Psihopatija je poremećaj koji istovremeno fascinira i odbija - što je najbolje ilustrovano viralnim video snimcima na TikToku u kojima ljudi govore o tome „kako prepoznati psihopatu".
Ali stigma koja prati psihopatiju znači da se ona još ne shvata pravilno, naročito kad se javlja kod žena.
Viktorija je znala da je njen dečko oženjen, ali tek je posle nekoliko godina počela da sumnja da ima i druge ljubavnice.
Nije bilo pravih dokaza, ali ga je njegov govor tela odavao, kaže ona.
Njegove priče se nisu poklapale.
Njegovo lice je izgledalo drugačije kad laže.
„Sasvim slučajno imam izuzetno pamćenje kad su u pitanju razgovori", kaže ona.
„Uopšte nije bio dobar lažov. Ne znam zašto ga njegova supruga nikad nije uhvatila u laži."
- Zašto nastavljamo da izlazimo sa ljudima sličnim bivšim ljubavima
- Bez pardona: Kažite odmah šta očekujete od izlaska i veze - novi trend među mladima
- Najbolji (i najgori) načini da nekog uhvatite u laži
U Viktorijinoj glavi izlistao se mentalni rokovnik načina na koje bi mogla da ga kazni sve dok se nije zaustavio na jednoj opciji.
Biće joj potrebno malo više vremena i moraće da se ponaša kao da ništa ne zna.
U periodu od nekoliko meseci, dok se još viđala s njim, Viktorija je počela da šalje golišave fotografije svoga dečka njegovoj supruzi.
On je došao kod nje uznemiren, pitajući se ko bi mogao da radi tako nešto.
Njegova žena je bila skrhana.
Priznao je Viktoriji da zaista spava i sa drugim ženama.
Nije posumnjao u nju, a ona ga je tešila.
A onda kad joj je sve dosadilo i bila je spremna da okonča vezu, poslala je njegovoj ženi poslednju galeriju slika, poslednju fotografiju same sebe sa muškarcem kog obe dobro poznaju.
Sa tim eksplozivnim otkrićem, Viktorija je zauvek izašla iz njihovih života.
Kad bi prepričavala ovu priču ljudima, njena nehajnost bi uznemirila ljude.
„Pitali bi me: 'Zašto bi to radila njegovoj ženi? Šta ti je njegova žena učinila da zasluži ovo? Kako te je povredila?'", kaže ona.
„A ja bih pomislila: 'Pa život je nepravedan.'"
Zastaje i nastavlja: „Pretpostavljam da je to dobar primer za ekstremnu psihopatsku osobinu koju sam nekada posedovala. Bezosećajnost."
Psihopatija nije zvanična dijagnoza mentalnog zdravlja i nije uvršćena u peto i najnovije izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poremećaja, ali se izraz ipak naširoko koristi u kliničkom okruženju.
On se u najširem smislu doživljava kao neuropsihijatrijski poremećaj, kad osoba pokazuje neobično nizak nivo empatije ili kajanja, što često za rezultat ima antisocijalno i ponekad kriminalno ponašanje.
Izraz su koristili doktori u Evropi i SAD početkom Dvadesetog veka, a našao se u širokoj upotrebi pre 1941. godine.
„Vodeći svetski akademici raspravljali su o definiciji psihopatije", kaže Ebigejl Marš, psihološkinja i neuronaučnica sa Univerziteta Džordžtaun, u Vašingtonu.
„Dobićete veoma drugačija objašnjenja psihopatije u zavisnosti od toga da li pričate sa forenzičkim psihologom ili kriminologom."
Doktorka Marš kaže da kriminalistički psiholozi obično klasifikuju da ljudi imaju psihopatiju samo kad iskažu nasilno i ekstremno ponašanje.
Za nju, međutim, ovo stanje se ispoljava kao spektar, sa drugim, manje dramatičnim ponašanjima koja mogu da variraju od osobe do osobe.
