Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, koja se tradicionalno vezuje za Moskovsku patrijaršiju, nije produžen zakup dve crkve u Kijevsko-pečerskoj lavri.
BBC je istraživao zbog čega je lavra toliko važna za sve pravoslavne Ukrajince, a Moskovska patrijaršija nastoji da učestvuje u njenim poslovima, kako se decenijama vodi tiha i ne baš tiha borba za nju, šta se događa sada u vezi sa njom i kakva je budućnost očekuje.
„Ostalo je samo jedno, da počnu da ubijaju sveštenike, episkope i vernike, a koliko vidim, sve ide u tom pravcu", ovim rečima se namesnik Kijevsko-pečerske lavre, mitropolit Pavel (Lebed) obratio 26. decembra predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom.
Razlog za ovo obraćanje je taj, što Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovske patrijaršije, kojoj pripada mitropolit Pavel, nije produžen zakup za dve crkve u okviru Kijevsko-pečerske lavre, ogromnog manastirskog kompleksa u centru Kijeva, koji ima sveto značenje i za ukrajinsko i za rusko pravoslavlje.
- Na čijoj je strani Ukrajinska pravoslavna crkva u ratnom sukobu
- Kako je obeleženo Bogojavljenje u Srbiji, Ukrajini i Rusiji
- Sveštenik pritvoren zbog kritikovanja Putina
Zapravo oni oduzimaju deo lavre od Ukrajinske pravoslavne crkve. Donedavno politika ukrajinskih vlasti nije pokazivala mnogo interesovanja za crkvena pitanja, a sada želi da umanji bilo kakav uticaj Moskovske patrijaršije i RPC u Ukrajini.
Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi ne pomažu ni izmene u povelji, iz koje su izbrisane skoro sve refernce na Rusku pravoslavnu crkvu, niti izjave njenih arhijereja da nemaju ništa zajedničko sa Moskvom.
Ruska pravoslavna crkva i dalje ih doživljava kao vlastite, a godine „duhovne veze" sa Moskvom, sa kojom se UPC naprosto ponosila i dan danas imaju uticaja.
UPC počinje da gubi lavru, iako to uopšte ne znači da njen glavni „konkurent", autokefalna PCU, Pravoslavna crkva Ukrajine, počinje da je dobija.
- „Ovo je moje telo": Zašto se religija menjala tokom istorije
- Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Majdanpeku - između mita i stvarnosti
- SPC dala saglasnost za samostalnost Makedonske pravoslavne crkve
Šta je Kijevsko-pečerska lavra: manastir, muzej, rezervat
Sveto-Uspenska Kijevsko-pečerska lavra, koja se od 1990. nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine je neformalna prestonica istočnoslovenskog pravoslavlja.
Manastir je zaživeo u XI veku, za vreme Kneza Jaroslava Mudrog, odnosno nekih stotinak godina pre nego što je Moskva osnovana dosta severnije.
Upravo zbog toga Kijev govori da nema nikakvih osnova da Kijevsko-pečerska lavra istorijski pripada Moskovskoj patrijaršiji: Lavra je mnogo starija i od same Moskve, i od njene patrijaršije.
Kijevsko-pečersku lavru još često nazivaju izvorištem monaške tradicije ruske zemlje, naime od tog istorijskog perioda poreklo o državnom mitu vode i današnja Ukrajina, i današnja Rusija.
Na teritoriji Kijevsko-pečerske lavre živelo je i sahranjeno mnogo crkvenih podvižnika, koji su zatim bili proglašeni za svece, ovde se nalaze grobovi istaknutih istorijskih ličnosti.
Od Nestora letopisca do inoka Ilije Pečerskog, koji se smatra prototipom Ilje Muromca, od hetmana velikog kneza Litvanije Konstantina Ostroškog do reformatora i državnika Petra Stolipina, koga veoma poštuju sadašnje ruske vlasti.
Kijevsko-pečerska lavra igra ključnu ulogu u istoriji kako ukrajinskog, tako i ruskog pravoslavlja, kako ukrajinske tako i ruske države.
Tokom viševekovnog postojanja ovaj ogromni manastir nikada nije bio potpuno uništen.
