Mladi Novak Đoković lagano tapka loptu po betonu Rod Lejver arene u Melburnu, spremajući se za servis.
Kalendar pokazuje da je u toku 27. januar 2008. godine, a semafor da Đoković u prvom finalu Australijan opena vodi 2:1 u setovima i 6:2 u taj-brejku trećeg seta.
Samo jedan poen mu nedostaje do titule, što znači da je ona tako blizu, ali i tako daleko, pa mu se na licu jasno ocrtavaju velika koncentrisanost i odlučnost.
I nije loš bio servis, samo što je Žo Filfred Conga sa druge strane mreže odlično reagovao i lopticu vratio Đokoviću baš pod noge.
Dvadesetogodišnji Beograđanin je nekako uspeo tek da prebaci mrežu i Francuz ponovo napada, ali široko - aut!
„Novak Đoković je prvi put grend slem šampion", viče sportski komentator, dok Đoković u ležećem položaju rukama krije lice, možda i po koju suzu.
- „Rolerkoster": Pet trenutaka koji su obeležili Đokovićevu 2022. godinu
- Koja je „tajna“ Đokovićevog uspeha
- Tri promene u životu Novaka Đokovića u 2022. godini (i koliko će one uticati na njega)
Hrvatski teniski trener Nikola Pilić, čiju akademiju je Đoković u mladosti pohađao, kaže za BBC na srpskom da je Novaku pobeda u Melburnu dala „vetar u leđa i samopouzdanje".
„To je bila izuzetno važna pobeda za njega", kaže Pilić kratko.
„Odete na grend slem kao jedan od tenisera koji ne spadaju u favorite, ali igrate izvrsno i osvojite... Horizonti su vam posle skroz drugačiji."
Bogdan Obradović, tadašnji selektor Dejvis kup reprezentacije, dodaje da je Đokovićeva pobeda „pokrenula celu generaciju" srpskih tenisera.
„Novak je tu praktično svima dao uvertiru, pokazao nam da smo sposobni i spremni za zajedničku priču i zajedničke snove", kaže Obradović za BBC na srpskom.
Dve godine kasnije, reprezentacija Srbije osvojila je Dejvis kup, najpoznatije ekipno takmičenje muških teniskih reprezentacija.
Petnaest godina posle prve grend slem titule, Đoković je ponovo u Australiji, u pohodu na desetu titulu u Melburnu i 22. najvažniji pehar u tenisu, koliko ih ima Španac Rafael Nadal, najveći rival Srbina.
Trku za najvećeg u istoriji, koja je uveliko u toku, Novak je startovao tog januara 2008, pre tačno 15 godina.
O Melburnu 2008. godine
Desetak sekundi posle poslednjeg poena, Đoković je i dalje na zemlji, lica na kojem koncentrisanosti i odlučnosti više nema ni u tragovima.
Samo sreća, uz možda dozu neverice.
Kamera je u jednom trenutku snimila njegov boks, gde je porodica tenisera uveliko slavila.
Na pitanje šta posebno pamti sa tog turnira, Obradović kaže - Đokovićevu porodicu.
„Njih četvoro u majicama gde svako nosi po jedno slovo, a zajedno prave natpis Nole... Nekako mi je baš to ostalo u pamćenju", navodi Obradović uz osmeh.
Piliću je na pameti, ipak, prvo tenis.
„Igrao je dobro ceo turnir i kada mu je Francuz došao u finalu, na početku je bilo prilično gusto", priseća se Pilić.
„Izgubio je prvi set, ali je našao snage i fizički i psihički da se izvuče."
Na kraju je bilo 3:1 za Đokovića (4:6, 6:4, 6.3, 7:6).
„Razgovarali smo malo kad se vratio tada iz Australije, rekao mi je da je sve bilo fantastično."
Kakav je bio, presrećan?
„Apsolutno - digao je tada letvicu dosta visoko."
Taj Melburn iz 2008. za Đokovića je predstavljao još jednu prekretnicu.
U polufinalu je savladao prvu zvezdu svetskog tenisa Rodžerera Federera (7:5, 6:3, 7:6), što mu je bila prva grend slem pobeda nad Švajcarcem.