Psiholozi i psihijatri uglavnom se slažu da jedna do dve osobe na svakih sto u opštoj populaciji ispunjava kriterijume psihopatije, ali doktorka Marš tvrdi da čak 30 odsto u određenoj meri iskazuje psihopatske osobine.
Većina istraživanja psihopatije usredsređuje se na krivične prestupnike, kaže ona, umesto na opštu populaciju.
I iako neke studije pokazuju da je ovo stanje češće kod muškaraca nego kod žena, doktorka Marš tvrdi da je to moguće zato što je standardni test osmislio kanadski psiholog koji je radio sa muškim zatvorenicima sedamdesetih.
Ana Sanz Garsija, doktorantkinja iz psihologije na Univerzitetu u Madridu, koja je analizirala veliki broj studija, kaže za BBC da su naučnici uglavnom nalazili da žene sa psihopatijom pokazuju manje sklonosti ka nasilju i kriminalu, ali veću sklonost ka manipulaciji u međuljudskim odnosima.
Ključne osobine
Prema PsychopathyIs.org, internet stranici u čijem je osnivanju učestvovala doktorka Ebigejl Marš, postoje neke ključne osobine koje se manifestuju u ekstremnoj psihopatiji:
- Bezosećajan i sebičan pristup međuljudskim odnosima
- Odsustvo empatije kao reakcije na tuđu patnju ili nevolju
- Odsustvo kajanja nakon što se povrede drugi ili prekrše pravila
- Slabo osećanje identiteta ili sopstva
- Manipulisanje ljudima da bi se došlo do nekog cilja
- Upuštanje u rizične ili opasne aktivnosti
- Površinski šarm
Viktorija kaže da je njeno vlastito manipulativno ponašanje krenulo kao način da se zabavi tokom detinjstva u Maleziji.
Njen porodični život bio je nesrećan, zbog alkoholizma njenog oca, i iako je imala velikog uspeha u školi, često joj je bilo dosadno.
Iz zabave bi otkrivala tajne koje se zarekla prijateljima da će čuvati - ko mrzi koga, ko je zaljubljen u koga.
Koreni napetosti među decom u srednjoj školi često bi dovodili do nje.
Viktorija je znala da manipuliše drugima tako da preuzmu odgovornost za njene greške ili šta da kaže da bi se izvukla iz nevolje.
Ubedila je nastavnicu da je bacila kredu na nju zbog pritiska vršnjaka.
„To je želela da čuje", kaže ona.
„Želela je da veruje da pametno dete nije loše dete, već samo povodljivo."
Viktorijin tok misli se prekida kad se debeli, narandžasti, pokretljivi mačji rep odjednom pojavi na video pozivu i nežno joj zagolica obraz.
„Njegovo ime je Džiberiš", kaže ona, nagnuvši se da pomazi telo koje je izvan kadra na stolu.
Pitam je da li mu je to pravo ime.
„On ima mnogo imena", odgovara mi ona.
Pogledajte video:
Nedavno je nekoliko videa naslovljenih „izazov psihopatije" postalo viralno na TikToku, stekavši više od 20 miliona pregleda.
U njima se raspravlja o tome kako gledaoci mogu da „prepoznaju psihopatu".
Tag „psihopata" jedan je od najpopularnijih na aplikaciji, sa više od dve milijarde pregleda.
Koristi se da obeleži nekoliko tema, uključujući snimke ljudi kojima se sudi za psihopatiju, ali se ponekad koristi i kao uvreda za loše ponašanje.
Ono što je očigledno je da je za ljude tema psihopatije, i oni koji je poseduju, istovremeno fascinantna i odbojna.
Za Viktoriju ti video snimci nisu uvredljivi.
„Sastavni deo psihopatije je da vas nije briga šta ljudi misle o vama tako da mi to ne smeta", kaže ona.
„Ali to samo pokazuje koliko ljudi malo razumeju čitav spektar ovog stanja."
Ono što joj zaista smeta su snimci na kojima se govori o tome da su ljudi sa psihopatijom skloniji da povređuju životinje.