Teška vremena za njega nastupila su nakon uspostavljanja sovjetske vlasti u Ukrajini.
Prvo su ga 1926. godine zatvorili i pretvorili u „Sveukrajinski muzejski grad".
Tokom Drugog svetskog rata manastir je ponovo počeo da radi uz dozvolu okupacionih vlasti.
Zatim je ponovo zatvoren 1961. godine, u sklopu Hruščovljeve antireligijske kamapanje.
Lavra je pretvorena u istorijsko-kulturni državni rezervat.
Crkva je vraćena Lavri 1988. godine.
I to baš na hiljadugodišnjicu od kada je Ruska zemlja primila hrišćanstvo, Lavra je predata Ruskoj pravoslavnoj crkvi, drugih crkava u to vreme, u Sovjetskom Savezu, nije ni bilo.
Preciznije, tada je crkvi predat samo deo lavre, udaljene pećine i objekat u kome će kasnije biti otvorena Kijevska duhovna seminarija.
Postepeno se širila teritorija pod kontrolom ukrajinskog dela Ruske pravoslavne crkve, koja je kasnije postala deo Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije.
Godine 2013, za vreme predsednika Viktora Janukoviča, vlada Nikolaja Azarova odlučila je da preda UPC (MP) na besplatno korišćenje „kompleks zgrada i objekata" lavre na osnovu spiska od 79 stavki.
Struktura Kijevsko-pečerska lavre sastoji se iz dva dela odvojena zidom.
U Gornjoj lavri se uglavnom nalaze objekti kompleksa kao što su muzeji, galerije ili, na primer, nacionalna istorijska biblioteka.
Međutim, među ovim objektima nalaze se dva hrama koji se UPC (MP) iznajmljuju po satu.
U Donjoj lavri se nalaze objekti koje UPC koristi na osnovu već pomenutog ukaza vlade Azarova.
Nju čine hramovi, čuvene pećine iz lavre, seminarija, dihovna akademija, sinodalna odeljenja i zvanična rezidencija predstojatelja UPC mitropolita Onufrija.
Pogledajte i video o ženama koje se bore da postanu sveštenice:
Bitke za lavru
Kijevsko-pečeska lavra nije samo prestonica ukrajinskog pravoslavlja već je i predmet stalnih sporova između različitih ogranaka istog tog ukrajinskog pravoslavlja.
Tadašnji mitropolit kijevski i egzarh Ukrajine Filaret (Denisenko) potpisao je dokument o prenosu Lavre crkvi 1988.
Već nekoliko godina kasnije, 1992, Filaret je pokrenuo inicijativu za potpuno odvajanje Ukrajinske pravoslavne crkve od RPC, a čak je i prikupio potpise episkopata sa odgovarajućim apelom.
Međutim, već posle nekoliko nedelja, a nije isključeno da je bilo pod pritiskom Moskve, ukrajinski episkopi održali su Arhijerejski sabor u Harkovu na kome je Filaret razrešen dužnosti, a Vladimir (Sabodan) izabran za novog mitropolita kijevskog.
Filaret nije priznao ovu odluku. Štaviše, bio je odlučan da njegovu rezidenciju u Lavri ne ustupi novoizabranom nasledniku, kojega je nazvao nelegitimnim.
Sudeći po memoarima učesnika tih događaja, ljudi iz Filaretovog okruženja su se okrenuli UNA-UNSO, radikalnoj nacionalističkoj organizaciji, koju je tada predvodio 28-godišnji Dmitrij Korčinski.
„Mi smo još sredinom 80-ih hteli da organizujemo nacionalnu revoluciju, a 1991. smo stvorili paravojnu organizaciju", odgovara Korčinski na pitanje kako bi on okarakterisao sebe i kolege u leto 1992.
- Papa: „Ruski patrijarh ne sme da bude Putinov šegrt"; Kiril: „NATO je pogazio obećanje"
- „Hoćeš u carstvo nebesko? Padni na kolena i pokaj se!” - Strašan život dece u manastiru igumana Sergeja
- Korona virus: Kako se Ruska pravoslavna crkva prilagođava epidemiji
Oni su tada već imali iskustvo u pravim ratnim dejstvima u Pridnjestrovlju, a tome je prethodilo učešće u gruzijsko-abhazijskom konfliktu i Prvom čečenskom ratu.