Godinu dana ranije upravo je od njega poražen u finalu US Opena, prvom grend slem finalu koje je Đoković igrao.
Koliko je Švajcarac u to vreme bio dominantan, pokazuje i to da je iza sebe imao deset uzastopnih grend slem finala, a bio je i dvostruki uzastopni šampion Australije.
Zapravo, Australijan open iz 2008. je bio jedini turnir između Vimbldona 2005. i AO 2010. na kom Federer nije igrao finale.
U trenutku kada je Đoković imao jednu grend slem titulu, on ih je već imao 12, a Nadal tri.
„Ne znam zašto, možda će zvučati prepotentno, ali svi smo bili ubeđeni da to mora da se desi, da ide ka tome, ka toj prvoj tituli", kaže Obradović.
„Na osnovu rezultata, osvajanja prvih profesionalnih turnira pre toga i intenzivnog rada."
Situacija je danas znatno drugačija - Španac trku predvodi sa 22, Đoković ima 21, a sveže penzionisani Federer ostao je na 20.
Bivši selektor Đokovićevu titulu iz Melburna naziva i „uvodom u zlatno doba" srpskog tenisa.
„Posle toga, Janko Tipsarević postaje osmi na svetu, Viktor Troicki 12, a Nenad Zimonjić prvi u dublu i to je zlatno doba koje i dalje traje.
„Sve je počelo od tog trenutka, tog Novakovog uspona i trajaće čitavih 20 godina, sve do 2028. godine, kada će možda Đoković biti pred nekim završetkom karijere."
Zimonjić je te 2008. takođe osvojio titulu u mešovitom dublu.
Tipsarević je poražen u trećem kolu od Federera, ali posle velike borbe u pet setova (7:6, 6:7, 7:5, 6:1 10:8), a Troicki od Nadala u prvom 3:0 (7:6, 7:5, 6:1).
Na turniru je učestvovao i Boris Pašanski koji je poražen od Mardija Fiša u prvom kolu, ali su zato posebno uspešne bile teniserke.
Jelena Janković poražena je u polufinalu od Marije Šarapove (6:3, 6:1), koja je bila bolja i od Ane Ivanović u finalu (7:5, 6:3).
Od prvog do 21. grend slema
Naredne tri godine za Đokovića su bile sušne po pitanju grend slemova.
Najvažnijih titula nije bilo sve do čuvene 2011. godine, kada osvaja čak tri - prvo Melburn, pa Vimbldon, pa US Open.
Nekoliko godina kasnije, tokom 2015. i 2016, dolazi i do četiri grend slem trofeja u nizu.
Ne samo da je napravio novi iskorak, već je čitav teniski svet bio pod njegovim nogama.
„Kod Novaka to ide maltene u kontinuitetu od kako je ušao u profesionalne vode", kaže Obradović.
Šta je bilo ključno na tom putu?
Doći do trofeja je uvek teško, ali je još teže to raditi iznova i iznova, što pokazuje i broj grend slem titula igrača koji su povremeno znali da zasijaju.
U poslednjih 20 godina Sten Vavrinka i Endi Mari su uzeli tri, Marat Safin dve, dok jednu imaju Endi Rodik, Huan Karlos Ferero, Gaston Gaudio, Huan Martin del Potro i Marin Čilić.
Sve ostalo osvojili su Đoković, Federer i Nadal, uz dve titule mladih nada u poslednje dve godine - Dominika Tima i Danila Medvedeva.
Obradović kao jedan od razloga kasnijih Novakovih uspeha navodi i to što je oduvek bio „željan znanja".
„Tako je bilo od kada je imao 13 godina, kada smo počeli intenzivno da treniramo zajedno", navodi.
U kasnijim godinama su, dodaje, zajedno prošli mnogo toga i to uvek sve „kroz blato" i „tamo gde je najteže".
„Dobro pamtim kada je išao na neke turnire, mi se čujemo porukama i ja mu kažem da taj neki igrač, nebitno koji, ima dobar forhend.