„Mnogi od nas više vole životinje nego ljude", kaže ona kratko, gledajući dole u Džiberiša, koji prede van vidokruga.
„Mi" na koje misli Viktorija je onlajn zajednica žena poput nje.
Ona se uglavnom okuplja oko bloga spisateljice M.E. Tomas, jedne od najslavnijih žena sa psihopatijom.
Tomas je imala rezultat od preko 99 odsto poklapanja kad ju je na psihopatiju testirao Džon Edens, forenzički psiholog sa teksaškog Univerziteta A&M.
Tomasin blog Sociopatski svet detaljno opisuje kako izgleda život sa psihopatijom.
Ona kaže da je upotrebila reč „sociopata" umesto „psihopata" jer je smatrala da je to izraz koji će ljudi bolje razumeti.
Psihološkinja Ebigejl Marš kaže da je ponekad koriste pojedinci svesni stigme koja prati reč „psihopata".
Književni agent je otkrio Tomasin blog i to je dovelo do ugovora za knjigu: Život proveden skrivajući se na očigled sviju objavljena je 2012. godine i prevedena na više od deset jezika.
Trenutno se snima film po njoj sa Lisom Edelstin u glavnoj ulozi.
„Doživljavam sebe kao formulu, a ne kao osobu", kaže Tomas.
„To je kao da ste tabela u ekselu gde moram da shvatim šta treba da radim i kažem da bih izračunala najverovatniji ishod."
Jedan od primera je kad kaže nekome da ga voli da bi dobila nešto od njega, kaže Tomas.
Ona kaže da je njen agent savetuje da ne opisuje sebe kao „manipulativnu", već da kaže da je od detinjstva znala kako da utiče na ljude.
Ali ona ignoriše taj savet.
Biti manipulativan je njena dominantna psihopatska osobina, kaže ona, dodavši da joj je to pomoglo da postane sjajna advokatkinja.
Kad progovori, ljudi ne umeju da odrede njen akcenat.
Misle da je iz Izraela ili Istočne Evrope, iako je čitav život provela u Kaliforniji.
„Akcente dobijate iz socijalizacije koja vam podari vaš identitet. Ja nikad nisam stekla identitet", kaže ona.
„Imam vrlo slab osećaj sopstva."
Na svom blogu, ona deli vlastite svakodnevne misli i intervjuiše druge koji žive sa psihopatskim osobinama.
Mnogi njeni čitaoci pronalaze bekstvo u njenim objavama i snimcima, kaže ona, jer je to mesto gde prepoznaju vlastite obrasce ponašanja i mogu da dele vlastita iskustva bez osude.
„Svako zna nekoga sa psihopatskim osobinama", kaže doktorka Marš, koja je suosnivačica neprofitne organizacije Psihopatija je.
To jedna od svega nekoliko onlajn platformi koje nude podršku i ljudima sa psihopatijom i onima koji su im bliski.
Doktorka Marš kaže da je cilj da se demistifikuje psihopatija i da se ljudima pruže alatke za proveru kako bi mogli sami da procene sebe i onda dođu do dobrih informacija o tome šta treba da rade.
„Psihopatija nije kategorija, to je kontinuum", kaže ona.
„Ona je raspoređena među stanovništvom u različitim stepenima. Neki ljudi izazivaju stalnu destrukciju, a nekima je samo potrebno da kontrolišu simptome. Kad ne razgovaramo o tome otvoreno, onda se dešava da TikTik trendovi popunjavaju prazninu u ekspertskim informacijama."
Viktorija i M.E. Tomson koriste meditaciju, psihoterapiju i podršku onlajn zajednice da bi držale vlastiti poremećaj pod kontrolom.
„Pomaže kad niste u senci", kaže Tomas.
„Ali stigma i dalje prati reč 'psihopata'. Još mora mnogo toga da se uradi i povede još mnogo otvorenih razgovora. Realnost je da mi postojimo."
Ilustracije: Somsara Rajli
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video: