Italijanski fudbal nikad nije bio neutralan. On se klacka između dva ekstrema, a nigde se to ne vidi bolje nego na primeru Juventusa.
Čak ni oni najpesimističniji među nama nisu mogli da zamisle da ćemo ponovo biti u ovakvoj situaciji, analizirajući kako Juventus opet mora da objašnjava šta je radio i zašto se našao u središtu skandala koji preti njegovoj sportskoj budućnosti.
Tribunal Fudbalskog saveza Italije (FIGC) je 20. januara je Juventusu izrekao kaznu oduzimanja 15 bodova u slučaju plusvalenca, zbog čega je klub pao sa trećeg na deseto mesto na tabeli.
Plusvalenca u suštini znači kapitalna dobit i ona je već neko vreme jedna od glavnih tema u italijanskom fudbalu.
U izveštaju koji je savezu poslao Kovisok, organizacija koja nadzire poslovanje italijanskih fudbalskih klubova, ističe se da određeni transferi u Seriji A izazivaju sumnju.
- Miris fudbalske moći privlači najbolje: Od Jugovića do Kostića - svi srpski igrači Juventusa
- Dušan Vlahović - Juventusova sedmica i najskuplji srpski fudbaler u istoriji
- Džakovi novca za početak nove fudbalske ere: Kristijano Ronaldo je novi igrač Al Nasra iz Saudijske Arabije
U oktobru 2021, federalni tužilac je pozvan da istraži da li su klubovi veštački „naduvavali" vrednost igrača kako bi stekli kapitalnu dobit.
U aprilu 2022, 59 zvaničnika i 11 klubova, među kojima i Juventus, oslobođeni su optužbi uz obrazloženje da je nemoguće da se objektivno utvrdi vrednost igrača.
Ipak, tužioci iz kancelarije u Torinu pokrenuli su sopstvenu istragu, nazvanu Prizma, prikupivši dokaze koji su doveli do toga da FS Italije opet otvori istragu.
Ishod te istrage je i kazna oduzimanja bodova Juventusu.
Italija i dalje iščekuje zvanično obrazloženje za ovako drakonsku kaznu.
Važno je napomenuti i da kapitalni dobici koji su sporni predstavljaju samo 3,6 odsto prihoda Juventusa u tom periodu, prema izveštajima.
Da stvari budu još gora po klub, preliminarno ročište za istragu Prizme o Juventusu biće održano 27. marta i tada će klub morati da se bori protiv optužbi za veštačku kapitalnu dobit, lažne računovodstvene podatke i manipulacije na tržištu.
Klub i doskorašnji čelnici optuženi su da su vršili tajne isplate igračima za koje su prethodno javno saopštili da su pristali da se odreknu četvoromesečnih plata tokom pandemije korona virusa.
Tužioci navode da je u stvari igračima nedostajala samo jednomesečna zarada, a ostatak im je isplaćen u tajnosti.
Kao kompanija koja je kotirana na berzi, ovo predstavlja tržišnu manipulaciju, ako se pokaže tačnim.
Nalazi i zaključci sa tog suđenja mogli bi dovesti do daljih kazni FS Italije.
Klub je više puta negirao sve optužbe.
Kako smo došli do ovde?
Da li je Juventusova uprava loše finansijski poslovala?
Da.
Da li ih je ugovor sa Kristijanom Ronaldom gurnuo preko granice?
Da.
Da li su donosili loše odluke o transferima igrača?
Da.
A na sve to, došla je i pandemija korona virusa koja je pogodila Italiju i njenu privredu jače od drugih.
Jedna stvar je finansijski se kockati, druga je to učiniti u najgorem mogućem trenutku, ali šanse za neuspeh su 20 od 20.
Andrea Anjeli i ceo upravni odbor Juventusa podneo je ostavke u novembru 202, što je izazvalo šok u svetskom fudbalu.
Iako je sada možda polarizirajuća figura, Anjelija su obožavali svi navijači Juventusa kada je došao na funkciju.
Imao je moderan pristup, okružio se velikim imenima i još boljim trenerima.
Njegov Juve se gradio polako i inteligentno, barem u početku.
Novac nije bio lako dostupan na početku i morao je da se zaradi, pa je uložen veliki trud u izgradnju savršeno uravnotežene ekipe koja je rasla i postala sila, kako u Italiji, tako i u Evropi.
Međutim, bez obzira na to koliko su dobro igrali, u koliko finala Lige šampiona su nastupili i domaćih trofeja osvojili, nisu mogli da pariraju finansijskim sposobnostima evropskih konkurenata.
Globalno, Juventusov brend nije bio u stanju da se takmiči uprkos neverovatnoj istoriji kluba.
Prema izveštaju Dilojta iz 2016, klubovi kao što su Milan i Šalke (koji je 2021. ispao u drugu nemačku ligu, pa se letos vratio u najviši rang) zarađivali su više od komercijalnih prihoda od torinske Stare dame.
U izveštaju se navodi da su italijanski crno-beli od komercijalnih prihoda zaradili samo relativno mizernih 73,5 miliona evra.
To je predstavljalo samo 16 odsto njihovog ukupnog prihoda, a 61 odsto dolazio je od prodaje televizijskih prava.
Nasuprot tome, Šalke je zaradio 107,9 miliona evra od komercijalnih prihoda.
Juventusovom brendu je bila potrebna pomoć.
Kao i sa svakim poslom, počinjete polako i oprezno, ali onda morate preduzeti nekoliko proračunatih rizika da biste porasli.
Mnogi smatraju da je dolazak Kristijana Ronalda u Juventus iskra koja je kasnije zapalila plamen i dovela do požara koji preti da uništi finansijsku budućnost kluba.
