zabeležila je 18,9 stepeni Celzijusa u nedelju, dok bi inače u januaru uglavnom dostizala temperaturu između -4,8 i 0,4 stepeni Celzijusa.
Nova temperatura bila je pet stepeni viša od prethodnog januarskog rekorda, postavljenog pre 30 godina.
Drezden, u Nemačkoj, postigao je 31. decembra rekordnih 19,4 stepena, oborivši prethodni rekord od 17,7 stepeni postavljen 1961. godine.
Stotine meteoroloških stanica širom Evrope beležile su rekordne dnevne temperature za mesec decembar ili januar, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (VMO).
Sa vrlo malo snega u Alpima, mnoga skijališta morala su da budu zatvorena.
„U Švajcarskoj su planine zelene i do 1.800 metara nadmorske visine, a isto je i u Austriji", kaže profesor Reto Knuti, klimatski naučnik pri Univerzitetu ETH u Cirihu.
On je na Tviteru objavio fotografiju slavnog odmarališta Gštat, gde je sedamdesetih naučio da skija, samo sa travom, osim vrlo uskog pojasa veštačkog snega.
Blaga klima u Evropi usledila je svega nekoliko dana nakon ekstremno hladnog talasa u SAD, tokom kog je stradalo više od 60 ljudi.
Štaviše, sredinom decembra su i delovi Evrope imali vlastiti ledeni period - samo da bi vrlo brzo nakon toga temperatura skočila na dvocifrene brojke.
VMO kaže da promene mogu delimično da se objasne zonom visokog pritiska iznad Mediteranske oblasti i sistemom niskog pritiska Atlantika, što je dovelo do snažnog „jugozapadnog fluksa" - južnog vetra koji je doneo topao vazduh iz severozapadne Afrike do srednjih geografskih širina.
Vazduh je prešao preko istočnog Atlantika, gde su temperature površine mora jedan do dva stepena toplije nego obično - a čak toplije nego uz obalu Španije ili Portugala.
Ali stručnjaci kažu da je moguće da su poremećaji u polarnoj mlaznoj struji (pojavi snažnih visokih vetrova) takođe odigrali izvesnu ulogu.
Profesor Knuti kaže da je poslednjih godina bilo spekulacija da klimatske promene navode mlaznu struju da postane „talasastija", što dovodi do „naglašenijih naleta toplog i hladnog vazduha".
Hose Alvaro Silva, klimatolog iz VMO-a, saglasan je sa tim.
On kaže da je to i dalje predmet velike rasprave, ali da ima sve više dokaza da „neki aspekti fizičke atmosferske dinamike u vezi sa arktičkim otopljavanjem" dovede do poremećaja u mlaznoj struji.
Naučnici generalno nerado izjavljuju da su klimatske promene izazvale bilo koji konkretan pojedinačni vremenski događaj, jer u igri mogu da budu i drugi faktori.
Na primer, ova godina je treća godina La Ninje u nizu - suprotno od El Ninja, kad se vode centralnog Pacifika zagrevaju - a to takođe vrši veliki uticaj na globalne vremenske prilike.
Ali naučnici se slažu da su atmosfera koja otopljava i okeani koji se zagrevaju već počeli da narušavaju našu klimu i vremenske sisteme.
Svet je doživeo zagrevanje od 1,1 stepeni Celzijusa otkako je industrijalizacija ubrzala sagorevanje fosilnih goriva 1850-ih, što je dovelo do veće koncentracije gasova efekta staklene bašte, kao što su ugljen dioksid i metan, koji zadržavaju toplotu u atmosferi.
Naučnici su saopštili da emisije ugljen dioksida moraju da se smanje za 45 odsto sa nivoa iz 2010. pre 2030, ako želimo da ograničim otopljavanje na 1,5 stepeni Celzijusa i izbegnemo opasne klimatske promene.
Ali Ujedinjene nacije upozoravaju da su emisije trenutno na putu da porastu za skoro 11 odsto do 2030. godine, ukoliko vlade ne promene svoju politiku.
A to znači da će učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih prilika samo da se pojačavaju, kažu naučnici.
U svom izveštaju o Klimatskom stanju u Evropi iz 2021. godine, objavljenom pre dva meseca, VMO je saopštila da su temperature u Evropi rasle između 1991. i 2021. prosečnom stopom od oko 0,5 stepeni po deceniji, što je najviše za bilo koji svetski kontinent i više nego dvaput više od svetskog proseka.
Profesor Knuti savetuje ljude da se spreme za još sličnih pojava.
„Najtopliji dan će postati još topliji", kaže on, „i leti i zimi".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