Tada je 1992. Korčinski postavio obezbeđenje oko rezidencije Filareta u Ulici Puškinskaja u centru Kijeva, a pored Saborne crkve svetog Vladimira koja se nalazi u blizini.
Tokom noći 19. juna nekoliko desetina „unsovaca" (pripadnika UNA-UNSO radikalne nacionalističke organizacije) preskočila je zid manastira i brzo zauzela jedan od objekata lavre.
Računali smo na to, kaže Korčinski, da će u lavru doći i sam Filaret.
„Nakon njegovog pojavljivanja bili bismo makar malo pokriveni u vezi sa Krivičnim zakonikom. U tom slučaju naša akcija ne bi bila razbojništvo, već uzimanje u zaštitu imovine pod upravom pravog vlasnika", objasnio je on kasnije.
Ali umesto Filareta posle četiri sata u Lavru su stigle snage specijalne policije, a „unsovci" su bili primorani da se predaju.
Korčinski kaže da se, prema njegovim informacijama, Filaretov automobil te noći dovezao do zidina lavre ali jerarh se nije odlučio da uđe unutra. Sam Filaret nikada nije komentarisao ovu priču.
Ovo je bio jedini pokušaj nasilnog zauzimanja lavre u novijoj istoriji Ukrajine.
Ovog leta, kada je BBC vodio razgovor sa Dmitrijem Korčinskim, on je izrazio uverenje da danas, ako bi autokefalnoj PCU u nekom trenutku bila potrebna pomoć dobrovoljaca sa fronta da uđe u lavru, bilo bi dovoljno onih koji bi to želeli.
Upitan da li se plaši optužbi za raspirivanje verske mržnje, Korčinski jednostavno odgovara:
„Ako se ne plašimo ruskih tenkova, da li treba da se plašimo policijskih marica?"
Još jedan dramatičan trenutak u istoriji Kijevsko-pečerske lavre bilo je veče 22. februara 2014. godine.
Dok je Kijev oplakivao desetine aktivista koji su stradali na Majdanu, predsednik Viktor Janukovič je upravo bežao iz Kijeva, na Evromajdan je stigla vest da „moskovski popovi" iznose istorijske dragocenosti iz Lavre.
Na Majdanu se odmah formirala kolona, koja je krenula ka lavri.
Raspoloženje među aktivistima bilo je radikalno.
U tom trenutku šef pres-službe Ukrajinske pravoslavne crkve (MP) Vasilij Anisimov rekao je ruskoj novinskoj agenciji „Interfaks" da je „70 naoružanih militanata postavilo patrole oko manastira, ušlo unutra, nikog ne puštaju i kažu da će u bliskoj budućnosti doneti odluku o prenosu tog manastira takozvanoj Kijevskoj patrijaršiji.
Ovu izjavu odmah su preneli ruski mediji. Tadašnji mitropolit perejaslavski UPC (MP) Aleksandar (Drabinko) rekao je za BBC da je odmah shvatio da je situacija kritična.
„Odmah sam otišao kod Filareta i zamolio ga da opozove ljude", priseća se on.
U Lavru su odmah stigli Petro Porošenko i Arsen Avakov, koji su uspeli da zaustave uzbuđenu masu baš kod rampe na ulazu.
Na inicijativu mitropolita Aleksandra, prenos sa kamera po obodu Lavre pušten je na internet kako bi se svi uverili da nije bilo nikakvog preuzimanja lavre.
Tada su, nastavlja mitropolit Aleksandar, predstavnici ukrajinskih pravoslavnih crkava Moskovske i Kijevske patrijaršije održali neformalni sastanak u takozvanom „afganistanskom" hramu (Hram Vaskresenja Hristovog), u blizini Lavre.
„Tada smo tražili da niko ne zauzima Lavru, jer bi to dovelo do provokacije koja bi omogućila [Rusiji] da „dođe i brani pravoslavlje".
„Ako bi tada [majdanovci] ušli u Lavru, siguran sam da bi to pokrenulo rusku agresije na Ukrajinu mnogo ranije, već bismo imali okupaciju Kijeva...
„Uostalom, Ukrajina u to vreme praktično nije imala vojsku", podseća mitropolit.
Na kraju su tada uspeli da izbegnu žestoki sukob. Međutim, veliku deo društva ostao je da se pita zbog čega Lavru, koja je imovina celog ukrajinskog naroda, celog ukrajinskog pravoslavlja, koristi samo jedan njen ogranak.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Mauzolej na Lovćenu - Njegošev grob među oblacima
Dve lavre
„Oduvek smo smatrali da ukrajinske svetinje treba da služe celom ukrajinskom narodu. A kako da se to izvede u praksi, e to već ne zavisi od nas", priča za BBC arhiepiskop autokefalne PCU Evstratije (Zorja).
Na kraju krajeva, obraćaju pažnju teolozi, titula „preosvešteni arhimandrit Kijevsko-pečerske lavre" uvrštena je u regalije svih predstojatelja ukrajinskih pravoslavnih crkava: i mitropolita Onufrija iz UPC (MP), i mitropolita Epifanija iz PCU, pa čak i patrijarh Filaret iz njegove oživele polumarginalne UPC KP.
„Još sredinom 1990-ih, crkva Kijevske patrijaršije tražila je da se za bogosluženje obezbedi jedna od crkava Lavre.
Nekoliko godina poslanik Vrhovne rade Aleksandar Gudima i njegove pristalice držali su molitve svake nedelje, svakog praznika u nadvratnoj crkvi Svete Trojice (na glavnom ulazu u Lavru), zahtevajući da se ukrajinskoj crkvi da pravo da se moli u Lavri", kaže arhiepiskop Evstratije.
On se seća da je 2000. godine, pred otvaranje glavnog hrama Lavre, Uspenskog sabornog hrama, koji je obnovljen o državnom trošku, nakon što je uništen 1941. godine, Kijevska patrijaršija održala veliki moleban zahtevajući da se crkva ne predaje Moskovskoj patrijaršiji.
Već posle stvaranja autokefalne PCU, njen predstojatelj, mitropolit Epifanije, izjavio je da se Kijevsko-pečerska lavra sada nalazi u privremenoj „duhovnoj okupaciji", a PCU ovo pitanje ne postavlja direktno samo zbog toga, što ne želi da se stvori „unutrašnji verski front".
„Vidimo šta se sada događa na granicama (misli se na veliku koncentraciju ruskih trupa na granicama sa Ukrajinom u proleće 2021. godine - BBC).
„Trupe stalno čekaju, Putin čeka bilo koju priliku [za napad]. A mi kao crkva sada nemamo prava da mu pružimo takav povod.
„[Zbog toga] jednostavno nećemo moći da uzmemo ove lavre", rekao je mitropolit Epifanije maja 2021. u direktnom prenosu na „Kanalu 5".
Nakon što je ruska invazija na Ukrajinu postala realnost, u aprilu 2022, na sajtu predsednika Vladimira Zelenskog registrovana je peticija sa zahtevom da se raskine zakup Lavre sa UPC i prepusti manastir autokefalnoj PCU.
Za samo dve nedelje peticija je sakupila potrebnih 25.000 potpisa, a u maju je na to odgovorio i sam Zelenski.
Njegov odgovor je uglavnom bio formalan: za takva pitanja u Ukrajini odgovorna je vlada, pa nju i kontaktirajte.
Ali paralelno, u nedrima PCU nastao je i njihov sopstveni plan za ulazak u Lavru.
U maju 2022. godine, autokefalna crkva podnela je državnim organima zahtev za registraciju pravnog lica pod nazivom „Manastir Kijevsko-pečerska lavra".
Istovremeno, rekao je tada za BBC arhiepiskop Evstratije, PCU se obratila Ministarstvu kulture, naime, ono upravlja čitavim kompleksa Lavre, sa zahtevom za dozvolu da iznajmi jedan od hramova Gornje lavre.
- Novčić za sreću, dren za zdravlje - sve što treba da znate o božićnoj česnici
- Jezuiti iz komšiluka i ušuškani manastir u centru Beograda
- Kako izgledaju časovi veronauke na Balkanu
U razgovoru za BBC, arhiepiskop Evstratije nabrojao je najmanje sedam crkava koje se nalaze u Lavri koje se sada „faktički ne koriste".