Možda je tako, ali je i gotovo nemoguće ne razumeti motivaciju koja stoji iza ulaska u ovakav rizik i vere u bolju budućnost.
Efekat Ronaldo
Ronaldo je bio podizanje na viši nivo, sledeći korak u master planu koji bi katapultirao Juventusov brend i omogućio mu da se kontinuirano takmiče sa najvećima i najboljima.
Da li je to bila uspešna operacija?
Rasprava u javnosti se rasplamsava.
Ronaldov dolazak možda nije urodio plodom na sportskom nivou, ali komercijalno je on bio koka koja je snela zlatno jaje.
Pre nego što je portugalska superzvezda stigla, Bjankoneri su imali samo 10 miliona pratilaca na Instagramu (tri miliona 2015. godine).
Sada se mogu pohvaliti sa 56 miliona - više od Mančester Sitija, Liverpula i minhenskog Bajerna, između ostalih.
To je obezbedilo bolje sponzorske ugovore, vredniji dres i mnogo novih navijača koji su ostali pristalice čak i kada je Ronaldo 2021. otišao u Mančester Junajted.
Prema Dilojtu, Juventus je prošle godine imao 194 miliona evra komercijalnih prihoda. To predstavlja 48 odsto ukupnog prihoda kluba.
Naravno, povećanje vidljivosti i razvoj brenda je uzaludna stvar ako klub više ne pobeđuje na terenu, a pandemija izbriše druge izvore prihoda.
Pokazalo se da je teško prevazići zatvorene i prazne stadione u zemlji koja je imala jednan od najoštrijih karantina na svetu i smanjenje prihode od televizijskih prenosa.
Komercijalni prihod je bio, i ostao, velika stavka koja je doprinosila finansijama kluba.
Pandemija je uništila Seriju A, ali to ne znači da Juventus nije pravio greške.
Ispostaviće se da je možda najveća ta što je pustio direktora Bepea Marotu, čoveka koji je pomogao da se izgradi Anjelijev Juventus.
Veruje se da je Anjeli smatrao da je klubu potrebna promena, da evoluira i „razmišlja o velikim stvarima" pošto je izgubio od Real Madrida u finalu Lige šampiona 2017.
Smatralo se da je Marota bio previše oprezan. Ubrzo je napustio klub, a na njegovu funkciju doveden je Fabio Paratići.
Paratići je možda bio čarobnjak kada je u pitanju otkrivanje velikih mladih talenata, ali manje je uspešan kada su u pitanju finansije i pregovori.
Juventus je počeo da troši previše na plate i na igrače koji su izgledali dobro na papiru, ali ne i na terenu.
Jedan od njegovih najpoznatijih poslova je trampa Miralema Pjanića za Brazilca Artura Mela iz Barselone.
Taj transfer je i izazvao sumnju kod predstavnika nadzornog tela Kovisoka zbog visine iznosa.
Među dokumentima zaplenjenim tokom istrage o finansijama Juventusa, kako navodi list Korijere dela Sera, našla se beležnica za koju se tvrdi da pripada direktoru Federiku Ćerubiniju.
U njoj je zapisan komentar o Paratićijevom „prekomernom korišćenju veštačkih kapitalnih dobitaka".
Paratićiju, sada direktoru londonskog Totenhema, FS Italije izrekao je najstrožu kaznu.
Paratići i drugi članovi upravnog odbora trudili su se da uravnoteže računovostvene knjige, koliko i ekipu na terenu.
Stvaranje tima je mnogo komplikovanije od pukog dovođenja kvalitetnih pojedinaca.
Marota je uložio mnogo vremna u postizanju ravnoteže, pronalaženju igrača pravih karakterima i raznolikim skupom veština kako bi zadovoljio zahteve trenera.
Bez Marote, Juve više nije imao plan.
Trener Masimilijano Alegri je otpušten kako bi bio doveden trener koji neguje zabavniji stil igre.
Ali Mauricio Sari nije dobio ni igrače sposobne da ispune njegove zamisli, niti dovoljno snažnu podršku uprave da nadogradi sopstveni rad u sezoni 2019/20.
Strategija se ponovo promenila. Mladost je postala odgovor.
Klub je počeo da zavisi od mlađih igrača i doveo trenera početnika Andreu Pirla.
Kako se završilo?
Uprava je zamolila Alegri da se vrati.
Klub jednostavno nije mogao da priušti ništa osim stabilnosti, posebno u surovoj realnosti života posle pandemije.
Uspeti u fudbalu je teško, a u Italiji, čija je privreda pala za 18,9 odsto 2020, neverovatno je teško.
Anjeli je ubrzo shvatio da Juventus jednostavno nikada neće moći da se takmiči sa velikim momcima.
Čak ni u najboljem izdanju, Stara dama nije uspela da ubere plodove sportskog uspeha.
Tako je došla i do ideje o formiranju evropske Superlige kao načina da obezbede budućnost, da im se omogući bar da se takmiče.
To je bio arogantan odgovor na neuspehe njegovog menadžmenta.
Neki možda misle tako, ali drugi smatraju da nije pogrešio kada je rekao da je evropskom fudbalu potrebna reforma kako bi se obezbedilo postojanje konkurencije u budućnosti.
Kako drugi mogu da se takmiče sa prihodima koji stvaraju vodeći klubovi u Engleskoj?
Što se Italije tiče, Juventus je možda sada u centru pažnje, ali mnogi kažu da je njihova nevolja vrh ledenog brega.
Da li je ovaj slučaj napravio pravni presedan?
Tužilac FS Italije nedavno je zatražio nove dokaze u vezi sa poslovanjem Napolija.
Oči fudbalske javnosti uprte su na italijanski fudbal i dalje korake, uz nadu navijača da se neće sve srušiti.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