„On mi posle šalje poruku: 'Boćo, pobedio sam ga, ali išao sam sve baš preko forhenda, hoću da pobedim igrače preko njihovog najjačeg udarca' - eto, to je Nole."
Kaže da je Đoković uvek voleo i da dobro analizira i priča o svakom detalju.
„Sećam se da smo pričali i pre i posle mečeva", navodi Obradović.
„Bio je i nervozan, uvek je tokom mečeva tražio od klupe neke detalje i stvari, oduvek je takav bio... Možda sam ga i ja na to navikao ili Nikola Pilić", dodaje uz osmeh.
Govoreći o sportskim iskoracima među najveće, Pilić kaže da je to „neverovatno kompleksno pitanje".
„To su jednostavno ljudi koji imaju sve šampionske komponente", navodi Pilić.
„Evo, (Stanislas) Vavrinka je bio dobar, osvojio je jedan ili dva grend slema, imao je divan bekhend, ali to nije dovoljno da dugo igra na vrhunskom nivou... Nije imao psihu, nije imao noge."
Za uspeh tenisera je, objašnjava, bitan čitav niz komponenata na koji običan svet uopšte ne obraća pažnju.
„Ličnost, pamet, teniska inteligencija, brzina, pa i zdravlje, dobri udarci... Sve vas to održava u vrhu, gde jako puno ljudi želi da ide", navodi Pilić.
Međutim, kao jedan od glavnih razloga Novakovog uspona posle te 2008. on ističe psihu.
„On uvek može da pobedi... I kada izgubi prva dva seta, na licu mu se vidi da nije gotovo, da zaista veruje kako meč može da dobije u pet setova."
Đoković tako danas učestvuje u debati o najvećem ikada, gde su direktni mečevi jedan od glavnih argumenata.
Đoković protiv Federera ima skor 27:23, u finalima 13:6, a protiv Nadala 30:29, uz 15:13 u finalima.
Jednu od važnih stavki igra i broj nedelja kao prvi teniser sveta, gde je Đoković ubedljivo prvi sa 373, a tu su i grend slem titule.
Nadal ih ima 22, Đoković 21, a Federer 20.
„To što su uradili Novak, Nadal i Federer, da tako 15 godina žare i pale po svetskom tenisu, to se ni u jednom sportu nikada nije dogodilo", kaže Pilić.
„Da neko (Nadal) 14 puta osvoji Rolan Garos, a Novak tako dugo bude broj jedan u svetu... To su stvari koje se u narednih hiljadu godina neće dogoditi."
O Melburnu 2023. godine
Te 2008. godine Đoković je u pohodu do trofeja izgubio samo jedan set i to u finalu od Francuza Conge.
Ove 2023. je do sada izgubio samo jedan - u drugom kolu, takođe od Francuza, Enca Kuaka.
Đoković je u Melburn stigao sa povredom butnog mišića koja mu je na početku turnira pravila blage probleme, ali kako turnir odmiče igrao je sve bolje i lagodnije.
U polufinalu će igrati protiv Amerikanca Tomija Pola, 35. tenisera sveta.
U Melburnu nije izgubio od 2018. godine - ima 26 uzastopnih pobeda i jedna mu fali da prestigne čuvenog Andrea Agasija.
Pobednički niz uključuje tri uzastopne titule 2019, 2020. i 2021. pre nego što je bio primoran da prošlogodišnji turnir propusti zbog problema oko vize.
Australijske vlasti su Đokoviću, koji nije vakcinisan protiv korona virusa, uskratile vizu po dolasku u Melburn i deportovale ga.
Đoković, danas peti teniser sveta, ukoliko osvoji 22. grend slem titulu može da se vrati na mesto broj jedan na svetu.
„Ako bude zdrav, Đoković će ići i do 30 grend slem titula", ubeđen je Obradović.
„Sve računam da u sebi ima još pet sezona - naravno, povrede se uvek dešavaju, ali telo mu je mlado, brzo on to rehabilituje, posebna je vrsta zveri.
„To potencijalno znači možda po dva grend slema po sezoni, mislim da on to zaista može."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