Nema formalnih osnova da PCU bude odbijena od strane Ministarstva kulture, za iznajmljivanje jednog od manastira lavre, govorio je tada arhijerej, pošto su u Ukrajini sve veroispovesti jednake pred zakonom.
Iz UPC (MP) oštro su reagovali na pojavljivanje u medijima plana PCU, nazvavši ga „nastavkom agresivne politike crkvene pljačke".
Negativni stav takođe je imala i Moskovska patrijaršija, iako je formalno UPC učinila sve kako je više ne bi povezivali sa Ruskom pravoslavnom crkvom.
„Sistematske akcije zastrašivanja - pretresi, hapšenja, provokacije, pretnje na najvišem nivou su deo režirane kampanje čiji je cilj da se stvori iluzija podrivanja poverenja ljudi u kanonsku Crkvu kako bi se opravdalo naknadno bezakonje", napisao je na profilu zvanični govornik Ruske pravoslavne crkve Vladimir Legojda.
Međutim, tokom narednih meseci UPC nije imala razloga za brigu, jer je država tvrdoglavo odbijala da registruje „paralelnu lavru".
Iz PCU su negodovali: kažu da su razlozi odbijanja registracije izmišljeni ali povodom toga nisu mogli ništa da preduzmu.
Situacija se u korenu izmenila tek nedavno, kada se Vladimir Zelenski, koji je do sada bio ravnodušan prema sferi religije, iznenada zainteresovao za temu crkava.
„Idealno okruženje za obaveštajne službe"
Prvi znaci da ukrajinska država menja odnos prema UPC MP pojavili su se u oktobru ove godine, kada je Služba bezbednosti Ukrajine počela redovno da sprovodi „kontraobaveštajne mere i bezbednosne mere", praktično pretrese „u objektima" ove crkvu.
Iz prvog intervjua vršioca dužnosti SBU, karijernog obaveštajca Vasilija Maljuka, koji je u julu 2022. godine zamenio druga iz detinjstva Zelenskog i aktivnog parohijana UPC MP Ivana Bakanova, bilo je jasno da se Služba nije slučajno zainteresovala za ovu crkvu.
„Ovo okruženje (UPC) je idealno polje za funkcionisanje neprijateljske obaveštajne službe.
„Zbog toga radimo kvalitetno u tom pravcu", izjavio je Maljuk u intervjuu za agenciju Interfaks-Ukrajina u oktobru.
I konačno 22. novembra ujutru, SBU posetila je i Kijevsko-pečersku lavru.
Javnost je tada već zahtevala da vlasti „učine nešto u vezi sa Lavrom": prethodnog dana na mrežama se pojavio snimak na kojem vernici u jednoj od crkava lavre pevaju pesmu sa rečima „Zvon lebdi, lebdi nad Ruskom zemljom, budi se majčica Rus", koja se mnogim Ukrajincima u jeku rata sa Rusijom učinila, najblaže rečeno, neumesnom.
Kao rezultat pretresa, služba bezbednosti je saopštila da je na teritoriji Lavre pronašla „osobe bez dokumenata, ruske državljane, prorusku literaturu, kao i gotovinu u iznosu većem od dva miliona grivni, više od 100 hiljada američkih dolara i nekoliko hiljada ruskih rubalja".
Iz UPC su prokomentarisali ove nalaze u duhu činjenice da je najvažnije da ništa ozbiljno, poput ruskih diverzanata ili skrovišta sa oružjem, nije pronađeno.
A video sa pesmom o „majčici Ruskoj zemlji" mogao je da bude montaža, rekao je za BBC sagovornik iz episkopata UPC.
Ipak, oni još nisu znali da problemi u crkvi tek počinju.
- Crni baron, bela armija: Život ruskih emigranata u Beogradu između dva svetska rata - priča druga
- „Buntovan i kontradiktoran": Ko je bio Lav Nikolajevič Tolstoj
- Izopštene: Žene koje se bore da budu katoličke sveštenice
Najpre je u razgovoru sa novinarima Vladimir Zelenski uzgred spomenuo da je našao novog savetnika za verska pitanja.
Ispostavilo se da je on poznati teolog, bivši poslanik Vrhovne Rade iz stranke Arsenija Jacenjuka i dosledni pristalica autokefalnosti ukrajinskog pravoslavlja Viktor Jelenski.
Potom je Jelenski postao šef državne službe za etnopolitiku i slobodu savesti (DESS), a samo ovo telo po dolasku novog predsednika dobilo je i veća ovlašćenja.
A 1. decembra uveče, Zelenski, koji je do tada delovao potpuno nezainteresovan za crkvena pitanja, posvetio je značajan deo svog svakodnevnog obraćanja pitanju pravoslavlja, odnosno „brojnim činjenicama veza između pojedinih verskih krugova u Ukrajini i države agresora".
U dekretu od istog dana, predsednik je naložio vladi da „proveri postojanje zakonskih osnova i poštovanje uslova da religiozne organizacije, koje se nalaze na teritoriji Nacionalnog Kijevsko-pečerskog istorijskog i kulturnog rezervata koriste imovinu".
Prosto rečeno, da se proveri da li država ima formalne osnove da oduzme UPC pravo na korišćenje Lavre.
I na kraju u spisak sankcija predsedničkim dekretom uvršten je i uticajni mitropolit Pavel (Lebed), višegodišnji namesnik Lavre.
Ovaj spisak predviđa čitav niz različitih mera, od blokiranja računa do lišavanja državnih nagrada.
A 2. decembra, nakon višemesečnog odlaganja, DESS je registrovala manastir pod imenom „Kijevsko-pečerska lavra" u sastav PCU.
Istina, „paralelna lavra" je registrovana na adresi Feodosjevskog manastira ove crkve, preko puta prave Lavre, ali je sama činjenica pojavljivanja drugog manastira sa tim imenom na verskoj karti Kijeva postala indikativna i u budućnosti je otvorila mogućnost da UPC izgubi monopol nad Kijevsko-Pečerskom lavrom.
- Ko je Vladimir Zelenski - odrekao se televizijske slave da bi postao predsednik Ukrajine
- Ko je bila ubijena ruska filozofkinja i novinarka Darija Dugina
- Učenici vilenjaka: Kako je organizovan pokret otpora u Ukrajini
Nova godina znači nova pravila
U skorije vreme dešavanja oko lavre su se ubrzala. Namesnik manastira mitropolit Pavel snimio je video poruku u kojoj je rekao da mu je dan ranije direktor kompleksa rekao da 31. decembra ističe zakup Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi za dve crkve u Gornjoj lavri.
Reč je o najvećem hramu kompleksa - Uspenskom sabornom hramu i Crkvi refektoriji.
U opširnom obraćanju, u kome se mitropolit Pavel naročito prisećao kako se 1983. godine skrivao u žbunju od oficira KGB-a, a sada njihovi unuci, razume se iz redova SBU, dolaze u lavru da vrše pretres.
Zamolio je predsednika Zelenskog da „da adekvatne dekrete Kabinetu ministra" i da „da dekrete partiji" kako bi hramovi u Lavri ostali na korišćenje UPC.
Ministar kulture i informacione politike Aleksandar Tkačenko, kompleks Kijevsko-pečerske lavre se baš nalazi u nadležnosti njegovog resora, u komentaru za televiziju „TSN" potvrdio je da ističe zakup dve crkve koje je imenovao mitripolit Pavel i da će njegovo ministarstvo preporučiti istorijsko-kulturnom rezervatu da ne obnavlja ugovor o zakupu sa UPC.
Tkačenko je u svom komentaru pomenuo nalog predsednika da se proveri kako tačno UPC koristi objekte Kijevsko-pečerske lavre.
Da bi se provera sprovela, nastavio je on, stvorena je posebna međuresorna grupa.
Ministar je nagovestio da će od rezultata ove provere zavisiti sudbina zakupa Donje lavre, a UPC trenutno ima monopol nad korišćenjem te crkve.
Mnogo će zavisiti i od pozicije šefa DESS Viktora Jelenskog, „ministra za verska pitanja Ukrajine".
On je u razgovoru za BBC bio uzdržan od komentara na ovu temu, ali je još u novembru, pre nego što je postavljen u izvršnu vlast, imao nedvosmislen stav po ovom pitanju.
„Šta treba raditi povodom pitanja UPC i Lavre? Država treba da kaže da neće trpeti prisustvo struktura Moskovske patrijaršije na svojoj teritoriji.
Strukture koje direktno ili indirektno zavise od Moskovske patrijaršije, moraju da se ograde od RPC.
One treba da pošalju dopise drugim crkvama da se ne nalaze pod jurisdikcijom Ruske pravoslavne crkve", rekao je tada u programu TV kanala Espreso.
Pogledajte i video o Kapeli mira u Sremskim Karlovcima, spomeniku diplomatiji 17. veka
U svakom slučaju, budućnost crkava u lavri - čak samo dve, koje UPC neće moći da koristi od nove godine - i dalje izgleda neizvesno.
Sudeći po rečima Aleksandra Tkačenka, odmah posle Nove godine one sigurno neće biti date na korišćenje PCU: sve dok traje provera koju je ministar naveo, korišćenje crkvene imovine je nemoguće.
Kraj provere čekaju i u PCU. Upravo nakon nje, kaže arhiepiskop Evstratije, u toj crkvi se nadaju da će dobiti odgovor na apel da im se hramovi Gornje lavre dodele za bogosluženje.
„S naše tačke gledišta, Saborna crkva uspenja presvete Bogorodice, pošto ga je izgradila ukrajinska država, zaista bi bio najpogodniji za PCU da tamo održava bogosluženja.
Spremni smo da organizujemo redovna bogosluženja i u drugim crkvama Gornje lavre. Konkretne odgovore na ova pitanja mi još uvek nismo dobili", istakao je on.
Sagovornici BBC-ja iz UPC moguću pojavu „kolega" iz PCU u perimetru zidina lavre smatraju korakom ka eskalaciji međuverske konfrontacije u Ukrajini.
Arhiepiskop Evstratije iz PCU odgovara: „Eskalaciju vrše sadašnji monopolisti manastira Moskovske patrijaršije za služenje u svetinji od svetskog i nacionalnog značaja i njeno korišćenje za promociju ideologije „Ruskog sveta"... Ako MPVU (Moskovska Patrijaršija u Ukrajini - tako je PCU naziva UPC) ne bude podsticala sukobe i ne bude organizovala provokacije, onda zaista nema osnova za eskalaciju".
U razgovoru za BBC, ministar kulture i informacione politike Aleksandar Tkačenko govori izuzetno oprezno po pitanju budućnosti lavre: „Situacija koja se odvija oko UPC MP zahteva ozbiljnu reviziju [tipa] korišćenje hramova, od kojih veliki deo pripada državi, i dalju raspravu o njihovoj upotrebi."
Međutim, dodaje, ova rasprava može da počne tek po završetku provere, a to, prema predsedničkom ukazu, mora da se desi pre 1. februara.
U PCU nedvosmisleno komentarišu budućnost Kijevsko-pečerske lavre. „U kratkoročnoj perspektivi je paralelno postojanje dva manastira - Pravoslavne crkve Ukrajine i Moskovske patrijaršije... U dugoročnoj, biće samo jedan manastir u sastavu PCU, čija će vrata biti otvorena za sve isto onako, kao što su otvorene mogućnosti za hodočasnike da posećuju manastire u drugim pomesnim crkvama", izjavio je za BBC arhiepiskop Evstratije.
UPC predviđa da čak i ako PCU uđe u Lavru, to neće dodati pristalice ovoj crkvi među vernicima - kažu da su njihove crkve u Kijevu već poluprazne.
„PCU smatra da ako budu vršili bogosluženje u Lavri, onda će svi naši vernici odmah preći kod njih. [Ali] za vernike, Lavra nije Uspenski sabor, već manastirska molitva i duhovni život. I neće nikoga prevariti da je lavra njihova crkva", kaže za BBC mitropolit Kliment (Večerja) iz UPC.
Dodatno izveštavanje Vitalija Červonenka
Možda će vas zanimati i ovaj video: Istorijat nesuglasica između Ukrajine i Rusije
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
